Konkurs Ministarstva poljoprivrede omogućava do 80 odsto subvencija za bunare, navodnjavanje i komasaciju, a prijave su otvorene do 16. oktobra.

Poljoprivrednici u Srbiji mogu da očekuju značajnu podršku države, jer je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo novi konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini. Ključna pogodnost ovog konkursa su subvencije za poljoprivrednike, koje dostižu do 80 odsto vrednosti pojedinih investicija.

Prema saopštenju Ministarstva, konkurs obuhvata kontrolu plodnosti zemljišta, komasaciju, geodetsko-tehničke radove i nabavku opreme za navodnjavanje. Posebno je istaknuto da postoji veliko interesovanje za iskop i bušenje bunara u funkciji navodnjavanja, gde država nudi bespovratna sredstva do 80 odsto po dužnom metru.

Detalji konkursa: subvencije za poljoprivrednike i uslovi

Osim podrške za bunare, poljoprivrednici mogu računati na subvencije do 60 odsto za nabavku nove opreme za navodnjavanje. Na područjima sa otežanim uslovima rada, ovaj procenat raste do 70 odsto. Kada je reč o geodetsko-tehničkim radovima u postupku komasacije, država finansira do 70 odsto troškova iz budžeta.

Pravo na učešće na konkursu imaju fizička lica, jedinice lokalne samouprave, preduzetnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge, kao i naučnoistraživačke organizacije i obrazovne ustanove. Svaki podnosilac prijave mora pažljivo proveriti za koju vrstu radova i investicija ostvaruje pravo na određeni nivo subvencija.

Način prijave i važni rokovi

Konkurs je otvoren, a svi zainteresovani mogu da podnesu prijave do 16. oktobra. Dokumentacija se šalje poštom na adresu Ministarstva u Nemanjinoj ulici u Beogradu ili se predaje neposredno preko pisarnice. Pravilno popunjena dokumentacija je ključna za ostvarivanje prava na subvencije za poljoprivrednike.

Na ovaj način, konkurs može znatno olakšati ulaganja u infrastrukturu i modernizaciju poljoprivredne proizvodnje, što je važan korak za unapređenje domaće poljoprivrede. Takođe, podrška države kroz ovakve mere omogućava konkurentnost i održivost na tržištu, posebno u vremenima promenljivih klimatskih uslova.

Ivan Ristić najavio da se pad temperature i sneg na planinama očekuju u drugoj dekadi oktobra, dok će Miholjsko leto trajati do 9. oktobra.

U oktobru će vreme u Srbiji biti promenljivo, a prema najavama meteorologa, očekuju nas i promene koje donosi detaljna prognoza za oktobar. Prema najnovijim informacijama, početak meseca obeležiće Miholjsko leto, dok se ozbiljnije zahlađenje i prve snežne padavine predviđaju za sredinu oktobra.

Tokom ove i sledeće sedmice, vreme će biti pretežno sunčano sa izraženim dnevnim temperaturnim hodom. Jutra će biti sveža, posebno na jugoistoku Srbije gde je moguć slab prizemni mraz. Tokom dana, temperature će dostići vrednosti od 22 do 26 stepeni Celzijusa. Ovakve uslove potvrđuje i Republički hidrometeorološki zavod.

Ivan Ristić, stručnjak za meteorologiju, ističe da oktobar započinje pod uticajem istočnoevropskog anticiklona. U ovom periodu duvaće slab i umeren, a u košavskom području i pojačan jugoistočni vetar poznat kao košava. Međutim, kako anticiklon bude slabio, košava će takođe oslabiti i prestati. Istovremeno, krajem prve dekade oktobra, očekuje se jačanje Azorskog anticiklona.

Prvo zahlađenje i kraj Miholjskog leta

Prvih deset dana oktobra obeležiće Miholjsko leto, ali temperature neće prelaziti 25 stepeni. Minimalne jutarnje temperature kretaće se između 5 i 11 stepeni. Ristić najavljuje da će prvo zahlađenje nastupiti oko 9. oktobra, što će označiti kraj Miholjskog leta. Tada će hladni front doneti naoblačenje, pad temperature i kišu. Maksimalne dnevne temperature pašće na 16 do 21 stepen, što je primetno niže u odnosu na početak meseca. Noćne temperature ostaju slične zahvaljujući povećanoj oblačnosti.

Detaljna prognoza za oktobar: sneg na planinama i padavine

Sredinom oktobra, prema Ristićevim rečima, očekuje se jači prodor hladnog vazduha i dodatni pad temperature. Maksimalne dnevne temperature u Srbiji biće između 10 i 15 stepeni, dok će se jutarnje spuštati na tri do osam stepeni. Tokom ovog perioda, na nižim planinama kao što su Zlatibor, Tara i Divčibare, moguća je pojava prvih snežnih pahulja. Granica snega nalaziće se na oko 1.000 metara nadmorske visine, ali postoji mogućnost da se spusti i niže, u brdovite krajeve.

Druga dekada oktobra najverovatnije će označiti kraj sušnog perioda jer se očekuje serija talasa padavina sa severa i severozapada. Azorski anticiklon stvoriće blokadu iznad Atlantika, pa će hladniji vazduh sa Grenlanda stizati preko Severnog mora do Balkana. U tom periodu, pored zahlađenja, može doći do povremene kiše i susnežice na planinama. Očekuje se da tokom tih desetak dana padne između 30 i 50 mm kiše.

Magla, hladna jutra i prognoza za Beograd

U trećoj dekadi oktobra, vreme će se stabilizovati, ali će biti hladnije. Jutra će biti prohladna, sa temperaturama od nula do pet stepeni, dok će se dnevne kretati između 12 i 16 stepeni, što je u skladu sa prosečnim vrednostima za ovo doba godine. Povremeno će biti slabog mraza, a u dolinama reka i kotlinama može se javiti magla koja se, pred kraj meseca, može zadržati i tokom prepodneva.

Za Beograd, nakon prestanka košave, sledi period lepog, sunčanog i mirnog vremena. Maksimalne dnevne temperature u glavnom gradu biće oko 25 stepeni, a jutarnje oko 11 stepeni. Zahlađenje u Beogradu takođe se očekuje od 9. oktobra, a sredinom meseca maksimalne dnevne temperature iznosiće između 12 i 13 stepeni. Očekuje se da će zbog toga grejna sezona u Beogradu početi sredinom oktobra.

Na kraju, Ristić napominje da fenomen El Ninjo i dalje jača, sa istorijski visokim temperaturama Pacifika. Ostaje da se vidi kako će to globalno uticati na vremenske prilike, posebno na severnoj hemisferi.

Spisak svih neradnih dana u Srbiji do kraja ove i tokom naredne godine, uz praktične savete za planiranje odmora.

Do kraja ove godine, zaposleni u Srbiji imaće još samo jedan državni praznik. Prema zvaničnom kalendaru, poslednji neradni dan u godini biće Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava 11. novembra. Ovaj praznik pada u sredu, a đaci će tada dobiti i prvi mini-raspust koji traje do petka, 13. novembra.

Spisak svih neradnih dana do kraja godine

Za one koji planiraju odmor, neradni dani do kraja godine važe za celu Srbiju. Dan primirja, 11. novembra, biće prilika za predah usred radne nedelje. U isto vreme, učenici će imati kratak raspust, što je odlična prilika za kraće putovanje ili vreme sa porodicom.

Kada pogledamo zvanični kalendar za 2027. godinu, vidi se da će građani imati ukupno 11 neradnih dana, što je za jedan manje nego ove godine. Ovi dani uključuju državne i verske praznike, a nekoliko njih daje mogućnost da se uz malo planiranja spoje u pravi mini-odmor.

Produženi vikendi i pet vezanih neradnih dana

Praznična sezona 2027. godine počinje proslavom Nove godine. Prva dva januarska dana padaju u petak i subotu, što znači da mnogi zaposleni mogu da iskoriste produženi vikend. Pravoslavni Božić sledeće godine biće u četvrtak, 7. januara, pa će se i tada moći uživati u dodatnom slobodnom danu već u prvom mesecu.

Sledeći veći praznik je Dan državnosti – Sretenje, koji se slavi dva dana, 15. i 16. februara, u ponedeljak i utorak. To omogućava da zaposleni, spajajući vikend sa praznicima, dobiju četiri slobodna dana u nizu.

Najduži mini-odmor tokom 2027. godine očekuje građane na proleće. Uskrs, koji sledeće godine pada 2. maja (nedelja), nadovezuje se na Praznik rada. Tako će spajanje praznika omogućiti čak pet vezanih neradnih dana – od petka, 30. aprila, do utorka, 4. maja. Ovaj period obuhvata Veliki petak, Praznik rada, Uskrs i Uskršnji ponedeljak, kao i preneti drugi dan Praznika rada na 4. maj.

Prava na odsustvo tokom verskih praznika

Prema Zakonu o državnim i verskim praznicima, zaposleni imaju pravo na odsustvo tokom svojih verskih praznika, u skladu sa veroispovesti. Pravoslavni vernici mogu koristiti slobodan dan za krsnu slavu. Međutim, važno je znati da ako slava pada u vikend ili na već neradni dan, pravo na prenos tog slobodnog dana ne postoji.

Poslednji neradni dan u 2027. godini ponovo će biti Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra, koji tada pada u četvrtak.

Zbog toga, pravovremeno planiranje može pomoći da se neradni dani optimalno iskoriste za odmor, kraća putovanja ili vreme sa porodicom. Spajanje praznika uz korišćenje godišnjeg odmora pruža priliku za više mini-odmora tokom godine.