Nekada imamo utisak da je dan tek počeo, a već je veče.

Satima smo bili zauzeti, ali kada se osvrnemo, čini nam se da je vreme prošlo neverovatno brzo.

Na to utiče način na koji naš mozak doživljava vreme.

1. Stalno proveravanje telefona

Kratko gledanje telefona može se pretvoriti u desetine malih prekida tokom dana.

Poruka, video, vest ili društvene mreže prebacuju pažnju sa jedne stvari na drugu.

Kada dan ispunimo takvim sitnim prekidima, vreme može da deluje kao da prolazi mnogo brže.

2. Radimo više stvari odjednom

Multitasking zvuči kao način da uštedimo vreme, ali stalno prebacivanje pažnje između zadataka može učiniti dan veoma rascepkanim.

Radimo malo jednog, malo drugog, odgovaramo na poruke i istovremeno razmišljamo o sledećoj obavezi.

Na kraju dana teško je izdvojiti jasne trenutke koji su ga obeležili.

3. Svaki dan izgleda isto

Rutina nam olakšava život, ali može uticati i na osećaj protoka vremena.

Kada su dani veoma slični, mozak ima manje novih događaja koje će posebno registrovati.

Zato period proveden u novom gradu ili na putovanju često deluje duže od nekoliko nedelja provedenih u istoj rutini.

4. Stalno smo zauzeti

Kada smo potpuno fokusirani na obavezu, vreme može proći neprimetno.

To nije nužno loše. Problem nastaje kada prođe ceo dan, a nemamo nijedan trenutak u kojem smo stvarno zastali.

Pauza, šetnja ili razgovor bez gledanja na sat mogu promeniti taj osećaj.

5. Ne ostavljamo prostor za dosadu

Dosada ima lošu reputaciju, ali može biti korisna.

Kada nemamo šta da radimo, pažnja počinje da luta. Razmišljamo, primećujemo okolinu i pravimo mentalne veze između različitih stvari.

Ako svaki trenutak dosade popunimo telefonom, dan postaje niz kratkih sadržaja koji se brzo smenjuju.

Zato možda nije potrebno pronaći način da dan traje duže.

Ponekad je dovoljno samo usporiti.

Više od 11 miliona dinara prikupljeno je u prvoj sezoni Teatra humanosti Fondacije Mozzart za pomoć građanima.

Prva sezona koju su obeležili Teatar humanosti Fondacije Mozzart i donacije za lečenje građana Srbije rezultirala je prikupljanjem više od 11.000.000 dinara. Pozorišna scena na adresi Cara Dušana 35 na Dorćolu, prema saopštenju Fondacije Mozzart, postala je simbol mesta gde umetnost, solidarnost i humanost idu ruku pod ruku. Čim je tokom letnje pauze spuštena zavesa na ovom pozorištu, cela Srbija pretvorila se u podijum za humanu misiju ove fondacije.

Teatar humanosti Fondacije Mozzart u fokusu

Dok traje letnja pauza, aktivnosti koje je pokrenula Fondacija Mozzart prelaze granice pozorišne sale. Kroz ulaganje u zajednicu, kulturu, zdravstvo, sport i obrazovanje, Fondacija Mozzart ističe značaj angažovanja u društvu. Sezona Teatra humanosti ostavila je trag, jer svaka ulaznica nije značila samo veče u pozorištu, već i neposrednu pomoć onima kojima je bila najpotrebnija.

Na ovaj način, teatar na Dorćolu nije bio samo mesto umetničkog izražavanja, već i prostor nade i podrške. Takođe, prema zvaničnom saopštenju, svaka predstava bila je prilika da se pokaže koliko je važno povezivanje umetnosti i humanosti u svakodnevnom životu.

Humanost kroz umetnost – značaj za zajednicu

Osim toga, Fondacija Mozzart nastavlja da ulaže u različite oblasti društva, čime potvrđuje da se prava vrednost dela ogleda na pozornici humanosti. Prikupljenih više od 11.000.000 dinara tokom prve sezone Teatra humanosti Fondacije Mozzart pokazuje snagu zajedničkog delovanja. Ovaj iznos usmeren je na lečenje građana Srbije kojima je pomoć najpotrebnija.

Zbog toga Teatar humanosti Fondacije Mozzart postaje primer kako kulturni događaji mogu imati mnogo širi uticaj od zabave i umetnosti. Prikupljena sredstva pokazuju koliko je moguće promeniti živote ljudi kada se zajednica okupi oko zajedničkog cilja solidarnosti i podrške.

Šta kažu iz Fondacije Mozzart o nastavku misije

Prema saopštenju Fondacije Mozzart, plan je da se sa humanitarnim aktivnostima nastavi i u narednim sezonama. Teatar humanosti Fondacije Mozzart i dalje će biti mesto gde se umetnost i humanost susreću, dok će građani imati priliku da svojim dolascima i dalje podržavaju one kojima je pomoć potrebna.

Konačno, iskustva iz prve sezone pokazuju da zajedništvo i solidarnost kroz umetnost mogu doneti stvarne promene. Fondacija Mozzart poručuje da će i dalje ulagati u projekte koji spajaju ljude, promovišu humanost i podižu kvalitet života u zajednici.

Više od 2.000 pacijenata iz Niša i jugoistočne Srbije dobiće savremenu medicinsku negu zahvaljujući novoj bolnici.

Otvaranjem dnevne bolnice za interventnu radiologiju u UKC Niš, zdravstvena zaštita u jugoistočnoj Srbiji dobija savremeni podsticaj. Prema saopštenju, ovaj potez omogućava da 2.000 do 3.000 pacijenata godišnje iz Niša i regiona dobiju efikasnije i brže lečenje minimalno invazivnim procedurama. Bolnica je opremljena najsavremenijom medicinskom opremom, a podršku je obezbedilo Ministarstvo zdravlja.

Značaj dnevne bolnice za pacijente iz Niša i regiona

Kako ističu iz UKC Niš, dnevna bolnica za interventnu radiologiju znači bržu i dostupniju dijagnostiku i lečenje. Pacijenti sada mogu da računaju na kraći boravak u bolnici, manje opterećenje tokom oporavka i savremene procedure koje su ranije bile dostupne samo u većim kliničkim centrima. Ova organizaciona jedinica omogućava multidisciplinarni pristup, jer radiolozi sarađuju sa lekarima iz različitih specijalnosti.

Doc. dr Milan Lazarević, direktor UKC Niš, naglašava važnost ovog koraka: „Otvaranjem ove organizacione jedinice, Univerzitetski klinički centar Niš dodatno unapređuje dostupnost savremenih, minimalno invazivnih procedura interventne radiologije i omogućava efikasnije zbrinjavanje pacijenata. Rad dnevne bolnice podrazumevaće multidisciplinarni pristup i saradnju interventnih radiologa sa lekarima različitih specijalnosti, što je od posebnog značaja za lečenje kompleksnih, akutnih i životno ugroženih pacijenata sa područja Niša i čitavog regiona jugoistočne Srbije.“

Novi centar za povezivanje radiologije i hirurgije

U međuvremenu, UKC Niš najavljuje sledeći važan iskorak. U planu je povezivanje interventne radiologije i digestivne hirurgije, čime će rad stručnjaka iz obe oblasti biti još koordinisaniji. Tu novu organizacionu jedinicu vodiće prof. dr Goran Stanojević, zamenik direktora UKC Niš i rukovodilac Klinike za digestivnu hirurgiju. Na taj način, radiolozi i hirurzi će raditi kao jedinstven tim, a pacijenti će dobijati brzu i savremenu medicinsku pomoć.

Otvaranju dnevne bolnice prisustvovali su ključni predstavnici ustanove: prof. dr Goran Stanojević, doc. dr Aleksandra Aracki Trenkić (rukovodilac Centra za radiologiju UKC Niš) i savetnik ministra zdravlja prof. dr Zoran Radovanović.

UKC Niš nastavlja razvoj: savremena medicina za jugoistočnu Srbiju

Prema navodima iz saopštenja, UKC Niš ne planira da uspori s inovacijama. Otvaranje dnevne bolnice deo je šire strategije kojom se savremena medicina približava pacijentima u Nišu i celoj jugoistočnoj Srbiji. Nova organizaciona jedinica podiže nivo zdravstvene zaštite i omogućava da savremene minimalno invazivne procedure postanu standard dostupnosti.

Zahvaljujući novoj dnevnoj bolnici za interventnu radiologiju, ali i budućem centru koji će povezivati radiologiju i digestivnu hirurgiju, pacijenti iz Niša i regiona mogu da očekuju efikasnije lečenje i brži oporavak. Na ovaj način, UKC Niš potvrđuje svoju ulogu lidera zdravstvene zaštite u ovom delu Srbije.