Connect with us

IT

Šta se dešava kada aplikacije prate vašu aktivnost na uređaju

Praćenje aktivnosti aplikacija otkriva obrasce ponašanja korisnika i omogućava preciznije ciljanje reklama i personalizaciju sadržaja

Objavljeno pre

1 sat

,

Šta se dešava kada aplikacije prate vašu aktivnost na uređaju – praćenje aktivnosti aplikacija Foto Izvor: Pixabay / DariuszSankowski

Praćenje aktivnosti aplikacija otkriva obrasce ponašanja korisnika i omogućava preciznije ciljanje reklama i personalizaciju sadržaja

Aplikacije na pametnim telefonima često traže dozvolu za praćenje aktivnosti korisnika. Kada omogućite praćenje aktivnosti aplikacija, one prikupljaju podatke o tome kako koristite uređaj. Ovakvo praćenje aktivnosti aplikacija omogućava aplikacijama da analiziraju vaše navike i interakcije, što je ključno za oglašivače i kompanije koje žele da personalizuju korisničko iskustvo.

Pored toga, aplikacije mogu koristiti informacije o vašoj lokaciji, trajanju korišćenja pojedinih funkcija i tipu sadržaja koji gledate. Na taj način, oglašivači dobijaju bolji uvid u vaše interesovanje i mogu plasirati relevantnije reklame. Praćenje aktivnosti aplikacija, osim toga, doprinosi razvoju personalizovanih preporuka, ali otvara i pitanja privatnosti korisnika.

Kako funkcioniše praćenje aktivnosti aplikacija

Kada pristajete na praćenje aktivnosti aplikacija, dozvoljavate aplikacijama da kombinuju podatke sa vašeg uređaja sa podacima iz drugih izvora. To uključuje informacije kao što su posete određenim sajtovima, interakcije sa reklamama i vreme provedeno u aplikacijama. Kao rezultat toga, kompanije kreiraju profile korisnika sa detaljnim informacijama o njihovim navikama.

Međutim, mnoge platforme uvode nove kontrole privatnosti kako bi korisnicima dale više izbora. Na primer, korisnici sada često mogu ograničiti koje aplikacije imaju pristup njihovim podacima o korišćenju. S druge strane, neki korisnici svesno dopuštaju praćenje zbog pogodnosti koje donosi personalizovan sadržaj.

Uticaj praćenja aktivnosti aplikacija na privatnost

Praćenje aktivnosti aplikacija ima direktan uticaj na zaštitu privatnosti korisnika. Kada više aplikacija deli informacije o ponašanju korisnika, povećava se rizik od zloupotrebe podataka. Takođe, mogućnost identifikacije korisnika i praćenja njihovih online aktivnosti postaje složenija. Ipak, kompanije često ističu da je prikupljanje podataka anonimno i koristi se isključivo za unapređenje usluga i oglašavanje.

Zbog toga je važno da korisnici budu informisani o tome koje podatke dele i sa kim. Preporučuje se redovno proveravanje podešavanja privatnosti na uređaju i aplikacijama. Tako korisnici mogu bolje kontrolisati nivo praćenja aktivnosti aplikacija i odlučiti šta žele da podele sa trećim stranama.

Povezano
Pročitaj još

IT

Dve vrste Bluetooth tehnologije i njihova primena u savremenim uređajima

Bluetooth Classic i Bluetooth Low Energy omogućavaju povezivanje uređaja za zvuk, prenos podataka i IoT primene

Objavljeno pre

19 minuta

,

avgust 17, 2026

Objavio:

Dve vrste Bluetooth tehnologije i njihova primena u savremenim uređajima

Bluetooth Classic i Bluetooth Low Energy omogućavaju povezivanje uređaja za zvuk, prenos podataka i IoT primene

Bluetooth je danas standard za bežično povezivanje uređaja. Postoje dve vrste Bluetooth tehnologije koje se koriste u savremenim uređajima: Bluetooth Classic i Bluetooth Low Energy. Svaka od njih ima specifičnu namenu i prednosti u zavisnosti od primene.

Bluetooth Classic: povezivanje za zvuk i prenos podataka

Bluetoth Classic je originalna verzija ove tehnologije. Namenjena je za povezivanje uređaja koji zahtevaju kontinuirani prenos podataka, kao što su bežične slušalice, zvučnici i tastature. Na primer, kada slušate muziku preko bežičnih slušalica, koristi se Bluetooth Classic jer omogućava stabilan prenos zvuka bez prekida. Ova verzija takođe omogućava prenos fajlova između telefona i računara. Osim toga, koristi se i u automobilima za slobodno pričanje. Prednost Bluetooth Classic tehnologije je u tome što podržava veće brzine protoka podataka, što je ključno za prenos zvuka visoke rezolucije.

Bluetooth Low Energy: efikasnost za IoT i senzore

Bluetoth Low Energy (BLE) razvijen je za uređaje koji troše malo energije i ne zahtevaju stalni prenos podataka. Ova vrsta Bluetooth-a koristi se u pametnim satovima, fitnes tracker-ima, medicinskim uređajima i raznim IoT rešenjima. BLE omogućava uređajima da rade mesecima ili čak godinama na jednoj bateriji. Štaviše, BLE je optimizovan za prenos malih količina podataka u kratkim intervalima, što je idealno za uređaje kao što su pametni senzori i pametni termostati. Zahvaljujući tome, BLE je postao osnovna tehnologija u savremenim pametnim kućama i industrijskim IoT sistemima.

Poređenje i značaj dve vrste Bluetooth tehnologije

Glavna razlika između ove dve vrste je u potrošnji energije i načinu prenosa podataka. Bluetooth Classic koristi se za aplikacije gde je potreban stalan i brz prenos, dok je BLE optimalan za uređaje sa ograničenom baterijom. Na taj način, proizvođači mogu birati odgovarajuću Bluetooth tehnologiju u zavisnosti od potreba svojih uređaja. Bluetooth Classic i BLE često se nalaze zajedno u modernim telefonima, što korisnicima omogućava povezivanje sa različitim tipovima perifernih uređaja. Kao rezultat, ova fleksibilnost doprinosi rastu ekosistema pametnih uređaja i razvoju novih aplikacija za industriju i svakodnevni život.

Pročitaj još

IT

OpenAI ukinuo preparedness tim u okviru reorganizacije kompanije

Promene u strukturi tima deo su šire optimizacije procesa, što može uticati na bezbednosne protokole OpenAI sistema

Objavljeno pre

5 sati

,

avgust 17, 2026

Objavio:

OpenAI ukinuo preparedness tim u okviru reorganizacije kompanije – ukidanje preparedness tima

Promene u strukturi tima deo su šire optimizacije procesa, što može uticati na bezbednosne protokole OpenAI sistema

OpenAI je, prema izvorima iz industrije, odlučio da ukine svoj preparedness tim kao deo interne reorganizacije. Ova odluka doneta je u okviru šireg procesa optimizacije unutar kompanije, što prema navodima ima za cilj pojednostavljenje procedura i brže donošenje odluka. Pripremljenost tima igrala je ulogu u proceni i kontroli bezbednosnih protokola za razvoj naprednih veštačkih inteligencija.

Razlozi za ukidanje preparedness tima

Interna reorganizacija u OpenAI uključila je ukidanje preparedness tima kako bi se ubrzali operativni tokovi i smanjila složenost u odlučivanju. Tim za preparedness bio je fokusiran na procenu potencijalnih rizika i izazova pri razvoju novih AI sistema. Takođe, ovaj tim je imao zadatak da procenjuje uticaj novih funkcionalnosti na bezbednost korisnika. Ukidanje ovakvih timova u tehnološkim kompanijama može značiti promenu prioriteta u vođenju projekata.

Uticaj na bezbednosne protokole i razvoj AI

Preparedness timovi u IT kompanijama često su odgovorni za kreiranje i održavanje bezbednosnih standarda. Oni analiziraju moguće pretnje i daju preporuke za unapređenje zaštite podataka i etičkih smernica u razvoju naprednih sistema. Uklanjanje ovakvog tima može uticati na način na koji kompanija procenjuje i implementira bezbednosne protokole. U industriji veštačke inteligencije, bezbednost i pripremljenost postaju ključni kako se AI tehnologije ubrzano razvijaju.

Širi kontekst promene u industriji

Odluka OpenAI da ukine preparedness tim deo je trenda koji se primećuje i kod drugih tehnoloških lidera. Kompanije sve češće reorganizuju interne strukture kako bi odgovorile na nove zahteve tržišta i ubrzale razvoj proizvoda. Ipak, s druge strane, postavlja se pitanje kako ovakve promene utiču na dugoročnu bezbednost i poverenje korisnika u AI rešenja. Preparedness timovi su često most između razvoja inovacija i očuvanja visokih standarda bezbednosti. Kao rezultat toga, ovakva odluka može imati dugoročne posledice na način na koji se upravlja rizicima u razvoju naprednih veštačkih inteligencija.

Pročitaj još

IT

Još jedna žena priključila se tužbi protiv Grok zbog generisanja CSAM sadržaja

Nova tužba povećava pritisak na Grok i postavlja pitanja o odgovornosti AI servisa za generisani sadržaj

Objavljeno pre

8 sati

,

avgust 17, 2026

Objavio:

Još jedna žena priključila se tužbi protiv Grok zbog generisanja CSAM sadržaja

Nova tužba povećava pritisak na Grok i postavlja pitanja o odgovornosti AI servisa za generisani sadržaj

Grok, platforma poznata po svojim naprednim mogućnostima generisanja teksta, ponovo se našla u centru pažnje. Još jedna žena priključila se tužbi protiv Grok zbog generisanja CSAM sadržaja. Ovaj slučaj dodatno komplikuje situaciju za kompaniju, koja se već suočava sa pravnim izazovima. Prema izvorima iz industrije, slučajevi kao što je ovaj otvaraju pitanje odgovornosti platformi za sadržaj koji AI modeli mogu proizvesti.

Detalji tužbe protiv Grok zbog generisanja CSAM sadržaja

Nova tužba fokusira se na navode da je Grok generisao sadržaj koji se kvalifikuje kao CSAM (Child Sexual Abuse Material, materijal o seksualnom zlostavljanju dece). Ovo je ozbiljno pitanje za čitavu AI industriju. Podnosilac tužbe tvrdi da je platforma omogućila kreiranje ovakvog sadržaja bez adekvatnih zaštitnih mehanizama. Kao rezultat, pokrenuta je inicijativa za procenu načina na koji AI servisi filtriraju i nadgledaju generisane podatke. Zbog toga stručnjaci naglašavaju važnost implementacije sigurnosnih barijera unutar velikih jezičkih modela (LLM, Large Language Model), koji su osnova za rad ovakvih sistema.

Odgovornost AI servisa i industrijski kontekst

Ovaj slučaj ponovo ističe izazove sa kojima se AI kompanije suočavaju kada je reč o kontroli sadržaja. Iako sistemi poput Grok koriste napredne algoritme za generisanje teksta, problemi nastaju kada zaštitne mere nisu dovoljne. Takođe, podizanje još jedne tužbe ukazuje na rastuću zabrinutost korisnika i regulatora. Na kraju, slučaj Grok zbog generisanja CSAM sadržaja mogao bi imati dugoročan uticaj na način na koji AI servisi pristupaju moderaciji i odgovornosti za sadržaj. Industrija se, s druge strane, suočava sa potrebom za većim standardima sigurnosti i transparentnosti.

Implikacije za korisnike i industriju

Stručnjaci smatraju da će ovakvi slučajevi uticati na ubrzanje razvoja sigurnosnih protokola u AI alatima. Pored toga, moguće je da će regulatori zahtevati jasnije smernice i strožu kontrolu. U međuvremenu, korisnici moraju biti svesni rizika i ograničenja ovakvih platformi. Slučaj Grok zbog generisanja CSAM sadržaja podseća na važnost odgovornosti svih aktera u digitalnom ekosistemu.

Pročitaj još

U Trendu