Telefon je odavno prestao da bude samo uređaj za pozive i poruke. Postao je kamera, novčanik, mapa, televizor, alat za posao, sredstvo za komunikaciju i gotovo stalni pratilac. Upravo zato svakodnevno ostavljamo ogroman broj digitalnih tragova, često i onda kada o tome uopšte ne razmišljamo.

Svaki put kada pretražimo neki proizvod, pogledamo video do kraja, otvorimo određenu aplikaciju ili provedemo više vremena na određenom sadržaju, stvaramo podatke o svojim interesovanjima i navikama. Kada se takve informacije prikupljaju tokom dužeg perioda, moguće je dobiti veoma preciznu sliku o tome šta volimo, šta kupujemo i na šta obraćamo pažnju.

Posebno je zanimljivo koliko brzo telefon može da „nauči“ naše navike. Ako nekoliko puta potražimo određeni proizvod, uskoro možemo početi da viđamo reklame upravo za njega. Ako često gledamo sadržaj o putovanjima, algoritmi će nam ponuditi još destinacija. Čak i vreme kada koristimo određene aplikacije može postati deo obrasca koji tehnologija prepoznaje.

To ne znači da telefon doslovno „čita misli“. Većina preporuka nastaje analizom velikog broja podataka i ponašanja korisnika. Problem je što često nismo potpuno svesni koliko informacija ostavljamo iza sebe niti koliko one mogu biti vredne kompanijama koje ih koriste za personalizaciju sadržaja i oglašavanje.

Zbog toga pitanje privatnosti postaje sve važnije. Koliko aplikacija zaista mora da zna o nama? Da li svakoj aplikaciji treba dozvoliti pristup lokaciji, kontaktima, fotografijama ili mikrofonu? I koliko često zapravo proveravamo šta smo dozvolili?

S druge strane, upravo zahvaljujući tim podacima telefon može da nam bude izuzetno koristan. Preciznije mape, personalizovane preporuke, automatsko organizovanje sadržaja i brojni drugi servisi zasnivaju se na tome da tehnologija poznaje naše navike.

Pravi izazov zato nije potpuno izbeći tehnologiju, već razumeti kako ona funkcioniše. Što više znamo o tome koje podatke ostavljamo iza sebe, lakše možemo da odlučimo koliko svog digitalnog života želimo da podelimo.

Korisnici uređaja sa Android 5.0 i 5.1 gube pristup WhatsApp-u – preporučuje se prelazak na Android 6 ili noviji

WhatsApp će od 8. septembra 2026. godine ukinuti podršku za starije Android telefone. Tačnije, korisnici čiji uređaji koriste Android 5.0 ili 5.1 više neće moći da koriste ovu popularnu aplikaciju za razmenu poruka. Novi minimalni zahtev postaće Android 6.0 (poznat kao Marshmallow), kako je zvanično objavljeno na stranici za podršku WhatsApp-a.

Ova promena pogađa prvenstveno one korisnike čiji telefoni nisu dobili opciju za nadogradnju na noviju verziju operativnog sistema. Na taj način, sigurnost i nove funkcionalnosti postaće dostupne samo uređajima sa novijim softverom. Kao rezultat toga, mnogi stariji modeli telefona postaće nekompatibilni sa WhatsApp-om.

Zašto WhatsApp ukida podršku za Android 5.0 i 5.1

WhatsApp ukida podršku za stare verzije Android-a zbog stalnog razvoja aplikacije i uvođenja novih funkcija. Programeri aplikacije moraju da prilagode softver savremenim standardima i bezbednosnim zahtevima. Zbog toga, uređaji sa zastarelim operativnim sistemom više ne mogu da ispune tehničke uslove za pokretanje novih verzija aplikacije.

Pored toga, Android 6.0 (Marshmallow) uveden je još 2015. godine, što znači da telefoni sa starijim verzijama već godinama ne dobijaju bezbednosne nadogradnje. Ova promena omogućava WhatsApp-u da unapredi zaštitu privatnosti i stabilnost platforme. Takođe, prelazak na noviji operativni sistem korisnicima donosi bolje performanse i širu kompatibilnost sa drugim modernim aplikacijama.

Kako proveriti da li je vaš telefon među pogođenim uređajima

Ako koristite uređaj sa Android 5.0 ili 5.1, aplikacija WhatsApp više neće biti dostupna nakon 8. septembra 2026. godine. Preporučuje se da proverite verziju svog operativnog sistema u podešavanjima telefona. Ukoliko je moguće, ažurirajte uređaj na Android 6.0 ili noviji. Ako proizvođač ne nudi zvaničnu nadogradnju za vaš model, razmislite o prelasku na noviji uređaj radi nastavka korišćenja WhatsApp-a.

Važno je napomenuti da ovakve promene nisu neuobičajene u industriji mobilnih aplikacija. Kao rezultat stalnog razvoja, aplikacije često postavljaju nove minimalne zahteve. Na taj način, korisnici dobijaju sigurnije iskustvo i pristup savremenim funkcijama.

Šta znači ova promena za korisnike WhatsApp-a

Gubitak podrške za stare Android verzije znači da korisnici neće moći ni da instaliraju ni da koriste WhatsApp na pogođenim uređajima. Takođe, uređaji sa Android 6.0 i novijim ostaju potpuno podržani. Prelazak na noviju verziju sistema omogućava pristup bezbednosnim ispravkama i novim funkcijama aplikacije. Ova praksa prati trendove u industriji, jer i druge velike aplikacije postepeno ukidaju podršku za zastarele platforme.

Korisnici iz Srbije, kao i celog regiona, treba da obrate pažnju na ovu promenu kako bi na vreme izvršili potrebne nadogradnje ili zamenu uređaja. Na taj način, izbeći će prekid pristupa važnim komunikacionim servisima poput WhatsApp-a.

Različiti Bluetooth kodeci određuju kvalitet zvuka i latenciju, što je ključno za audio entuzijaste i svakodnevne korisnike

Bluetooth kodeci igraju ključnu ulogu u prenosu zvuka preko bežičnih slušalica i zvučnika. Odabir pravog kodeka može značajno uticati na kvalitet zvuka koji korisnik dobija. Pitanje koji Bluetooth kodek pruža najbolji kvalitet zvuka postaje sve važnije kako raste upotreba bežičnih audio uređaja u svakodnevnom životu.

Kako funkcionišu Bluetooth kodeci i zbog čega su važni

Bluetooth kodek je softver koji kompresuje i dekompresuje audio podatke tokom prenosa između uređaja. Na taj način omogućava efikasnu isporuku zvuka bežičnim putem, uz minimalno kašnjenje i što manji gubitak kvaliteta. Svaki kodek ima specifičan način obrade podataka, što direktno utiče na zvučnu sliku, bitrate, kao i latenciju. Međutim, izbor kodeka zavisi od podrške oba uređaja – pametnog telefona i slušalica ili zvučnika. Najčešće korišćeni Bluetooth kodeci uključuju SBC, AAC, aptX i LDAC. SBC (Subband Codec) je osnovni kodek koji je obavezan po Bluetooth standardu i podržan je na gotovo svim uređajima. Pored toga, AAC (Advanced Audio Codec) koristi se često na uređajima kompanije Apple, dok aptX i LDAC nude poboljšane performanse na određenim Android uređajima.

Kvalitet zvuka i latencija: poređenje popularnih kodeka

Kvalitet zvuka koji korisnik doživljava zavisi od kompresije i brzine prenosa podataka. SBC kodek nudi osnovni nivo zvuka, ali uz moguće gubitke pri višim frekvencijama i veću latenciju. S druge strane, AAC pruža bolji kvalitet zvuka, naročito na Apple uređajima, ali može biti manje efikasan na pojedinim Android telefonima. aptX i LDAC kodeci su popularni među audio entuzijastima jer omogućavaju viši bitrate i manju latenciju, što rezultuje detaljnijim i jasnijim zvukom. LDAC može prenositi više podataka po sekundi, što ga čini pogodnim za slušanje muzike visoke rezolucije, ali zahteva kompatibilne uređaje. Ipak, stabilnost konekcije i okruženje takođe mogu uticati na performanse bilo kog kodeka.

Šta treba uzeti u obzir pri izboru Bluetooth kodeka

Prilikom kupovine bežičnih slušalica ili zvučnika korisnici treba da obrate pažnju na podržane kodeke oba uređaja. Najbolji kvalitet zvuka biće postignut kada telefon i slušalice podržavaju isti napredni kodek, kao što su aptX ili LDAC. U suprotnom, uređaji će se vratiti na osnovni SBC kodek. Osim toga, važno je razmotriti i druge faktore kao što su trajanje baterije, domet i kompatibilnost sa različitim operativnim sistemima. Na kraju, izbor odgovarajućeg Bluetooth kodeka zavisi od individualnih potreba, ali i od toga koliko korisnik vrednuje kvalitet zvuka naspram praktičnosti bežičnog korišćenja.