Muškarac koji je prekršio zabranu prilaska i izbo trudnicu priveden je u Beogradu

Policija je privela muškarca osumnjičenog za napad nožem u Mladenovcu, čime je okončana potraga za beguncem koji je izbo trudnu ženu. Prema saznanjima, osumnjičeni D. S. (33) je uhapšen nakon što je prekršio zabranu prilaska svojoj vanbračnoj partnerki S. Đ. (30), koju je povredio nožem uprkos izrečenim merama zaštite.

Napad nožem u Mladenovcu: Prvo hapšenje i detalji istrage

Osumnjičeni je, prema navodima, došao do kuće u kojoj se nalazila trudnica, i tu je izvršio napad nožem. U tom napadu zadala joj je više uboda po telu. Nakon incidenta, D. S. se udaljio sa mesta događaja koristeći svoj automobil. Policija i tužilaštvo su odmah po prijavi izašli na lice mesta, prikupili dokaze i pokrenuli istragu.

S. Đ. je zadobila više povreda, ali su one prema nezvaničnim informacijama bile površinske. Važno je istaći da se ona trenutno nalazi van životne opasnosti, što je potvrđeno i od strane nadležnih službi. Ovaj napad nožem u Mladenovcu pokrenuo je dodatna pitanja o zaštiti žrtava porodičnog nasilja.

Zabrana prilaska i okolnosti prethodnih pretnji

D. S. je ranije bio pod zabranom prilaska trudnici zbog upućenih pretnji. Najpre mu je određena zabrana na 24 sata, a potom produžena na još 30 dana. Uprkos tome, on je prekršio sudsku odluku i napao svoju partnerku. Ovaj slučaj naglašava izazove sa poštovanjem mera zaštite i potrebu jače kontrole u sličnim situacijama.

Kada je uhapšen, D. S. je zadržan do 48 sati. U tom periodu, biće priveden na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Tereti se za krivično delo teško ubistvo u pokušaju, što nosi ozbiljne pravne posledice. Policija nastavlja da istražuje sve okolnosti napada kako bi se utvrdile sve činjenice i obezbedila pravda za žrtvu.

Stanje žrtve i dalji tok istrage

Prema poslednjim informacijama, iako je reč o trudnici, njeno zdravstveno stanje je stabilno. Povrede su površinske i nije u životnoj opasnosti. Istraga se nastavlja, a nadležni organi rade na rasvetljavanju svih detalja slučaja. Očekuje se da će naredni dani doneti više informacija o tačnim motivima i toku događaja koji su doveli do ovog incidenta.

Požar u Deliblatskoj peščari i dalje je aktivan na tri lokacije, uz kontinuirane napore da se vatra zaustavi.

Požar u Deliblatskoj peščari i dalje predstavlja ozbiljan izazov za vatrogasce i radnike „Vojvodinašuma“. Prema rečima Marka Marinkovića, izvršnog direktora za šumarstvo, ekologiju i razvoj u ovom preduzeću, požar je još uvek aktivan na tri glavna žarišta, dok su dva manja žarišta pod nadzorom. Linije zahvaćene vatrom su široke i neobične, kreću se između 30 i 50 metara, a ukupna dužina požarišta dostiže oko 60 kilometara.

U borbi protiv vatre trenutno učestvuje oko 300 ljudi i 70 mašina. Zaposleni „Vojvodinašuma“ danonoćno prate situaciju, zajedno sa pripadnicima MUP-a. „Pratimo situaciju 24 sata dnevno i postoje tri velika žarišta koja se još gase. Cilj je da se požar ne širi dalje. Koristimo Nacionalni monitoring šuma Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, i trenutno možemo da potvrdimo da je opožareno oko 3.650 hektara“, istakao je Marinković.

Kako je došlo do požara u Deliblatskoj peščari

Prvi požar u Deliblatskoj peščari zabeležen je 21. jula, kada ga je detektovao sistem video-nadzora. Od tada su organizovana neprekidna dežurstva sa po 20 ljudi u svakoj smeni tokom celog dana i noći. Situacija se dodatno zakomplikovala 26. jula, a zatim i početkom avgusta. Najveći izazov nastao je 5. avgusta, kada je zbog jakog vetra i specifičnog tla požar ponovo buknuo i proširio se na veću površinu.

„Od tada su uspostavljena dežurstva od po 20 ljudi tokom 24 sata. Požar je detektovan i 26. jula, potom početkom avgusta i konačno 5. avgusta kada je buknuo požar sa kojim se još borimo zbog vetrova i tla koje podstiče širenje“, naveo je Marinković.

Prioriteti i izazovi u gašenju požara

Glavni prioritet je sprečavanje dalje štete i širenja požara. Zbog neobičnog sastava tla i snažnih vetrova, vatrogascima je posao izuzetno otežan. Površina koja je do sada zahvaćena vatrom iznosi oko 3.650 hektara, a oprezno praćenje stanja je ključno za kontrolu situacije.

Takođe, Marinković je istakao važnost tri ključna faktora za prevenciju sličnih požara u budućnosti. To su stalni monitoring, angažovanje ljudstva i primena savremenih tehnologija za rano otkrivanje vatre. „Cilj je da se požar ne širi dalje“, ponovio je Marinković, naglašavajući važnost koordinacije svih službi na terenu.

Zahvaljujući zajedničkim naporima, požar u Deliblatskoj peščari je pod kontrolom, ali borba još traje dok se poslednja žarišta ne ugase.

Biciklista star 30 godina zadobio je teške povrede u saobraćajnoj nesreći u Zemunu i prebačen je u Urgentni centar.

Teška saobraćajna nesreća u Zemunu dogodila se sinoć u Prvomajskoj ulici. Oko 1.33 sata, kod broja 63, oboren je biciklista star 30 godina. Zbog ozbiljnih povreda, ekipe Hitne pomoći su ga odmah prevezle u Urgentni centar. Ovaj slučaj je izazvao zabrinutost među stanarima tog dela grada, a Prvomajska ulica je neko vreme bila pod posebnom pažnjom nadležnih službi.

Još četiri saobraćajne nesreće tokom noći

Osim teške nesreće u kojoj je povređen biciklista, tokom iste noći u Beogradu su zabeležene još četiri saobraćajne nezgode. Srećom, u tim slučajevima nije bilo ozbiljnije povređenih osoba. Hitna pomoć je brzo reagovala na sve pozive i pružila neophodnu pomoć učesnicima ovih incidenata.

Ekipe su ukupno intervenisale 105 puta tokom protekle noći. Od toga, 20 intervencija je obavljeno na javnim mestima širom grada, što pokazuje koliko su službe bile angažovane.

Najčešći razlozi poziva Hitnoj pomoći

Pored slučajeva saobraćajnih nesreća, tokom noći je zabeležen veći broj poziva građana zbog zdravstvenih tegoba. Najviše su se javljale osobe koje su imale problem sa niskim pritiskom i osećajem malaksalosti. Takođe, često su pomoć tražili hronični kardiovaskularni bolesnici, osobe sa respiratornim smetnjama i astmatičari.

Posebno je primećeno nekoliko intervencija zbog građana u alkoholisanom stanju. Ove osobe su transportovane u odeljenje toksikologije na Vojnomedicinskoj akademiji radi detoksikacije.

Na kraju, među pozivima su bili i oni koji su se odnosili na psihijatrijske pacijente, što je dodatno opteretilo ekipe tokom noći. Sve ove situacije pokazuju koliko je rad Hitne pomoći u Beogradu važan i koliko su spremni da reaguju u raznim kriznim momentima.