Zemljotres magnitude 3 stepena po Rihteru registrovan je kod Jastrebskog, južno od Zagreba, bez prijavljenih šteta ili povređenih.

Zemljotres južno od Zagreba zabeležen je u petak, 2.10.2026. godine, u 06:59 časova u delu Hrvatske koji se nalazi kod Jastrebskog. Prema podacima, potres je imao jačinu od 3 stepena po Rihterovoj skali i registrovan je na teritoriji južno od glavnog grada Hrvatske. Epicentar zemljotresa određen je na geografskim koordinatama širine 45.4381 i dužine 16.1825, u okolini Jastrebskog.

Hipocentar ovog potresa, kako je saopšteno od strane Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra, nalazio se na dubini od oko 12,2 kilometra ispod površine zemlje. Ovakva dubina se smatra uobičajenom za zemljotrese ove jačine na Balkanu, jer većina slabijih potresa ima plitko poreklo.

Kako je protekao zemljotres južno od Zagreba

Prema dosadašnjim informacijama, nema izveštaja o materijalnoj šteti niti o povređenim osobama. Nadležne službe u Hrvatskoj i dalje pažljivo prate situaciju i spremne su da reaguju ukoliko se pojave nove informacije ili prijave građana. Za sada, stanovnici Zagreba i okolnih mesta nisu prijavili veće posledice, ali seizmolozi preporučuju osnovne mere opreza nakon svakog potresa.

Takođe, ovakvi zemljotresi ove jačine uglavnom izazivaju kratkotrajno podrhtavanje tla koje mogu osetiti stanovnici bliže epicentru, dok se u širem području mogu registrovati samo instrumentima. Štaviše, potresi magnitude 3 stepena retko uzrokuju ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu.

Zvanične informacije i preporuke građanima

Prema dostupnim izveštajima, Evropsko-mediteranski seizmološki centar je brzo objavio podatke o ovom zemljotresu. Nadležne službe ističu da je situacija pod kontrolom. Pored toga, apeluju na građane da uvek prate zvanična saopštenja i, ukoliko primete bilo kakvu štetu na objektima, odmah obaveste lokalne nadležne organe.

U međuvremenu, seizmolozi napominju da su manji zemljotresi u ovom delu Balkana relativno česta pojava i da ne predstavljaju razlog za paniku. Ipak, preporučuje se da stanovnici budu oprezni u slučaju naknadnih podrhtavanja tla, i da izbegavaju boravak u blizini starih ili oštećenih objekata dok nadležne službe ne završe procenu.

Na kraju, iako je zemljotres južno od Zagreba izazvao uznemirenost stanovništva, izostanak štete i povređenih pokazuje da nije bilo ozbiljnih posledica. Nadležne službe ostaju u pripravnosti i nastaviće da prate situaciju u narednim satima.

U Laktašima je došlo do sudara automobila i motora, zbog čega je saobraćaj u potpunosti obustavljen, potvrđuju očevici.

U saobraćaju na području Laktaša dogodila se teška nesreća. Prema informacijama sa lica mesta, u sudaru su učestvovali jedan automobil i jedan motor. Zbog ove nesreće, saobraćaj je trenutno potpuno obustavljen na tom delu puta, što potvrđuju očevici koji su se zatekli u blizini.

Za sada nema zvaničnih informacija o broju povređenih osoba niti o stepenu oštećenja vozila. Ipak, prisustvo policije na terenu potvrđuje ozbiljnost situacije. Vozači se upozoravaju da izbegavaju ovaj pravac dok traje potpuna obustava saobraćaja, jer se očekuje duže zadržavanje i formiranje kolona.

Teška nesreća u Laktašima izazvala zastoj na putu

S obzirom na to da je došlo do sudara automobila i motora, ekipe hitne pomoći su takođe upućene na lice mesta. Ipak, prema dostupnim informacijama, još uvek nije poznato da li ima povređenih, niti kakvo je njihovo zdravstveno stanje. Takođe, uzroci ove nesreće još nisu zvanično saopšteni.

Zbog toga se očekuje da će istraga policije rasvetliti sve okolnosti pod kojima je došlo do sudara. Građani koji su planirali da putuju ovim pravcem savetovani su da prate saopštenja nadležnih službi. U međuvremenu, iz policije poručuju da će javnost biti blagovremeno obaveštena o svim novim detaljima.

Obustava saobraćaja nakon sudara automobila i motora

Nakon što je teška nesreća u Laktašima izazvala potpuni zastoj u saobraćaju, na terenu su prisutne sve nadležne službe. Na taj način, preduzimaju se mere radi obezbeđenja mesta nesreće i uspostavljanja normalnog toka saobraćaja čim to bude moguće. Vozačima se savetuje dodatni oprez i korišćenje alternativnih pravaca dok traje obustava.

Očekuje se više informacija u narednim satima, nakon što policija završi uviđaj i utvrdi sve činjenice u vezi sa ovim događajem. Kao rezultat toga, javnost će biti detaljno obaveštena o uzrocima i eventualnim posledicama ove nesreće.

Biljana Plavšić preminula je u Beogradu u 96. godini, a ostala je upamćena kao jedina žena osuđena pred Tribunalom u Hagu.

Biljana Plavšić, jedina žena osuđena pred Hagom, preminula je jutros u Beogradu u 96. godini. Tokom bogate karijere, bila je političarka iz Bosne i Hercegovine, univerzitetska profesorka biologije i predsednica Republike Srpske između 1996. i 1998. godine. Tribunal u Hagu podigao je protiv nje optužnicu 2000. godine.

Politička karijera i uloga tokom devedesetih

Plavšićeva je pre ulaska u politiku radila kao redovni profesor biologije i bila je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu. Početkom devedesetih postala je jedan od istaknutih članova Srpske demokratske stranke (SDS). Na prvim višestranačkim izborima 1990. godine izabrana je za člana Predsedništva SR BiH. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine, obavljala je funkciju potpredsednice Republike Srpske i bila član Vrhovne komande Vojske RS. Često je zastupala radikalne nacionalne stavove, što je ostalo zabeleženo u njenoj biografiji.

Predsednica Republike Srpske i politički sukobi

Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kada se Radovan Karadžić povukao sa javnih funkcija, Plavšićeva je 1996. postala predsednica Republike Srpske. Tokom svog mandata, ušla je u otvoren sukob sa Karadžićevom strujom. Uz podršku međunarodne zajednice, osnovala je novu stranku, Srpski narodni savez, i premeštala centar političke moći u Banja Luku. Na izborima 1998. godine izgubila je vlast od Nikole Poplašena.

Optužnica pred Hagom i osuđujuća presuda

Tribunal u Hagu podigao je 2000. godine optužnicu protiv nje za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Dobrovoljno se predala početkom 2001. godine. Krajem 2002. godine, u okviru sporazuma sa tužilaštvom, Plavšićeva je priznala krivicu za zločine protiv čovečnosti, odnosno progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi. Ostale tačke optužnice su povučene. Osuđena je 2003. godine na 11 godina zatvora, koje je izdržavala u Švedskoj.

Život nakon zatvora i povlačenje iz javnosti

Nakon što je odslužila dve trećine kazne, puštena je na slobodu u oktobru 2009. godine. Od tada se povukla iz javnog života i živela je u Beogradu do svoje smrti. Ova biografija Biljane Plavšić svedoči o njenom uticaju na političku scenu Bosne i Hercegovine, kao i o jedinstvenom položaju koji je imala pred Tribunalom u Hagu.