U svetu u kojem smo gotovo neprestano okruženi zvukovima, tišina je postala nešto što se sve teže pronalazi. Saobraćaj, telefoni, televizori, obaveštenja, razgovori, muzika i buka iz okruženja čine da mnogi ljudi tokom dana gotovo nikada nemaju trenutak potpune tišine.

Zato se menja i odnos prema miru. Ono što je nekada bilo potpuno normalno danas se doživljava kao svojevrsni luksuz. Ljudi sve češće biraju mirnije kafiće, prirodu, vikendice van grada ili jednostavno nekoliko sati bez telefona i drugih uređaja.

Jedan od razloga je konstantna dostupnost. Telefon nas povezuje sa poslom, porodicom, prijateljima i informacijama, ali istovremeno stvara osećaj da u svakom trenutku nešto moramo da proverimo. Čak i kada nema fizičke buke, ekran može da stvori mentalnu buku kroz poruke, vesti, video-snimke i obaveštenja.

Zbog toga se potreba za tišinom sve više povezuje sa odmorom. Mnogi ljudi ne žele još jedan sadržaj, još jednu destinaciju ili još jednu aktivnost. Žele nekoliko sati tokom kojih niko ništa ne traži od njih.

Ovaj trend primećuje se i u načinu na koji ljudi biraju mesta za odmor. Umesto isključivo popularnih i prometnih destinacija, sve više pažnje privlače mirna mesta, priroda i smeštaji udaljeni od gradske gužve. Tišina postaje deo doživljaja koji se plaća.

Ipak, možda najveća promena dešava se u svakodnevnom životu. Sve više ljudi pokušava da uvede male periode bez ekrana — jutro bez telefona, šetnju bez slušalica ili večernji period bez društvenih mreža.

U vremenu kada se pažnja neprestano traži, sposobnost da se isključimo postaje sve vrednija.

Možda tišina nikada nije bila luksuz. Možda smo tek sada shvatili koliko nam je nedostajala.

Mnogi ljudi pažljivo prate velike troškove poput računa, kirije, kredita i kupovine namirnica, ali upravo male, svakodnevne kupovine često naprave najveću rupu u kućnom budžetu.

Kafa usput, dostava hrane, grickalice, flaširana voda, nepotrebne pretplate i kupovina stvari koje nam zapravo nisu potrebne deluju kao sitni izdaci. Međutim, kada se saberu na kraju meseca, iznos može biti iznenađujuće veliki.

Najviše novca ode na ono što „nije skupo“

Problem je što potrošnju od nekoliko stotina dinara najčešće ni ne doživljavamo kao ozbiljan trošak.

Ako svakog radnog dana kupimo nešto za 300 dinara, za 20 radnih dana potrošimo oko 6.000 dinara. Dodaju li se tome vikend-kupovine, dostava hrane ili nekoliko nepotrebnih odlazaka u prodavnicu, račun brzo raste.

Još jedan čest problem je kupovina „za svaki slučaj“. U prodavnici uzmemo proizvod koji je na akciji, iako nam nije potreban, jer imamo osećaj da smo tako uštedeli.

U stvarnosti, novac nije ušteđen ako smo kupili nešto što ne bismo kupili da nije bilo akcije.

Pretplate koje zaboravimo

Streaming servisi, aplikacije, dodatni prostor za skladištenje fotografija i druge mesečne pretplate takođe mogu neprimetno opteretiti budžet.

Mnogi korisnici plaćaju usluge koje gotovo nikada ne koriste.

Zato je korisno jednom mesečno proveriti bankovni račun i spisak aktivnih pretplata. Nekoliko ugašenih usluga može značiti stotine ili čak hiljade dinara manje potrošnje tokom godine.

Hrana je posebna priča

Bacanje hrane predstavlja još jedan trošak koji često ne primećujemo.

Namirnice kupljene bez plana, proizvodi kojima istekne rok ili višak hrane koji završi u kanti predstavljaju novac koji je već potrošen, ali od njega nismo dobili nikakvu korist.

Jednostavan spisak pre odlaska u prodavnicu i planiranje obroka za nekoliko dana mogu značajno smanjiti nepotrebnu kupovinu.

Kako da otkrijete gde vam odlazi novac?

Najjednostavniji način je da 30 dana zapisujete svaki trošak, bez obzira na to koliko je mali.

Na kraju meseca grupišite potrošnju na hranu, prevoz, zabavu, pretplate, kupovinu i ostale kategorije.

Tek tada se obično vidi gde novac zaista odlazi.

Ne morate se odreći svega što volite. Dovoljno je da pronađete nekoliko troškova koji se ponavljaju, a bez kojih možete normalno da funkcionišete.

Upravo male kupovine koje svakodnevno deluju nevažno često su najlakše mesto za uštedu.

Britanska glumica istakla je značaj priznanja sa Sarajevo Film Festivala za svoju umetničku karijeru

Emili Votson dobila je Počasno Srce Sarajeva na 32. izdanju Sarajevo Film Festivala u Narodnom pozorištu. Ova nagrada dodeljena joj je za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Svečanost je održana u Sarajevu, a događaj je privukao pažnju filmske javnosti regiona.

Važnost priznanja za Emili Votson

Prilikom preuzimanja nagrade, Emili Votson je naglasila da je priznanje bilo neočekivano za nju. Ipak, istakla je da joj mnogo znači, jer je Sarajevo Film Festival imao posebno mesto u njenoj glumačkoj karijeri. Pre svega, festival vidi kao manifestaciju sa „duhovnim srcem na pravom mestu”, što joj je ostalo u sećanju još od prethodnih poseta.

Porodična atmosfera i lični doživljaj festivala

Zbog značaja koji ovaj događaj nosi za nju, Votson je ove godine povela i svoju decu na festival. Na taj način je želela da im pokaže autentičnu atmosferu i vrednosti koje festival promoviše. Kako je izjavila, Sarajevo Film Festival je za nju poseban jer kombinuje umetnost i toplinu zajednice.

Počasno Srce Sarajeva kao simbol priznanja

Počasno Srce Sarajeva svake godine uručuje se pojedincima koji su ostvarili značajan uticaj u svetu filma. Ove godine, Emili Votson je nagrađena za svoj doprinos glumačkom pozivu. Njena izjava „Ovo je priznanje za moje putovanje kao glumice” oslikava koliko joj znači ova nagrada. Iako nije očekivala ovakvu počast, posebno ju je dirnulo to što dolazi iz sredine koju ceni i poštuje.

Sarajevo Film Festival kao regionalni centar umetnosti

Sarajevo Film Festival već godinama okuplja brojne umetnike i filmske radnike iz regiona i sveta. Priznanja poput Počasnog Srca Sarajeva dodatno ističu prestiž festivala i njegovu ulogu u promovisanju filmske umetnosti. Takođe, festival je postao mesto susreta različitih kultura i ideja, što ga čini jedinstvenim na ovim prostorima.