Povodom Svetskog dana migranata i izbeglica, papa ističe da zaštita dece mora biti prioritet u migracionim politikama

Papa Lav XIV uputio je hitan apel u vezi sa zaštitom dece migranata i izbeglica, naglašavajući da mora postojati jasan fokus na zaštitu i dostojanstvo dece migranata i izbeglica. U poruci povodom 112. Svetskog dana migranata i izbeglica, koji će biti obeležen 27. septembra, papa je istakao važnost poštovanja principa najboljeg interesa deteta u svim migracionim politikama, prema saopštenju.

Institucije su pozvane da stave zaštitu i dostojanstvo svakog deteta i adolescenta u centar upravljanja migracijama.

Zaštita dece migranata i izbeglica u fokusu

Papa je posebno naglasio hitnu potrebu za efikasnim mehanizmima pravne zaštite, kao i za podsticanjem spajanja porodica. Osim toga, ukazao je na značaj sprečavanja trauma koje nastaju kada su deca odvojena od svojih porodica tokom migracionih procesa.

Kako je naveo, potrebno je promeniti perspektivu u vezi sa migracijama. Fokus debate ne bi trebalo da ostane samo na upravljanju migracionim tokovima, već na punoj i neposrednoj zaštiti ljudskih prava. Na taj način, prava dece migranata i izbeglica biće zaista zaštićena.

Papa je istakao da je neophodno obezbediti da svako dete i adolescent budu zaštićeni kroz odgovarajuće pravne mehanizme. Pored toga, podvukao je važnost spajanja porodica i sprečavanja daljih trauma razdvajanjem dece od roditelja.

Važnost principa najboljeg interesa deteta

U svojoj poruci, papa je podsetio da princip najboljeg interesa deteta mora biti osnovni vodič za sve odluke koje se tiču dece migranata i izbeglica. Kako je objavljeno, institucije treba da prepoznaju i poštuju ovaj princip u svakom segmentu migracionih politika.

Pre svega, efikasna pravna zaštita i podrška porodicama su ključni za očuvanje dostojanstva i dobrobiti dece. Štaviše, sprečavanje trauma uzrokovanih razdvajanjem porodica doprinosi stvaranju sigurnijeg i humanijeg okruženja za najmlađe migrante i izbeglice.

Konačno, papa je zaključio da je promena pristupa migracijama neophodna. Samo tako će fokus ostati na zaštiti osnovnih ljudskih prava, a ne na pukom upravljanju migracionim tokovima.

Poplave u prefekturi Čiba ostavile 20.000 domaćinstava bez struje, dok su hiljade putnika bile zarobljene na aerodromu Narita

Rekordne poplave u Japanu pogodile su prefekturu Čiba i okolina Tokija, gde je saobraćaj bio poremećen, a više od 20.000 domaćinstava ostalo je bez struje. Prema saopštenju, osam osoba je izgubilo život, dok je oko 7.000 putnika provelo noć na aerodromu Narita zbog prekida saobraćaja. Ova situacija dogodila se tokom praznične nedelje, kada je promet u zemlji posebno intenzivan.

Poplave u Japanu dovele do haosa na aerodromu

U delovima prefekture Čiba palo je više od 360 milimetara kiše za 24 sata. Ove padavine izazvale su poplave koje su prekinule železnički i drumski saobraćaj. Kao rezultat, vojska je angažovana da pomogne u spasilačkim operacijama. Putnici na aerodromu Narita dobijali su vreće za spavanje, vodu i grickalice, a mnogi su ostali bez mogućnosti da stignu do svojih odredišta.

Prema izjavama zvaničnika, procenjuje se da je oko 7.000 ljudi bilo pogođeno saobraćajnim prekidima. „Stao sam u red za taksi, ali se čekalo četiri sata“, izjavio je jedan od putnika iz Čibe. Pored toga, neki hoteli nisu mogli da prime sve putnike, pa su se mnogi vratili na aerodrom.

Struja i gas privremeno obustavljeni zbog visokih voda

Poplave u Japanu prouzrokovale su prestanak napajanja električnom energijom za više od 20.000 domaćinstava u ranim jutarnjim satima. Voda je poplavila trafostanicu, što je dovelo do prekida snabdevanja, dok je gas privremeno obustavljen za skoro 13.000 domaćinstava. U gradu Čiba, jednom od najteže pogođenih područja, stotine ljudi provele su noć u improvizovanim centrima za evakuaciju.

Nekoliko glavnih autoputeva bilo je zatvoreno, zbog čega su vozači morali koristiti alternativne rute. Ova situacija izazvala je dodatne gužve. Takođe, više železničkih linija bilo je obustavljeno, mada je deo vozova između Narite i Tokija ponovo saobraćao, što je ublažilo pritisak na međunarodni aerodrom.

Oboreni rekordi padavina u prefekturi Čiba

Japanska meteorološka služba saopštila je da je u Čibi za 24 sata palo čak 367 milimetara kiše, što je novi rekord. Prethodni rekord iz oktobra 2013. godine iznosio je 309 milimetara. „Ovo je bila izuzetno neuobičajena situacija. Odgovarao sam na mnoge katastrofe u prošlosti, ali nikada nisam doživeo ovakav slučaj“, izjavio je guverner Čibe Tošihito Kumagai.

Među osam stradalih nalazi se i osoba koja je ostala zarobljena u vozilu preplavljenom vodom, navodi se u saopštenju lokalnih vlasti. Evakuacioni centri pružili su utočište za one koji su morali da napuste svoje domove zbog nepovoljnih uslova.

Poplave u Japanu ovoga puta su posebno istakle potrebu za brzom reakcijom spasilačkih službi i unapređenjem infrastrukture kako bi se ublažile posledice budućih vremenskih nepogoda.

Kevin Rideout, koji je bio otet u oktobru, pušten je na slobodu i uskoro će se ponovo pridružiti svojoj porodici.

Američki misionar Kevin Rideout, koji je otet u oktobru prošle godine u glavnom gradu Nigera, Niameyu, oslobođen je, potvrdila je njegova organizacija SIM International. Rideout se trenutno nalazi u dobrom zdravstvenom stanju i pod zaštitom američkih zvaničnika.

Detalji o oslobađanju

Detalji o njegovom oslobađanju još uvek nisu potpuno razjašnjeni, ali je poznato da nije bilo nasilja prilikom njegovog puštanja na slobodu. Organizacija SIM International izrazila je zahvalnost svima koji su pružali molitve i podršku tokom perioda njegove otmice.

Rideout je otet 21. oktobra od strane trojice naoružanih osoba i veruje se da je odveden izvan grada. Otmica se dogodila uprkos upozorenjima američke ambasade o povećanom riziku od kidnapovanja u Nigeru.

Politička situacija u Nigeru

Niger se suočava sa političkom nestabilnošću nakon što je vojna hunta preuzela vlast 2023. godine, svrgavajući demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazouma. Nova vlast prekinula je veze sa zapadnim partnerima, uključujući Sjedinjene Američke Države, i uspostavila nove sigurnosne i diplomatske odnose sa Rusijom.