Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, 28 srpskih državljana preminulo je u Grčkoj od 1. juna ove godine.

Čak 28 srpskih državljana izgubilo je život u Grčkoj tokom poslednja dva meseca, prema podacima Ministarstva spoljnih poslova. Ovaj broj ukazuje na ozbiljnost problema bezbednosti tokom letovanja na grčkim obalama, posebno kada su srčani problemi i utapanje u pitanju, što stručnjaci izdvajaju kao najveće rizike za turiste iz Srbije.

Srčani problemi i utapanje vodeći uzroci smrti

Podaci Ministarstva spoljnih poslova pokazuju da su diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u Grčkoj registrovala 28 smrtnih slučajeva srpskih turista od 1. juna. Prema saopštenju, ambasade i konzulat u Atini i Solunu su upoznati sa svim slučajevima.

Jedan od poslednjih slučajeva dogodio se u mestu Sarti na Halkidikiju, gde je Beograđanin Goran Komazec (56) preminuo pokušavajući da pomogne drugoj osobi koju je morska struja odvlačila od obale. Komazec je izvučen iz mora bez svesti, a uprkos pokušajima reanimacije, preminuo je u zdravstvenom centru Ajos Nikolaos. Nezvanične sumnje ukazuju da je do smrti došlo zbog srčanog zastoja izazvanog naglim ulaskom u hladnu vodu i velikim fizičkim naporom, ali će tačan uzrok biti poznat nakon obdukcije.

Faktori rizika na moru: šta kažu stručnjaci

Prema prethodnim godinama, srčani problemi su među najčešćim uzrocima smrti među turistima iz Srbije na letovanju. Doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, upozorava da je nagla promena temperature posebno opasna. „Kad iz ekstremno tople sredine ulazimo u znatno hladniju, to je šok za organizam, kao udar strujom. Dolazi do skupljanja krvnih sudova, što može izazvati nagli skok pritiska i atak na srce i mozak“, objašnjava doktorka.

Ona ističe da srčane tegobe, fizički napor, stres, kao i ulazak u more nakon obilnog obroka ili pod dejstvom alkohola, povećavaju rizik od komplikacija. Iako se često misli da su stariji najugroženiji, doktorka naglašava da su i sredovečni i mladi ljudi u riziku, posebno ako nisu svesni svojih zdravstvenih problema.

Utapanje i dodatni opasni faktori

Pored srčanih problema, utapanje je drugi vodeći uzrok smrti u Grčkoj među srpskim turistima. Prema rečima doktorke Šehić, do utapanja može doći i kod ljudi koji znaju da plivaju, naročito ako precene svoje sposobnosti ili se udalje od obale. Alkohol, iscrpljenost i vremenski uslovi, poput talasa i jakih struja, dodatno povećavaju rizik.

Važno je, prema njenim rečima, da se u more ulazi postepeno, posebno nakon dužeg boravka na suncu. Osobe sa srčanim tegobama treba da budu posebno oprezne, kao i svi koji planiraju intenzivno plivanje neposredno nakon jela. Kada su vremenski uslovi nepovoljni, savetuje se ostanak bliže obali i izbegavanje rizika.

Kako smanjiti rizik tokom letovanja

Saveti stručnjaka za bezbedno letovanje uključuju postepeni ulazak u vodu, rashlađivanje pre plivanja, izbegavanje alkohola i obilnih obroka pre kupanja, kao i procenu sopstvenog plivačkog umeća. Kada je more nemirno ili duva jak vetar, preporučuje se da se ne udaljavate od obale. Ukoliko osetite grč, slabost ili naglu tegobu u vodi, pokušajte da ostanete pribrani i odmah zatražite pomoć.

Grčka nije opasnija od drugih destinacija, ali zbog njene popularnosti među Srbima, broj prijavljenih slučajeva je veći. Iz navedenih razloga, posebna pažnja i odgovorno ponašanje na moru mogu značajno smanjiti rizik od tragedije, naročito kod osoba sa postojećim zdravstvenim problemima. Pre svega, poštovanje osnovnih saveta i praćenje svojih granica mogu doprineti sigurnijem odmoru na obali.

Ekipe su u prethodna 24 sata imale 54 terenske intervencije, a građani su najčešće prijavljivali nesvesticu, povrede i srčane probleme.

Tokom prethodna 24 sata ekipe Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevac imale su ukupno 54 terenske intervencije, od kojih je 31 obavljena tokom dana, a 23 tokom noći. Prema saopštenju ove ustanove, građani su najčešće tražili pomoć zbog nesvestice, povreda, visokog krvnog pritiska i srčanih problema. Ove tegobe su u poslednjem periodu bile najizraženije među pacijentima sa područja Kragujevca.

U dnevnim satima, pacijenti su se uglavnom javljali sa simptomima nesvestice, povreda i visokog krvnog pritiska, dok su tokom noći dominirale tegobe u vidu bola u grudima i povreda. Zdravstveno stanje građana koji su zatražili pomoć u značajnoj meri je bilo povezano sa navedenim simptomima.

Statistika intervencija Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevac

Osim terenskih izlazaka, u ambulanti hitne pomoći obavljeno je 46 pregleda odraslih osoba. Tokom dana izvršeno je 16 pregleda odraslih, dok je tokom noći taj broj bio 30. Takođe, na pedijatriji je zabeleženo 16 pregleda.

Prema zvaničnim podacima, intervencija na javnom mestu bilo je ukupno 17, što ukazuje na povećanu potrebu za hitnom reakcijom u različitim delovima grada. Ovi podaci pokazuju da su ekipe hitne pomoći bile angažovane kako na terenu, tako i u ambulanti, pružajući neophodnu pomoć građanima svih uzrasta.

Najčešći simptomi i reakcija građana

U saopštenju Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevac navodi se da su građani masovno tražili pomoć zbog tri opasne tegobe: nesvestice, povreda i srčanih problema. Ove vrste simptoma često zahtevaju brzu medicinsku reakciju, s obzirom na moguće komplikacije koje mogu nastati.

Kao rezultat toga, ekipe su u svakom slučaju reagovale u najkraćem mogućem roku, posebno kada su u pitanju bili bol u grudima i povrede na javnim mestima. Takođe, naglašeno je da je važno da građani na vreme prepoznaju simptome i obrate se stručnim službama za pomoć.

Pored toga, tokom ovog perioda beležene su niske temperature u gradovima širom Srbije, uključujući Kragujevac, što može doprineti povećanju srčanih i drugih zdravstvenih problema. Ipak, prema saopštenju, ekipe su spremno odgovorile na sve pozive građana i pružile odgovarajuću medicinsku pomoć.

Povodom Međunarodnog dana mladih, MUP ističe važnost zaštite ličnih podataka i prepoznavanja onlajn prevara.

Povodom Međunarodnog dana mladih, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije uputilo je važnu poruku mladima o tome koliko je značajna bezbednost na internetu. U saopštenju su naglasili da bezbednost ne prestaje kada se uključi ekran, već zahteva stalnu pažnju i odgovornost. Internet pruža brojne mogućnosti, ali prema MUP-u, mladima donosi i izazove koje je važno prepoznati i prevazići.

Mladi su često izloženi rizicima u digitalnom svetu, zbog čega je potrebno da znaju kako da zaštite svoje lične podatke i prepoznaju potencijalne pretnje. Pre svega, bezbednost na internetu podrazumeva i sposobnost da se prepoznaju i izbegnu onlajn prevare, što je sve češće važno u svakodnevnom životu. MUP je istakao da je odgovorno ponašanje ključ za sigurnije odrastanje.

Zašto je bezbednost na internetu važna za mlade

Bezbednost na internetu nije samo tehničko pitanje, već i deo svakodnevnog života mladih. Kako navode iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, mladi danas koriste internet za komunikaciju, obrazovanje i zabavu. Međutim, zbog toga su često izloženi rizicima kao što su krađa identiteta ili digitalno nasilje. Zbog toga je važno da budu informisani o mogućim opasnostima i načinima zaštite.

Osim toga, MUP podseća da je prepoznavanje onlajn prevara i zaštita ličnih podataka sada jednako važno kao i čuvanje lične sigurnosti u fizičkom svetu. Stalna edukacija o bezbednosti na internetu pomaže mladima da razviju veštine potrebne za donošenje ispravnih odluka u digitalnom okruženju.

Prepoznajte prevaru i zaštitite podatke

MUP savetuje mlade da obrate pažnju na sumnjive poruke i linkove, kao i da ne dele lične podatke sa nepoznatim osobama. Takođe, preporučuje se korišćenje jakih lozinki i redovno ažuriranje privatnosti na društvenim mrežama. Pored toga, važno je razgovarati sa roditeljima, nastavnicima ili nekim od poverenja kada naiđu na situacije koje im deluju sumnjivo ili uznemirujuće.

U saopštenju, MUP naglašava: „Mladi menjaju svet. Zato zaslužuju da odrastaju bezbedno – i van ekrana i na njemu.“ Ova poruka podseća da je odgovorno ponašanje na internetu jednako važno kao i u svakodnevnom životu. Informisanje i edukacija su, prema njima, prvi koraci ka sigurnijem digitalnom okruženju za sve mlade.

Na kraju, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije poziva sve mlade da budu oprezni i odgovorni, kako bi internet bio prostor u kojem mogu slobodno da se razvijaju i uče, ali i da se zaštite od potencijalnih pretnji. Bezbednost na internetu ostaje trajni izazov, ali i zajednička odgovornost svih korisnika digitalnih tehnologija.