Lik Nade Šakić, čuvarice logora iz filma, osvetljava teške priče preživelih iz logora Stara Gradiška.

Film „Dara iz Jasenovca“ otvorio je brojna pitanja o stradanju u ustaškom logoru, a poseban fokus privukla je priča o Nadi Šakić. Prema svedočenjima preživelih, Nada Šakić bila je jedna od najokrutnijih čuvarica ženskog logora Stara Gradiška, koji je bio deo sistema Jasenovac. Njenu ulogu u filmu tumačila je glumica Alisa Radaković.

Nada Šakić bila je pripadnica ustaškog pokreta, supruga Dinka Šakića i polusestra Vjekoslava „Maksa“ Luburića. Prema svedočanstvima žena koje su preživele logor Stara Gradiška, ostala je upamćena po izuzetnoj surovosti, posebno prema deci i trudnicama. Detalji iz tih svedočenja često opisuju njenu pojavu u zelenoj ustaškoj uniformi, sa opasačem, pištoljem i kamom u čizmi.

Svedočanstva o surovosti u logoru Stara Gradiška

Svedoci navode da je Nada Šakić često postupala bez ikakvog povoda, a jedan događaj posebno se ističe u pričama preživelih. Kako se tvrdi, nakon molitve, sedela je na klupi u parku, izvadila revolver i pucala u mladu zatvorenicu, a zatim nastavila da sedi kao da se ništa nije dogodilo. Takvi i slični opisi doprineli su njenoj reputaciji jedne od najokrutnijih žena u logorskom sistemu.

Stradanje žena i dece: svedočanstva iz logora Jasenovac

Logor Stara Gradiška posebno je bio mesto stradanja za žene i decu. Prema svedočenjima preživelih, kroz njega su prošle hiljade žrtava, a mnogi su bili izloženi masovnim ubistvima, izgladnjivanju i brutalnim oblicima zlostavljanja. Takođe, u tim svedočenjima opisuju se i načini ubijanja, kao što su bacanje u jame i bunare, spaljivanje, trovanje, kao i smrt od gladi, žeđi i hladnoće.

Nakon završetka rata, Nada i Dinko Šakić napustili su Evropu i otišli u Argentinu, gde su prema navodima živeli pod lažnim imenima. U Argentini su započeli novi život i dobili još dvoje dece. Dinko Šakić je 1947. godine u Rosariju otvorio malu fabriku tekstila, a njihov krsni kum bio je Ante Pavelić, prema dostavljenom materijalu.

Izručenje, suđenje i kasniji život

Sredinom jula 1998. godine, vlasti tadašnje SR Jugoslavije i Hrvatske zatražile su izručenje Nade Šakić iz Argentine. Tokom 1999. godine, Županijski sud odbacio je dokaze protiv nje i oslobodio je krivice. Nakon presude, izjavila je: „Pravda je pobedila!“. Ostatak života provela je u Hrvatskoj, u domu za penzionere u Zagrebu, gde je preminula u februaru 2011. godine.

Priča o Nadi Šakić u filmu „Dara iz Jasenovca“ ostaje podsećanje na tamno poglavlje istorije i na svedočanstva o stradanju žena i dece u sistemu logora Jasenovac.

Zapadna Evropa zabeležila najtopliji jun i jul otkad postoje merenja, sa prosekom od 21,62 stepena Celzijusa.

Rekordna vrelina u Evropi obeležila je ovogodišnji jun i jul, prema podacima evropske službe za klimatske promene. U zapadnoj Evropi izmerena je prosečna temperatura od 21,62 stepena Celzijusa, što čini ove mesece najtoplijim od kada postoje merenja. Ova temperatura je za 2,79 stepeni viša od proseka iz perioda 1991-2020, kako je objavljeno u saopštenju Kopernikus službe.

Tokom ovog perioda, region je pogodio neuobičajeno dug toplotni talas, koji je započeo još krajem proleća. Za vreme talasa zabeležena su čak četiri toplotna talasa, počev od kraja maja, što je dodatno uticalo na rast prosečnih temperatura. Pored toga, prema istim podacima, razlike u temperaturama bile su očigledne širom kontinenta, posebno između zapada i istoka.

Razlike u temperaturama širom Evrope

Dok je zapadna Evropa beležila rekordno visoke temperature, one su se smanjivale prema istočnoj Evropi i Skandinaviji. U tim delovima kontinenta bilo je osetno hladnije u poređenju sa zapadom. Ovi podaci pokazuju da rekordna vrelina u Evropi nije bila ravnomerno raspoređena, već su pojedini regioni, poput zapadnog dela, bili znatno pogođeniji.

Zanimljivo je da, kada se posmatra cela Evropa, jul zauzima tek 11. mesto najtoplijih meseci u istoriji merenja, sa prosečnom temperaturom od 20,49 stepeni Celzijusa. To govori o velikim regionalnim razlikama, uprkos opštem trendu zagrevanja.

Toplotni talasi i klimatske promene

Stručnjaci navode da ovakvi talasi nisu neuobičajeni u kontekstu globalnih klimatskih promena. Štaviše, periodi ekstremne vrućine postaju sve češći, posebno u zapadnoj Evropi. Prema saopštenju Kopernikus službe, upravo rekordna vrelina u Evropi tokom juna i jula može biti znak nastavka ovog trenda.

Kada se pogledaju lokalni podaci, primeri iz gradova kao što su Subotica, Novi Sad, Beograd, Niš, Čačak i Leskovac pokazuju da temperature u Srbiji nisu dostigle ekstremne vrednosti zabeležene na zapadu kontinenta, ali su ipak iznad proseka za ovo doba godine.

Na globalnom nivou, prethodni mesec bio je drugi najtopliji od kada postoje merenja, što dodatno potvrđuje globalni trend zagrevanja. Na kraju, ostaje da se prati razvoj situacije i kako će se klimatske promene dalje odražavati na vreme u Evropi.

Najviše temperature između 34 i 39 stepeni očekuju se danas i u utorak u Srbiji, uz tropske noći i povećan rizik od požara.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje zbog novog talasa vrućina u Srbiji. Prema najavi, najviša dnevna temperatura u većini mesta danas i u utorak kretaće se između 34 i 39 stepeni. Zbog toga je na snazi i upozorenje na ekstremne uslove za iniciranje i širenje požara na otvorenom.

Kako navodi RHMZ, u Beogradu će danas i sutra maksimalna temperatura biti od 35 do 37 stepeni. U ostatku zemlje, najviše temperature će dostići slične vrednosti, dok se na jugu Srbije u sredu očekuje do 36 stepeni. Takođe, za vikend i početkom sledeće sedmice prognozira se ponovni porast maksimalnih temperatura na oko 35 stepeni.

Novi talas vrućina u Srbiji: detalji upozorenja RHMZ

Prema saopštenju RHMZ, tropske noći očekuju se tokom celog perioda, a temperature će samo kratko pasti od srede do petka, kada će se kretati između 30 i 34 stepena. Ipak, kako ističe Zavod, već za vikend i početak sledeće sedmice temperature će opet biti oko ili iznad 35 stepeni.

Takođe, RHMZ upozorava na nastavak perioda sa veoma visokim rizikom od iniciranja i širenja požara na otvorenom. Ovaj rizik je posebno izražen zbog visokih temperatura i sušnih uslova koji traju duže vreme. Građanima se savetuje da budu posebno oprezni i izbegavaju paljenje vatre na otvorenom tokom narednih dana.

Tropske noći i visoke temperature u Beogradu i širom Srbije

Upozorenje RHMZ posebno se odnosi na područje Beograda, gde će maksimalna dnevna temperatura danas i sutra biti između 35 i 37 stepeni. Od srede do petka očekuje se pad temperature na oko 32 stepena, ali će tropske noći ostati prisutne tokom čitavog perioda. Za vikend i početak sledeće nedelje, maksimalna temperatura u Beogradu ponovo će porasti na vrednosti oko 35 stepeni.

U drugim gradovima Srbije, poput Subotice, Novog Sada, Niša, Čačka i Leskovca, prognoza je slična, sa najvišim dnevnim temperaturama koje će pratiti trend rasta i kraćeg pada u sredini nedelje.

Rizik od požara i preporuke građanima

Pored najave visokih temperatura i tropskih noći, RHMZ naglašava da postoji veoma visok rizik od požara na otvorenom prostoru. Takođe, kao rezultat produženih vrućina i suše, građanima se preporučuje da budu izuzetno pažljivi i da ne pale vatru na otvorenom kako bi se sprečile moguće posledice.

Na kraju, RHMZ će i dalje pratiti stanje i obaveštavati građane o novim promenama vremena. Preporuka je da se prate zvanična saopštenja i da se pridržava svih mera opreza tokom ovog perioda visokih temperatura i povećanog rizika od požara.