Jedna od najboljih odbojkašica Srbije neće igrati u Tarantu, oporavak od povrede traje duže od očekivanog

Bojana Milenković, jedna od najvažnijih igračica ženske odbojkaške reprezentacije Srbije, neće nastupiti na predstojećim Mediteranskim igrama koje se održavaju u Tarantu od 21. avgusta do 3. septembra. Povreda je sprečila njen povratak na veliku scenu iako je postojala velika želja da bude deo tima. Nažalost, zbog dužeg oporavka, Bojana Milenković će propustiti ovo značajno takmičenje.

Srbija bez Bojane Milenković na Mediteranskim igrama

Pripreme za Mediteranske igre su u punom jeku, ali iz redova reprezentacije potvrđeno je da će Srbija nastupiti bez jedne od svojih najboljih igračica. Odsustvo Bojane predstavlja ozbiljan udarac za ambicije tima koji sa klupe predvodi Marijana Boričić. Na ovaj način, šanse Srbije za medalju postaju otežane jer je Milenković godinama važan deo seniorske selekcije.Ova vest dolazi u trenutku kada je očekivano da Bojana Milenković ponovo zaigra za nacionalni tim i pomogne mlađim saigračicama na putu ka odličju. Međutim, zdravlje je prioritet i stručni štab nije želeo da rizikuje njenu dalju karijeru. Kao rezultat toga, Milenković ostaje van terena dok ne bude potpuno spremna za povratak.

Značaj izostanka i planovi reprezentacije

Povreda Bojane menja planove selektora Marijane Boričić i njenog stručnog štaba. S obzirom na to da se radi o iskusnoj i dokazanoj igračici, biće neophodno pronaći novu postavu koja će moći da odgovori izazovima Mediteranskih igara u Tarantu.Pored toga, pripreme ekipe odvijaju se prema planu ali fokus ostaje na pronalaženju najbolje zamene za Bojana Milenković. Očekuje se da će ostatak tima dati maksimum i pokušati da ostvari što bolji rezultat uprkos izostanku jednog od najvažnijih članova selekcije.Na kraju, jasno je da Srbija mora nastaviti dalje bez Bojane, ali iskustvo iz prethodnih takmičenja pokazuje da tim može pronaći snagu u teškim momentima. Ostaje nada da će se Bojana brzo oporaviti i ponovo obući dres reprezentacije Srbije.

Ako ste nekada gledali sportiste neposredno pre velikog meča ili takmičenja, možda ste primetili da neki od njih deluju potpuno izolovano. Slušaju muziku, gledaju u jednu tačku, ne razgovaraju sa saigračima ili jednostavno žele da budu sami.

To najčešće nije znak da su nervozni, neprijateljski raspoloženi ili da ne žele kontakt sa ljudima. Za mnoge sportiste, povlačenje je deo mentalne pripreme za takmičenje.

Potrebna im je potpuna koncentracija

Neposredno pred takmičenje sportista mora da prebaci pažnju sa svega što se dešava oko njega na zadatak koji ga čeka.

Razgovor, šale, telefoni, publika i drugi stimulansi mogu predstavljati dodatne informacije koje mozak mora da obrađuje.

Zato neki sportisti svesno smanjuju broj spoljašnjih podražaja kako bi ostali fokusirani.

Svako ima svoj način pripreme

Ne postoji jedna rutina koja odgovara svima.

Neko voli da razgovara i šali se do poslednjeg trenutka, dok drugom sportisti odgovara tišina. Neki slušaju muziku, drugi rade vežbe disanja, a pojedini prolaze kroz taktiku ili u mislima zamišljaju situacije koje bi mogle da se dogode tokom takmičenja.

Sve zavisi od ličnosti sportiste i njegovog načina pripreme.

Rutina daje osećaj kontrole

Velika takmičenja donose neizvesnost. Sportista ne može da kontroliše protivnika, publiku, sudijske odluke ili svaki detalj meča.

Ali može da kontroliše svoju pripremu.

Zbog toga mnogi vrhunski sportisti razvijaju veoma precizne rutine. Kada ponavljaju poznate korake pre takmičenja, to im može pomoći da se osećaju stabilnije i da pažnju usmere na ono što mogu da kontrolišu.

Zašto neki slušaju muziku?

Slušalice su čest prizor pred velike mečeve. Muzika može pomoći sportisti da se izdvoji iz buke svlačionice ili stadiona i napravi sopstveni „balon“ koncentracije.

Neki biraju energičnu muziku kako bi se dodatno motivisali, dok drugi preferiraju mirnije melodije koje im pomažu da ostanu smireni.

To ne znači da se sportista plaši

Povlačenje pre takmičenja ne mora biti znak straha ili nesigurnosti.

Naprotiv, kod nekih sportista upravo suprotno – što je takmičenje važnije, to im je potrebna veća koncentracija.

Sportista koji sedi sam, ćuti i ne reaguje na okolinu možda ne pokušava da pobegne od pritiska. Možda se upravo tada najviše priprema da mu se suprotstavi.

Na kraju, vrhunski sport nije samo pitanje fizičke spremnosti. U velikoj meri odlučuje i sposobnost sportiste da kontroliše pažnju, emocije i energiju onda kada je pritisak najveći.

Hiljade ljudi viču, pevaju, zvižde i skandiraju, a sportista u sred tog haosa mora da čuje samo ono što je važno. Za publiku je buka sa tribina deo spektakla, ali za profesionalnog sportistu ona može predstavljati ozbiljan test koncentracije.

Ipak, vrhunski sportisti ne pokušavaju nužno da potpuno „isključe“ zvuk. Oni uče kako da usmere pažnju na ono što je važno i da ne dozvole da ih spoljašnji stimulansi izbace iz ritma.

Mozak ne može jednostavno da ugasi buku

Kada se na stadionu ili u hali čuje nekoliko desetina hiljada ljudi, mozak registruje veliki broj zvučnih informacija. Nije realno očekivati da sportista bukvalno prestane da čuje publiku.

Umesto toga, kroz trening se razvija sposobnost da se pažnja selektivno usmerava.

Fudbaler, na primer, mora da prati kretanje saigrača i protivnika, dok košarkaš istovremeno mora da registruje loptu, saigrače, odbranu i vreme na semaforu.

Trening u bučnim uslovima

Jedan od načina da se sportisti pripreme jeste da se slični uslovi stvaraju tokom treninga.

Ako se sportista navikne da izvodi određeni pokret, šut ili rutinu dok oko njega postoje ometajući zvuci, buka tokom pravog takmičenja može mu postati manje neobična.

Cilj nije da buka nestane, već da prestane da bude nešto što privlači pažnju.

Rutina pomaže pod pritiskom

Mnogi vrhunski sportisti imaju veoma precizne rutine pre izvođenja važnog poteza.

Košarkaš može nekoliko puta da odbije loptu pre slobodnog bacanja, teniser ima svoj ritual pre servisa, dok fudbaler može napraviti nekoliko dubokih udaha pre izvođenja penala.

Takve rutine pomažu da se pažnja vrati na poznate korake, umesto na publiku i pritisak situacije.

Disanje smanjuje napetost

Kontrolisano disanje takođe može pomoći sportisti da ostane smiren.

Kada je osoba pod velikim pritiskom, telo ulazi u stanje pojačane pripravnosti. Usporavanje i kontrolisanje disanja može pomoći da se smanji osećaj panike i vrati pažnja na zadatak.

Zbog toga mentalna priprema danas predstavlja važan deo treninga brojnih profesionalnih sportista.

Ne ignorišu navijače – uče da ih „filtriraju“

Najzanimljivije je to što sportista ne mora da prestane da čuje publiku. On samo uči da zvuk tribina ne povezuje sa svojim sledećim potezom.

Vremenom se razvija sposobnost da se pažnja brzo prebaci sa buke na konkretan zadatak: loptu, protivnika, saigrača, pokret ili instrukciju trenera.

Zato vrhunski sportista nije onaj koji ništa ne čuje sa tribina, već onaj koji zna šta da čuje – a šta da ignoriše.