Ovogodišnji Powerball jackpot postavlja rekorde sa sumom od 856 miliona dolara, a u igri su i učesnici iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Rekordni jackpot privlači pažnju

Ako pratite Powerball samo kada jackpot dostigne rekordne cifre, sada je pravo vreme za učešće. Ovogodišnji jackpot je narastao na impresivnih 856 miliona dolara, što ga čini najvećim iznosom godine. Za one koji se odluče za jednokratnu isplatu, suma iznosi 370,7 miliona dolara, naravno pre oporezivanja.

Detalji o igri i učesnicima

Ovo je takođe osmi najveći Powerball jackpot svih vremena. Da bi ušao u top sedam, moraće da pređe magičnu granicu od 1 milijarde dolara. Kada se uzmu u obzir i Mega Millions jackpoti, subotnje izvlačenje je 16. najveće u istoriji SAD-a. „Ulazak među deset najvećih Powerball jackpotova je trenutak kada obično vidimo povećanje broja igrača,“ izjavio je Stephen Durrell, predsednik Powerball Product Group i direktor Kansas Lottery.

Patrick T. Fallon/AFP via Getty Images Na fotografiji, kupac drži listić za Powerball lutriju u Hawthorneu, Kalifornija, 25. avgusta 2025.

Najveći Powerball jackpot – i uopšte najveći lutrijski jackpot – ikada osvojen bio je pojedinačni tiket od 2,04 milijarde dolara prodat u Kaliforniji u novembru 2022. Međutim, nijedan jackpot do sada nije prešao granicu od 1 milijarde dolara za jednokratnu isplatu. Čak i taj rekordni izvlačenje koje je osvojio Edwin Castro 2022. godine vredelo je „samo“ 997,6 miliona dolara.

Nova prilika za igrače iz Ujedinjenog Kraljevstva

Ovo će biti prvi jackpot osvojen od strane nekoga ko nije samo takmičio sa igračima iz 45 američkih država, Washingtona D.C., Portorika i Američkih Devičanskih Ostrva – već i sa igračima iz Ujedinjenog Kraljevstva. Prodaja Powerball tiketa počela je u U.K. 21. jula, a ako niko ne osvoji, jackpot bi trebao rasti brže s dodatkom više igrača.

Jackpot nije osvojen od 2. maja. Od tada je bilo 41 neuspešno izvlačenje. Ipak, bilo je dosta manjih pobeda, uključujući dobitnika od 1 milion dolara u Ohaju koji je pogodio svih pet belih loptica na sredu.

Savet Evropske unije doneo je odluku o novim merama protiv ruskih vojnoindustrijskih rukovodilaca zbog napada na Ukrajinu

Savet Evropske unije usvojio je novi paket restriktivnih mera protiv pet vodećih rukovodilaca u ruskom vojno-industrijskom sektoru, kao odgovor na nastavak vojne agresije na Ukrajinu. Odluka podrazumeva proširenje crne liste, a među obuhvaćenima su i direktori fabrika koje proizvode balističke rakete „Iskander“ i „Sarmat“. Ove mere deo su šire strategije Evropske unije sa ciljem ograničavanja ruskih vojnih kapaciteta.

Detalji sankcija Saveta Evropske unije

Prema zvaničnoj odluci, sankcije obuhvataju rukovodioce kompanija koje su uključene u razvoj, proizvodnju i isporuku vojne tehnologije za ruske oružane snage. Na listu sankcionisanih uvršćen je Ramil Najlevič Badgutdinov, generalni direktor Fabrike „Metalist“ iz Serpuhova, čije preduzeće proizvodi precizne elektromehaničke komponente za balističke rakete „Iskander-M“. Takođe, među sankcionisanim je i Aleksandar Jurevič Djukarev, generalni direktor Krasnojarske mašinograditeljske fabrike, odgovorne za proizvodnju balističkih raketnih sistema velike razorne moći, uključujući interkontinentalne rakete RS-28 „Sarmat“.

Ostali pojedinci sa liste nalaze se na čelu firmi koje razvijaju vojne komunikacione sisteme, softver za bespilotne letelice i tehnologiju za vojne svemirske programe. Sve sankcije usvojene su u okviru postojećih pravnih mehanizama Evropske unije za delovanja koja ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.

Mere obuhvaćene paketom sankcija

Sankcije uključuju zamrzavanje imovine svih označenih lica na teritoriji država članica Evropske unije. Pored toga, zabranjeno je direktno ili indirektno pružanje finansijskih sredstava u korist sankcionisanih lica. Takođe, Savet Evropske unije uspostavio je zabranu ulaska i tranzita ovih pojedinaca kroz zemlje članice.

Na taj način, Evropska unija nastoji da smanji mogućnost pristupa resursima i finansijama za ključne aktere ruske vojne industrije. Ove mere predstavljaju deo kontinuiranih napora EU u odgovoru na vojne akcije usmerene na civilno stanovništvo i infrastrukturu Ukrajine.

Širi kontekst sankcija Evropske unije

Paket sankcija Saveta Evropske unije odražava odlučnost članica da utiču na tok sukoba u Ukrajini putem ekonomskih i pravnih instrumenata. Odluka o stavljanju na crnu listu rukovodilaca iz sektora balističkih raketa „Iskander“ i „Sarmat“ ima za cilj ograničavanje daljeg razvoja i upotrebe vojne tehnologije u sukobu.

Osim toga, ovakve mere služe kao signal međunarodnoj zajednici o nastavku politike pritiska na pojedince i kompanije koje doprinose vojnim aktivnostima protiv teritorijalnog integriteta Ukrajine. Prema saopštenju, sve sankcije stupile su na snagu odmah po usvajanju odluke.

Prema najnovijem Eurobarometru, 75 odsto ispitanika vidi Uniju kao stabilnu, dok su rastući troškovi života glavna briga.

Evropska unija je prema najnovijem istraživanju Eurobarometra za proleće doživljena kao ključna oaza stabilnosti među građanima širom kontinenta. U isto vreme, troškovi života i globalna nesigurnost ostaju najveća briga stanovništva, kako je objavljeno. Čak 75 odsto ispitanika navodi Evropsku uniju kao stabilno okruženje, što predstavlja povećanje od osam procentnih poena u odnosu na prethodni period.

Troškovi života u Evropskoj uniji i percepcija građana

Iako većina građana visoko vrednuje bezbednost, mir i kvalitet života koji nude evropske integracije, društvena klima oscilira između zabrinutosti i nade. Pre svega, rastući troškovi života u Evropskoj uniji ističu se kao centralna tema. Štaviše, 74 odsto učesnika istraživanja smatra da članstvo u Uniji donosi direktnu korist, pri čemu navode zaštitu mira i jačanje bezbednosti kao glavne prednosti.

Jedinstvo članica i zahtevi građana

U uslovima sve izraženijih geopolitičkih previranja, 90 odsto Evropljana zahteva veće jedinstvo među državama članicama. Zbog toga, dosledno promovisanje međunarodnog prava i zajednički nastupi na globalnoj sceni postaju posebno važni. Osim toga, rezultati Eurobarometra ukazuju na to da Evropljani žele snažniji odgovor Unije na ekonomske izazove.

Stabilnost Unije kao odgovor na nesigurnost

Građani su, prema ovom istraživanju, svesni nestabilnosti sa kojima se suočava čitav svet. Uprkos tome, Evropska unija ostaje za većinu oaza stabilnosti i sigurnosti. Na taj način, podrška integracijama i zajedničkim politikama ostaje visoka i stabilna, dok su ekonomska pitanja i dalje u centru pažnje. Konačno, Eurobarometar potvrđuje da su troškovi života u Evropskoj uniji i dalje ključan izazov za građane, ali i da poverenje u institucije Unije raste.