Dr. Uruj Kamal Haider objašnjava simptome i važnost brze intervencije kod postporođajne psihoze.

Šta je postporođajna psihoza?

Postporođajna psihoza predstavlja ozbiljno psihijatrijsko stanje koje može da se pojavi nakon porođaja i karakteriše ga gubitak stvarnosti. Ovo stanje može uključivati halucinacije, deluzije i ekstremnu zbunjenost. Dr. Uruj Kamal Haider, perinatalni psihijatar, naglašava da su simptomi često vrlo intenzivni i mogu zahtevati hitnu medicinsku pomoć.

U razgovoru za ‘Healthful’, Dr. Haider ističe da je ključno prepoznati simptome rano i osigurati da majka dobije potrebnu pomoć. ‘Mozak ne može pravilno obraditi informacije, što dovodi do pogrešnih uverenja koja se obično vrti oko bebe,’ objašnjava ona.

Iskustvo i oporavak

Kriti Lodha, majka koja je iskusila postporođajnu psihozu, deli svoje iskustvo sa ovim stanjem. ‘Bio je to savršen olujni skup okolnosti: nedostatak sna, novi životni izazovi kao majka i traumatično iskustvo porođaja,’ kaže Lodha. Ona naglašava kako su prvi znaci bili teškoće sa dojenjem koje su prerasle u deluzije.

Dr. Haider dodaje da, iako je postporođajna psihoza hitno stanje koje zahteva brzu hospitalizaciju, većina žena s adekvatnim tretmanom uspeva da se oporavi i nastavi normalan život sa svojom porodicom.

Ivica Dačić izneo informacije o trenutnoj situaciji sa požarima i merama zaštite, Deliblatska peščara najteže pogođena.

Vlada Srbije je danas iznela najnovije podatke o požarima na teritoriji zemlje. Prema rečima Ivica Dačić, trenutno je aktivno devet požara u Srbiji. Najveći požar zabeležen je u Deliblatska peščara, gde je zahvaćeno oko 700 hektara. Situacija je, kako je saopšteno, danas stabilnija nego prethodnog dana.

Juče je bilo između 180 i 190 požara, ali većina je uspešno lokalizovana u toku dana. Međutim, kada požari zahvate nepristupačan teren i kada duva vetar, posledice mogu biti ozbiljnije. Ivica Dačić je naglasio da se nadležni intenzivno bore sa vatrenom stihijom i preduzimaju sve mere da zaštite ugrožena područja.

Situacija sa požarima u Deliblatskoj peščari

Deliblatska peščara je, prema rečima zvaničnika, često bila na meti požara u poslednjih trideset godina. Trenutno je oko 700 hektara ove oblasti obuhvaćeno vatrom. Iako je situacija danas stabilnija, nadležni upozoravaju da opasnost još uvek nije u potpunosti prošla. Timovi su stalno na terenu i nastoje da spreče dalje širenje požara.

Osim Deliblatske peščare, drugi veći požar registrovan je kod Ušća kod Kraljeva. Ovaj požar je manjeg obima, ali intervencija vatrogasaca još traje. Nadležne službe prate stanje na svim ugroženim lokacijama i reaguju u skladu sa razvojem situacije.

Preduzete mere i preporuke

Ivica Dačić je naveo da su neophodne strateške mere kako bi se dugoročno rešio problem požara i smanjio rizik od njihovog izbijanja. U skladu sa tim, preduzeće Srbija vode i druga preduzeća sa odgovarajućim resursima dobila su nalog da, u okviru svojih kapaciteta, stave svoje resurse na raspolaganje za gašenje požara.

Pored toga, nadležni apeluju na građane da budu oprezni i da ne pale vatru na otvorenom prostoru. Vetar i nepristupačan teren mogu značajno otežati kontrolu nad požarima i povećati štetu.

Stanje na terenu i dalje aktivnosti

Prema saopštenju, svi resursi su angažovani kako bi se požari što pre lokalizovali i sprečila veća šteta. Situacija se stalno prati, a ekipe rade na sanaciji posledica i zaštiti najugroženijih područja. Na kraju, zvaničnici ističu da će nastaviti sa sprovođenjem mera dok se situacija potpuno ne normalizuje.

Hantavirus je virusna infekcija koja može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije, a prenosi se uglavnom kontaktom sa izlučevinama zaraženih glodara. Iako se ne širi lako među ljudima, važno je prepoznati simptome na vreme i znati kada je neophodno potražiti lekarsku pomoć.

Do infekcije najčešće dolazi kada osoba udahne čestice zaraženog urina, izmeta ili pljuvačke glodara, posebno prilikom čišćenja tavana, podruma, šupa, garaža ili prostora u kojima su boravili miševi i pacovi.

Koji su prvi simptomi hantavirusa?

Simptomi se najčešće javljaju nekoliko dana do nekoliko nedelja nakon kontakta sa virusom, a u početku mogu ličiti na grip.

Najčešći znaci infekcije su:

• visoka temperatura
• jaka glavobolja
• bolovi u mišićima i zglobovima
• izražen umor i malaksalost
• mučnina, povraćanje i bolovi u stomaku
• vrtoglavica

Kod težih oblika bolesti mogu se javiti problemi sa bubrezima ili plućima, zbog čega je važno ne zanemariti simptome koji se pogoršavaju.

Ko je u najvećem riziku?

Posebno treba da budu oprezne osobe koje često borave u prirodi ili rade u prostorima gde mogu biti prisutni glodari:

• poljoprivrednici
• šumari
• osobe koje čiste stare objekte
• planinari i kampisti

Kako se zaštititi od hantavirusa?

Prevencija je najbolji način zaštite:

• izbegavajte direktan kontakt sa glodarima i njihovim izlučevinama
• ne čistite prostor u kojem ima tragova miševa bez zaštite
• koristite rukavice i masku prilikom čišćenja podruma, tavana i šupa
• hranu držite zatvorenu i nedostupnu glodarima
• održavajte higijenu prostora

Prilikom čišćenja prostora u kojem su boravili glodari ne preporučuje se prvo suvo metenje ili usisavanje, jer se čestice mogu podići u vazduh. Površine je bolje prethodno navlažiti i dezinfikovati.

Kada se obratiti lekaru?

Ako se nakon boravka u prostoru sa mogućim prisustvom glodara pojave visoka temperatura, jaki bolovi u mišićima, izrazita slabost ili problemi sa disanjem, potrebno je javiti se lekaru i naglasiti mogući kontakt sa glodarima.

Hantavirus može proći sa blažim simptomima, ali u pojedinim slučajevima može dovesti do ozbiljnih komplikacija, zbog čega je rano prepoznavanje ključno.