Zakon o deci predviđa zabranu društvenih mreža za mlađe od 13 godina, a za starije uvodi posebna ograničenja

Evropska unija planira da uvede stroga ograničenja za društvene mreže, naročito kada je reč o deci i mladima. Prema najavi predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, biće pripremljen Zakon o deci koji će jasno utvrditi ko i pod kojim uslovima može koristiti ove platforme. Ova inicijativa je predstavljena tokom njenog govora o stanju Unije u Strazburu.

Prema rečima Fon der Lajen, mladi u Evropi provode između četiri i šest sati dnevno pred ekranima, pod uticajem algoritama društvenih mreža koji podstiču beskrajno skrolovanje. Zbog toga se planiraju ozbiljne mere koje bi mogle promeniti način na koji deca i tinejdžeri koriste internet.

Nova pravila za društvene mreže: šta se menja za različite uzraste

Ako Zakon o deci bude usvojen, društvene mreže biće potpuno zabranjene za mlađe od 13 godina. Za uzrast od 13 do 15 godina, deca neće moći da imaju lične naloge. Umesto toga, koristiće takozvane “mini naloge” koje će otvarati i nadgledati roditelji ili staratelji. Ovi nalozi biće ograničeni na sat vremena dnevno, uz dodatna ograničenja funkcionalnosti.

Tinejdžeri od 15 do 18 godina moći će da koriste društvene mreže, ali će za njih biti obavezan bezbedan dizajn platformi. Evropska komisija ističe da društvene mreže više neće moći da nude sadržaje koji izazivaju zavisnost ili izlažu decu ekstremnim sadržajima. Teret dokazivanja bezbednosti prelazi na same platforme, koje će morati da dokažu da su njihove usluge sigurne za mlađe korisnike.

Zašto Evropska unija uvodi stroga ograničenja za društvene mreže

Fon der Lajen je u obraćanju naglasila da su deca često meta onlajn maltretiranja i izložena sadržajima koji ih mogu psihički ugroziti. “Ono čemu svedočimo je veliko otimanje naše dece. Otimanje njihove pažnje, njihovog fokusa, njihovih umova. Ovo lišava decu njihovog detinjstva”, izjavila je Fon der Lajen i upozorila na najteže posledice onlajn zlostavljanja.

Evropska komisija smatra da ovakva pravila treba da zaštite decu od prekomernog korišćenja ekrana i štetnih uticaja. “Prebacujemo teret dokazivanja: sada će platforme morati da nam dokažu da su bezbedne… Evropa ima moć da deluje. Mi smo ti koji odlučujemo o pravilima, a ne velike tehnološke kompanije”, zaključila je Fon der Lajen.

Očekuje se da će konkretni predlozi zakona biti predstavljeni u narednom periodu. Javnost će imati priliku da se upozna sa detaljima i eventualno učestvuje u javnoj raspravi pre usvajanja novih pravila.

Evropska unija iznosi podatke o razaranju kulturnih objekata u Ukrajini i demantuje tvrdnje Moskve o navodnoj eskalaciji Kijeva.

Radna grupa Evropske unije za borbu protiv dezinformacija (EUvsDisinfo) objavila je najnovije nalaze o razmerama razaranja ukrajinskog kulturnog i civilnog identiteta tokom ruske invazije. Prema zvaničnim podacima, oružane snage Ruske Federacije do sada su oštetile ili uništile više od 155 crkava i verskih objekata, 281 istorijsku zgradu, 43 muzeja i 22 biblioteke širom Ukrajine. Pored toga, pogođeni su i brojni stambeni objekti, škole i zdravstvene ustanove, što dodatno ilustruje obim štete koju je pretrpela zemlja.

Zbog toga evropski stručnjaci tvrde da se radi o sistematskoj kampanji usmerenoj na brisanje ukrajinskog istorijskog i kulturnog nasleđa. Uništavanje objekata pod međunarodnom zaštitom prevazilazi standardne vojne ciljeve i predstavlja, kako navode, direktan udar na materijalne dokaze o identitetu i državnosti Ukrajine.

Uništavanje ukrajinske baštine kao deo šire strategije

Podaci o uništavanju istorijskih zgrada i kulturnih dobara ukazuju na širi cilj ruskih oružanih snaga. Osim materijalne štete, stručnjaci iz Evropske unije ističu i informatičko-psihološke operacije koje Moskva sprovodi. Naime, svaki ukrajinski napad na ruske vojne i logističke resurse, prema tvrdnjama iz Moskve, predstavlja opasno raspaljivanje rata.

Međutim, radna grupa EUvsDisinfo naglašava da odgovor Ukrajine na oružanu agresiju nije čin eskalacije, već legitiman akt samoodbrane. Ova tvrdnja zasniva se na međunarodnom pravu, posebno na Članu 51 Povelje Ujedinjenih nacija, koji jasno definiše pravo svake suverene države na odbranu.

Lažni narativi o eskalaciji i uticaj na međunarodnu zajednicu

Analitičari navode da ruska diplomatija i mediji koriste narativ o eskalaciji kao ključni instrument za zastrašivanje javnosti na Zapadu. Takođe, ovim pristupom vrši se pritisak na saveznike Ukrajine sa ciljem ograničenja vojne pomoći. Iz Brisela poručuju da napadi Kijeva na vojne ciljeve predstavljaju zakonsku i egzistencijalnu odbranu, a ne podsticanje daljeg sukoba.

Pored dokumentovanja materijalne štete, sistematsko bilježenje uništenih kulturnih dobara služi kao pravna osnova za buduće međunarodne postupke. Na taj način, prikupljeni podaci mogu biti od presudnog značaja za utvrđivanje ratne odgovornosti i reparacije.

Na kraju, Evropska unija nastavlja da prati situaciju i redovno iznosi podatke o uništavanju ukrajinske baštine i širenju lažnih narativa o eskalaciji. Očekuje se da će transparentno izveštavanje doprineti boljem razumevanju situacije i pomoći međunarodnoj zajednici u donošenju odluka.

Sudija odložio izvršenje kazne Stacey Humphreys, zakazano za sredu, zbog mogućnosti smanjenja kazne po novom zakonu.

Novi zakon omogućava preispitivanje kazne

Sudija Okružnog suda u Cobb Countyju, Tyler Browning, odložio je izvršenje smrtne kazne Stacey Humphreys, koje je bilo zakazano za sredu. Odluka je doneta na osnovu novog zakona Džordžije koji omogućava osobama koje su bile žrtve zlostavljanja da zatraže preispitivanje svojih kazni. Humphreys, koji je osuđen za ubistvo dve osobe 2003. godine, ima pravo na saslušanje koje bi moglo dovesti do smanjenja njegove kazne.

Pozadina slučaja i dalji koraci

Stacey Humphreys, star 53 godine, bio je osuđen za ubistvo Cyndi Williams i Lori Brown. Njegov advokat, Brian Kammer, istakao je da je Humphreys pretrpeo teško porodično nasilje i zlostavljanje u detinjstvu, što je imalo veliki uticaj na njegovo kasnije ponašanje. Državni advokat najavio je žalbu na odluku o odlaganju, sa ciljem da se izvršenje kazne ipak održi kako je bilo planirano.

Reakcije i implikacije novog zakona

Zakon pod nazivom ‘Georgia Survivor Justice Act’ usmeren je na pružanje prilike za novu presudu osobama koje su u zatvoru i koje mogu dokazati vezu između pretrpljenog zlostavljanja i izvršenih krivičnih dela. Ovaj slučaj može postaviti presedan za buduće slučajeve u kojima će se primenjivati ovaj zakon. Parole board odbio je molbu za pomilovanje Humphreysa dan pre nego što je sudija Browning doneo odluku o odlaganju.