Srpske kompanije investirale više od milijardu evra, a saradnja u sektoru turizma i infrastrukture jača

Privredna komora Srbije i Privredna komora Crne Gore pozvale su srpske kompanije na strateške razgovore o robnoj razmeni Srbije i Crne Gore, investicijama i uklanjanju administrativnih prepreka, uz poseban fokus na važne događaje u Budvi i Portonovom. Prema zvaničnim podacima, ukupna robna razmena između Srbije i Crne Gore u 2025. godini iznosila je 1,57 milijardi evra. Izvoz Srbije u Crnu Goru dostigao je 1,44 milijarde evra, što je rast od 10,1% u odnosu na 2024. godinu, dok je uvoz iz Crne Gore bio 131 milion evra.

Rast trgovinske razmene i strateški sektori

U prvih šest meseci 2026. godine robna razmena iznosila je 774,5 miliona evra, a gotovo 6.800 kompanija iz Srbije trenutno posluje sa Crnom Gorom. S druge strane, srpske kompanije investirale su više od milijardu evra u crnogorsku privredu, prisutne su u sektorima telekomunikacija, turizma, IT-a i transporta. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež naglasio je da je jedan od prioriteta uklanjanje infrastrukturnih i administrativnih prepreka, posebno na granici. “Tu je problem graničnog prelaza i potreba da napokon dobijemo jedinstveni granični prelaz, koji bi značajno olakšao prevoz robe, ali i putnika. Inicijativa već postoji i to bi zaista trebalo ubrzati”, izjavio je Čadež.

Investiciona saradnja i značaj železničke infrastrukture

Prema njegovim rečima, važno je unaprediti međusobno priznavanje laboratorijskih sertifikata, jer sadašnje procedure donose dodatne troškove i oduzimaju vreme kompanijama. Čadež je istakao i strateški značaj železničkog pravca Beograd–Bar i Luke Bar za izvozno orijentisanu privredu Srbije. “Jedinstveni granični prelaz, međusobno priznavanje laboratorijskih sertifikata i bolje korišćenje železničkog pravca Beograd–Bar i Luke Bar tri su velike teme na kojima želimo da radimo”, naglasio je predsednik PKS.

Turizam i poslovni događaji kao okosnica saradnje

Nina Drakić, predsednica Privredne komore Crne Gore, ocenila je da je saradnja između dve privrede intenzivna i da postoji značajan prostor za njeno dalje unapređenje. Tokom 2025. godine Crnu Goru je posetilo 461.262 turista iz Srbije, što dodatno potvrđuje značaj ekonomskih i društvenih veza. Drakić je pozvala kompanije iz Srbije na 15. konferenciju o ekonomiji, koja će biti održana 30. septembra i 1. oktobra u Budvi, kao i na investicionu konferenciju 20. i 21. oktobra u Portonovom. Investiciona konferencija biće usmerena na sektore kao što su obnovljivi izvori energije, održiva poljoprivreda, turizam, transport i digitalna infrastruktura.

Fokus na robnu razmenu Srbije i Crne Gore i nove projekte

Čadež i Drakić najavili su organizaciju velikog poslovnog foruma u Podgorici početkom naredne godine, koji će okupiti vodeće kompanije iz obe zemlje radi pronalaženja novih poslovnih prilika i zajedničkih projekata. Kao rezultat dosadašnjih aktivnosti, robna razmena Srbije i Crne Gore nastavila je trend rasta i potvrđuje stratešku povezanost dve privrede. Ovi podaci i poslovni događaji ukazuju na nastavak jačanja ekonomske saradnje, dok su infrastrukturni i administrativni izazovi identifikovani kao ključne tačke za dalji napredak.

Srpska energetika suočena sa dodatnim troškovima: EPS traži izvoz obnovljive energije bez EU karbonske takse zbog 45% proizvodnje izvan uglja

Elektroprivreda Srbije predložila je da izvoz zelene energije iz Srbije bude oslobođen CBAM takse, s obzirom na to da domaća proizvodnja iz obnovljivih izvora energije čini značajan deo ukupne bilanse. Ključna tema, CBAM taksa, istaknuta je na konferenciji o obnovljivim izvorima energije Srbija 2026, gde je pomoćnik generalnog direktora EPS-a za poslove upravljanja elektroenergetskim portfeljom David Žarković izneo podatak da bi bez ove olakšice energetske kompanije u Srbiji pretrpele značajno povećanje troškova poslovanja. Osim toga, domaći sektor već snosi dodatno opterećenje zbog domaćeg poreza na CO2 koji iznosi oko četiri evra po toni, što ukupno generiše trošak od oko 100 miliona evra godišnje.

CBAM taksa i njen uticaj na izvoz zelene energije

Žarković je naglasio da se CBAM taksa trenutno plaća za svaki megavat-sat električne energije koji se izvozi u Evropsku uniju, bez obzira na poreklo te energije, odnosno da li dolazi iz termo kapaciteta ili obnovljivih izvora. Prema njegovim rečima, aktuelni način obračuna ove takse ne odražava stvarni proizvodni miks Srbije, jer 2023. godine čak oko 45% ukupne proizvodnje električne energije nije dolazilo iz uglja. Zbog toga, EPS smatra da bi Evropska unija trebalo da omogući izvoz zelene energije u količini koja odgovara godišnjoj proizvodnji iz obnovljivih izvora, bez naplate CBAM takse. Ovakva mera, prema EPS-u, doprinela bi konkurentnosti srpskog energetskog sektora na evropskom tržištu i podstakla dalji razvoj obnovljivih kapaciteta.

Domaći porez na CO2 i finansijski izazovi

Problem dodatnog troška pojačava i činjenica da se domaći porez na CO2 ne oduzima od postojeće CBAM takse, što stvara dvostruko fiskalno opterećenje za srpske energetske kompanije. Samo domaći porez na CO2, koji od 2026. godine iznosi oko četiri evra po toni, generiše godišnji trošak od 100 miliona evra za energetski sektor. EPS upozorava da, ukoliko bi se svi ti troškovi ugradili u izvoznu cenu električne energije, ona više ne bi bila konkurentna na evropskom tržištu, čime bi bila ugrožena održivost poslovanja i buduće investicije u obnovljive izvore energije.

EPS očekuje reviziju CBAM pravila i naglašava važnost energetske sigurnosti

„Rešenje mora da pogoduje i daljem razvoju OIE u Srbiji i naravno da omogući EPS-u održivo poslovanje usmereno na nove investicije“, izjavio je David Žarković. On je istakao da EPS očekuje reviziju pravila u vezi sa CBAM-om, jer ovako postavljen sistem predstavlja značajnu prepreku za finansijsku i investicionu održivost srpskih energetskih kompanija. Kao rezultat, energetska sigurnost postaje jedan od ključnih izazova za Srbiju u savremenom evropskom energetskom okruženju. U kontekstu tržišnih promena, ovaj problem nije više pitanje budućnosti, već zahteva hitnu pažnju regulatora i donosilaca odluka.

Letovi iz Beograda za Tenerife dva puta nedeljno, nacionalni prevoznik širi mrežu i uvodi osmu špansku destinaciju

Er Srbija je 15. septembra 2026. godine započela direktne letove za Tenerife, čime je Tenerife postao sedma destinacija ovog prevoznika u Španiji. Letovi iz Beograda za Kanarska ostrva obavljaće se dvaput nedeljno, utorkom i subotom, dok su povratni letovi planirani sredom i nedeljom. Direktna avio linija za Tenerife omogućava putnicima iz Srbije i regiona jednostavniji pristup atraktivnoj destinaciji tokom cele godine.

Direktni letovi za Tenerife i širenje mreže u Španiji

Uvođenje direktnih letova za Tenerife deo je šire strategije Er Srbije da ojača svoje prisustvo na španskom tržištu. Do sada su u mreži ove nacionalne aviokompanije bili Madrid, Barselona, Malaga, Palma de Majorka, Valensija i Alikante. Na taj način, broj direktnih linija iz Beograda ka Španiji sada iznosi sedam, dok će od 30. septembra biti uvedena i osma destinacija – Sevilja.

Prema rečima Boška Rupića, direktora za komercijalu i strategiju Er Srbije: „Uvođenjem direktnih letova za Tenerife nastavljamo da širimo mrežu Er Srbije u Španiji, koja je jedno od najvažnijih i najatraktivnijih turističkih tržišta u Evropi. Veliko interesovanje putnika za ovu liniju pokazalo je da postoji jasna potražnja za direktnom vezom Beograda sa Kanarskim ostrvima. Tenerife je destinacija koja, zahvaljujući prijatnoj klimi tokom cele godine, pruža mogućnost za putovanja i van tradicionalne letnje sezone, a posebno tokom jeseni i zime. Verujemo da će nova linija biti zanimljiva putnicima iz Srbije i regiona, kao i onima koji iz drugih destinacija u našoj mreži preko Beograda putuju na ostrvo Tenerife.“

Tenerife kao ključna destinacija i implikacije za putnički saobraćaj

Tenerife je najveće ostrvo Kanarskog arhipelaga i poznato je po raznovrsnoj turističkoj ponudi. Nacionalni park Teide, kojim dominira vulkan Teide, najviši vrh Španije, ističe se kao glavna atrakcija. Ostrvo nudi peščane plaže, crni pesak, brojne pešačke staze, kao i mogućnost posmatranja kitova i delfina. Posebno su popularni prirodni park Anaga, planinsko selo Maska i grad San Kristobal de la Laguna, čije je istorijsko jezgro pod zaštitom UNESCO-a.

Kao rezultat ovih mogućnosti, Tenerife privlači turiste tokom cele godine, a direktni letovi iz Beograda omogućavaju veće povezivanje Srbije sa jednim od najposećenijih evropskih ostrva. Važno je istaći da će od kraja septembra Er Srbija dodatno proširiti ponudu u Španiji, čime nacionalni prevoznik potvrđuje stratešku orijentaciju ka jačanju turističkih i poslovnih veza između Srbije i Iberijskog poluostrva.

Očekuje se da će nova linija pozitivno uticati na turistički promet između Srbije i Kanarskih ostrva, kao i na pozicioniranje Er Srbije kao konkurentnog aktera u aviosaobraćaju u ovom delu Evrope.