Proizvođač iz Gornjeg Milanovca ostvario rast neto dobiti i prihoda u prvoj polovini 2026. godine, dok je zarada po akciji porasla na 199 dinara

Metalac AD, proizvođač iz Gornjeg Milanovca, zabeležio je rast neto dobiti od 18 odsto u prvoj polovini 2026. godine. Neto dobit je iznosila 406 miliona dinara (3,5 miliona evra), objavljeno je u finansijskom izveštaju kompanije. Ključni pokazatelj, prihodi su dostigli 729 miliona dinara, što predstavlja rast od 9,6 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Kompanija je u prvoj polovini godine ostvarila poslovni dobitak od 37 miliona dinara (oko 315.000 evra). U istom periodu 2025. godine neto dobit Metalca bila je 343 miliona dinara (2,9 miliona evra). Poslovni rashodi su porasli na 693 miliona dinara, a finansijski prihodi beleže međugodišnji rast od 20,5 odsto i iznose 38 miliona dinara. Kao rezultat, osnovna zarada po akciji povećana je na 199 dinara, dok je prošle godine iznosila 168 dinara.

Prihodi Metalca porasli 9,6 odsto, akcije i dalje ispod fundamentalne vrednosti

Uporedo sa rastom prihoda i dobiti, ukupna aktiva kompanije na dan 30. jun 2026. dostigla je 5,1 milijardu dinara, što je više u odnosu na 4,6 milijardi dinara krajem 2025. godine. Najveći deo bilansa čini stalna imovina sa 4 milijarde dinara, dok je obrtna imovina procenjena na 1,2 milijarde dinara. Ukupan kapital kompanije iznosi 4,4 milijarde dinara, dok su obaveze i dugoročna rezervisanja stabilna na oko 713 miliona dinara.

Akcije Metalca, koje se smatraju „blue-chip“ na Beogradskoj berzi, završile su trgovanje na dan objave izveštaja padom od 1,95 odsto, na 2.010 dinara. Dividendni prinos, prema analitičarima Bloomberg Adrije, kreće se od 4,5 do 5 odsto. Ipak, akcija se i dalje trguje ispod procenjene fundamentalne vrednosti, što se povezuje sa slabom likvidnošću berze i manjim interesovanjem investitora.

Finansijska stabilnost i investicioni ciklus

Metalac je polugodište završio sa 184 zaposlena, što je smanjenje u odnosu na 215 iz 2025. godine. Neto odliv iz redovnih poslovnih aktivnosti iznosio je oko 8,3 miliona dinara, dok su investicione aktivnosti dovele do neto odliva od 117,9 miliona dinara. Kompanija je balansirala tekuće obaveze zahvaljujući prilivima iz finansijskih aktivnosti od 125 miliona dinara, čime je održala likvidnost i omogućila nesmetano poslovanje.

Najveći akcionar je kiparska kompanija Sempiola Invest sa udelom od 9,22 odsto. Slede investitori sa kastodi računima UniCredit Bank Srbija sa 8,43 odsto i domaći preduzetnik Danko Đunić sa 7,59 odsto. Ova vlasnička struktura doprinosi stabilnosti i predvidljivosti poslovanja.

Tržišni izazovi i konkurencija

Industrijski sektor u Srbiji suočava se sa izazovima rasta troškova i optimizacije radne snage. Ipak, Metalac održava visoku likvidnost i nastavlja razvoj investicionih ciklusa. Kompanija proizvodi oko šest miliona komada posuđa godišnje, što je značajan obim u regionalnom kontekstu. Međutim, konkurenciju predstavljaju proizvođači iz Evropske unije i Turske. Analitičarka Bloomberg Adrije Silvana Milić istakla je ranije ove godine: „Metalac ima više od pola veka iskustva, visok nivo tehnološke modernizacije i brojne nagrade za kvalitet, uključujući ESG priznanja. Kompanija ima snažan izvoz i reputaciju pouzdanosti svojih proizvoda i van Srbije.”

Zahvaljujući pažljivom upravljanju kapitalom i stalnim investicijama, Metalac je zadržao stabilnost čak i u izazovnim makroekonomskim uslovima. Na taj način, kompanija potvrđuje otpornost poslovnog modela i atraktivnost za akcionare.

Mađarska pokriva manjak struje iz uvoza dok nivo Dunava ugrožava rad nuklearne i termoelektrana

Nuklearna elektrana Pakš u Mađarskoj suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog rekordno niskog vodostaja Dunava, što je primoralo upravu da postepeno isključuje reaktore. Prema rečima Petera Mađara, premijera Mađarske, postoji mogućnost da elektrana potpuno obustavi rad već danas ili sutra, što bi dovelo do gubitka proizvodnje od 2.000 megavata.

Pad proizvodnje i hitne mere u energetskom sektoru

Zbog niskog nivoa Dunava, elektrana je danas od 15 časova zatvorila jedan reaktor. Već je ranije smanjena proizvodnja u drugom bloku za 254 megavata. Time je ukupni proizvodni kapacitet Pakša pao na oko 60 odsto, dok su vanredne mere na snazi još od juna, tokom toplotnog talasa. Osim toga, došlo je do kvara u Termoelektrani Dunamenti, što je dodatno smanjilo proizvodnju električne energije za 400 megavata. Premijer Mađar je izjavio da Mađarska raspolaže uvoznim kapacitetom od 3.600 do 3.800 megavata, što je dovoljno da se nadoknadi manjak iz domaće proizvodnje. On je najavio da će, ukoliko popravka Termoelektrane Dunamenti ne uspe, biti potrebne dodatne mere kako bi se održala stabilnost energetskog sistema.

Operativni izazovi i planovi za stabilizaciju snabdevanja

Premijer Mađar je istakao da će nakon konferencije obići operatora elektroenergetskog sistema MAVIR kako bi sa saradnicima razmotrio stanje u mreži i pripremio planove za eventualno uvođenje rotacionih isključenja ili ograničenja potrošnje u industriji. Takođe, delegacija će posetiti hidroelektranu Dunamenti i rafineriju Dunav kompanije MOL, a do petka i nuklearnu elektranu Pakš, gde će biti održana nova konferencija za novinare.

Uloga nuklearne energije i posledice niskog vodostaja

Nuklearna elektrana Pakš ima četiri reaktora ruske proizvodnje ukupnog kapaciteta dva gigavata i proizvodi skoro polovinu električne energije u Mađarskoj. Nivo vode na Dunavu pao je na rekordno niske vrednosti, što je poremetilo i plovidbu na jednoj od najvažnijih evropskih rečnih ruta. Ministar zaštite životne sredine Laslo Gajdoš izjavio je da su vlasti postavile četiri pontona za pumpanje i dve plutajuće dizalice u blizini Pakša, kako bi se obezbedilo dovoljno vode za hlađenje reaktora. Prema njegovim rečima, očekuje se da vodostaj Dunava nastavi da pada u narednim danima.

Posledice za tržište i energetski sektor

Ova situacija pokazuje koliko su veliki energetski sistemi osetljivi na klimatske promene i ekstremne vremenske prilike. Kao rezultat, Mađarska je prinuđena da poveća uvoz struje u kratkom roku, a stabilnost snabdevanja zavisi od međunarodne saradnje i efikasnog upravljanja infrastrukturom. Nizak vodostaj Dunava utiče ne samo na snabdevanje elektrana vodom za hlađenje, već i na logistiku i plovidbu, što dodatno opterećuje privredu. Planirani obilazak ključnih energetskih objekata i konferencije najavljene za naredne dane ukazuju na to da vlasti aktivno traže rešenja za očuvanje energetske sigurnosti.

Kreditni portfolio Erste Grupe porastao je 21,9 odsto, dok su operativni prihodi dostigli gotovo 8 milijardi evra zahvaljujući organskom rastu i akviziciji

Erste Grupa zabeležila je snažan rast u prvoj polovini godine, povećavši kreditni portfolio na 282,7 milijardi evra, a rezultat je postignut konsolidacijom nove podružnice u Poljskoj. Ovaj rast od 21,9 odsto u odnosu na decembar 2025. godine rezultat je i kontinuiranog organskog rasta na gotovo svim tržištima, objavila je kompanija u zvaničnom saopštenju.

Kreditni portfolio i rast depozita

Organski rast i stabilnost ekonomija u regionu doprineli su povećanju obima kredita od 4,0 odsto na uporedivoj osnovi, isključujući Poljsku. Kada se doda kreditni portfolio Erste Bank Polska od 41,4 milijarde evra, ukupni krediti su porasli na 282,7 milijardi evra (decembar 2025: 232,0 milijardi evra). S druge strane, depoziti klijenata povećani su za 4,5 odsto na uporedivoj osnovi, dok je sa uključenjem Poljske ukupna suma depozita Grupe dostigla 323,7 milijardi evra, što je rast od 27,9 odsto u odnosu na kraj prethodne godine (253,0 milijardi evra). Ovaj trend pokazuje da je tražnja za kreditima i štednjom bila izražena u Češkoj, Mađarskoj i Austriji, uz dodatni pozitivan efekat kurseva valuta.

Operativni rezultati i ključni finansijski pokazatelji

Neto prihod od kamata porastao je za 6,1 odsto na uporedivoj osnovi, dok je sa uključivanjem poljske banke taj prihod bio viši za 42,3 odsto, dostigavši 5,4 milijarde evra (prvih šest meseci 2025: 3,8 milijardi evra). Neto prihod od naknada i provizija takođe je zabeležio rast od 8,8 odsto bez Poljske, odnosno 25,1 odsto kada se uključi Poljska, na ukupno 1,9 milijardi evra. Sredstva pod upravljanjem povećana su za 7,6 odsto, na skoro 112 milijardi evra, a interesovanje klijenata za investicione planove poraslo je za 21,4 odsto na 2,2 miliona. Kao rezultat ovih kretanja, operativni prihodi Erste Grupe porasli su za 8,3 odsto na uporedivoj osnovi i 40,4 odsto sa Poljskom, na skoro 8,0 milijardi evra (prvih šest meseci 2025: 5,7 milijardi evra). Operativni rashodi su zabeležili rast od 3,4 odsto bez Poljske, dok su sa njenim uključivanjem dostigli 3,5 milijardi evra, što je povećanje od 30,7 odsto. Operativni rezultat je porastao za 12,7 odsto na uporedivoj osnovi, odnosno za 49,3 odsto sa Poljskom, na 4,4 milijarde evra (prvih šest meseci 2025: 3,0 milijarde evra).

Izjave rukovodstva i perspektive za region

„Snažan rast našeg kreditnog portfolija u proteklih šest meseci već nas je približio našem cilju za kreditno poslovanje za celu godinu od 285 milijardi evra. Zato sada podižemo taj cilj na 290 milijardi evra. Naša pozicija neprikosnovenog lidera u kreditiranju u regionu zasnovana je na toj ambiciji, kao i na našem prisustvu u Centralnoj Evropi bez premca preko banaka koje nude pun opseg usluga u osam zemalja,“ izjavio je Peter Bosek, predsednik Izvršnog odbora Erste Grupe. On je istakao da održavanje zamajca rasta u regionu zahteva značajna ulaganja u infrastrukturu spremnu za budućnost širom Centralne Evrope.

Implikacije konsolidacije i značaj za tržište

Konsolidacija poljske podružnice imala je presudan uticaj na rezultate Erste Grupe, ali i bez tog efekta, organski rast ostaje snažan. Erste Bank a.d. Novi Sad, kao deo Grupe u Srbiji, nastavila je stabilan rast i razvoj. Ovi rezultati ukazuju na otpornost poslovnog modela i sposobnost prilagođavanja promenama na tržištu, posebno u uslovima promenljivih kamatnih stopa i dinamike valutnih kurseva. Erste Grupa pozicionira se kao ključni finansijski partner privrede u regionu i najavljuje nastavak ulaganja u razvoj infrastrukture i podršku ekonomskoj stabilnosti.