Peti put ove godine centralna banka odlučila je da ne menja osnovnu kamatnu stopu, uprkos povećanim troškovima energije.

Federalna rezerva SAD saopštila je u sredu da neće menjati svoju osnovnu kamatnu stopu, signalizirajući da očekuje smirivanje inflacije uprkos većim troškovima energije zbog rata u Iranu. Ovo je peti put zaredom ove godine da centralna banka drži stope nepromenjene. Poslednji put kada su zvaničnici Feda glasali za promenu kamatnih stopa bilo je u decembru 2025. godine, kada je ključna stopa smanjena za 0,25 procentnih poena.

Očekivanja i dalje na oprezu

Unatoč trenutnom zadržavanju stopa, mogućnost povećanja kamatnih stopa kasnije ove godine nije isključena. Inflacija, koja i dalje premašuje ciljanih 2% godišnje od strane centralne banke, mogla bi ponovo početi rasti ako se tenzije na Bliskom istoku nastave, što bi moglo dovesti do daljeg povećanja cena energije.

Po rečima Marka Zandija, glavnog ekonomiste u Moody’s Analytics, ‘Kada imate šok u snabdevanju kao što je rat u Iranu, udžbenik kaže da ne podižete stope osim ako se inflacijska očekivanja ne povećavaju jer će inflacija nestati čim šok prestane.’

Predsednik Feda Kevin Warsh održao je konferenciju za novinare u 14:30 po istočnom vremenu kako bi diskutovao o odluci.

Optužbe uključuju napad i političke demonstracije tokom finala Svetskog prvenstva.

FIFA je podnela disciplinske optužbe protiv dvojice argentinskih igrača zbog udaranja španskih protivnika neposredno nakon finalne utakmice Svetskog prvenstva, kao i protiv Argentinskog fudbalskog saveza zbog prikazivanja političkog transparenta nakon pobede nad Engleskom u polufinalu. Incidenti su se dogodili 19. jula, a optužbe obuhvataju i diskriminatorno ponašanje navijača te bacanje predmeta na nekoliko utakmica.

Detalji optužbi

Leandro Paredes, argentinski vezista, suočava se sa tri optužbe za napad tokom post-utakmičkih sukoba, dok branič Nahuel Molina ima dve, a trener Roberto Ayala jednu optužnicu. FIFA je takođe optužila Molinu i Thiaga Almadu za nesportsko ponašanje, istu optužbu koja je upućena i španskom igraču Gaviju.

Argentinski igrači su nosili transparent sa natpisom ‘Las Malvinas son Argentinas’ (‘Malvini su Argentinski’) nakon što su pobedili Englesku sa 2-1 u polufinalima. Ovaj potez izazvao je reakciju britanske vlade koja je zatražila od FIFA-e da istraži korišćenje sportskog događaja za političke demonstracije.

Pozadina sukoba

Malvini, poznati u Velikoj Britaniji kao Falklandski otoci, bili su predmet invazije od strane argentinske vojne hunte 1982. godine, što je dovelo do desetonedeljnog rata koji je Britanija dobila. Ovi događaji ostavili su dubok trag u odnosima između dve zemlje.

Armes Henry Lahti, veteran mornarice SAD, identifikovan nakon više od 50 godina.

Pronalazak i identifikacija

U šumama jugozapadnog Oregona, 1972. godine, tinejdžer koji je skidao koru sa drveta naišao je na ljudske kosti. Istraga je pokazala da je reč o Armesu Henryju Lahtiju iz Astorije, Oregon, veteranu mornarice Sjedinjenih Američkih Država koji je služio tokom Drugog svetskog rata. Coos County Sheriff’s Office saopštio je da je Lahti ubijen sa dva metka u glavu, a smrt je klasifikovana kao ubistvo.

Dugotrajna istraga i tehnologija

Iako su na mestu zločina pronađeni samo neki odjevni predmeti i proteza sa delimično nečitljivim brojevima, nije bilo dovoljno dokaza za razvoj slučaja. Tek 2025. godine, uz pomoć tehnike investigative genetic genealogy, koja kombinuje DNK profilisanje i istraživanje porodičnog stabla, uspeli su da identifikuju Lahtija kao žrtvu. Ova metoda, iako skupa, sve se češće koristi za rešavanje hladnih slučajeva.