Minimalna zarada možda dostigne 640 evra već 2027, dok sindikati upozoravaju da prosečna plata od 1.400 evra nije realna

Savez samostalnih sindikata Srbije najavio je početak pregovora o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu 10. avgusta. Pregovori će, prema rečima Zorana Mihajlovića, početi ranije nego prethodnih godina. Ključna tema biće minimalna zarada od 640 evra, dok sindikati izražavaju sumnju da će prosečna plata dostići obećanih 1.400 evra do 2027. godine.

Minimalna zarada i dalje ostaje centralna tačka socijalnog dijaloga u Srbiji. Mihajlović je istakao da Savez samostalnih sindikata Srbije još nije utvrdio platformu o procentu povećanja plata. On je najavio da će tokom naredne sedmice biti održani sastanci sa kolegama iz UGS „Nezavisnost“, sa ciljem izrade zajedničkog predloga za povećanje minimalne zarade. Kao rezultat prošlogodišnjih vanrednih povećanja minimalca, došlo je do smanjenja razlike između minimalne i ostalih zarada, što je izazvalo zabrinutost među sindikatima.

Pregovori o minimalnoj zaradi i ekonomski kontekst

Prošle godine minimalna zarada je povećana dva puta, što je dovelo do značajne kompresije plata u javnom sektoru. Zbog toga sindikati ovaj put insistiraju da povećanje minimalca prati i proporcionalan rast svih zarada. „Ne želimo da se smanje razlike između plata u javnom sektoru, kao što se desilo prošle godine“, naglasio je Mihajlović. On je dodao da je važno izbalansirati rast svih zarada, kako bi se izbegle slične situacije.

S druge strane, ranije najave iz Vlade navodile su da će prosečna plata u Srbiji do 2027. godine iznositi 1.400 evra, dok bi minimalna zarada bila 640 evra. Međutim, Mihajlović smatra da nije realno očekivati rast prosečne plate od 40 odsto u kratkom roku. Minimalac od 640 evra, ipak, vidi kao ostvariv cilj tokom sledećih godina. Zato će sindikati zahtevati da procenat povećanja svih zarada barem prati rast minimalne zarade.

Socijalni dijalog i očekivanja od poslodavaca

Mihajlović ocenjuje kao pozitivno to što Vlada Srbije još nije iznela konkretan predlog o novoj minimalnoj zaradi. To, po njegovim rečima, ostavlja prostor za stvarne pregovore u duhu socijalnog dijaloga. Sindikati će analizirati rast troškova života, pad kupovne moći i strukturu potrošačke korpe pre nego što iznesu svoj zahtev za povećanje minimalne zarade.

On je istakao da ne očekuje pozitivan stav Unije poslodavaca Srbije prema povećanju minimalca. „O pregovorima se mora razgovarati otvoreno, uz jasne ekonomske argumente i analizu stvarnih potreba zaposlenih“, naglasio je Mihajlović.

Plaćanja i poređenja sa regionom

Prema poslednjim podacima, medijalna neto zarada u Srbiji iznosi 795 evra, što je rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa Hrvatskom, gde je medijalna plata preko 1.300 evra, Srbija i dalje zaostaje. Minimalna zarada trenutno iznosi 551 evro, dok se za sledeću godinu očekuje novi rast, u skladu sa dogovorom socijalnih partnera i Vladom Srbije.

Zbog toga, minimalna zarada ostaje ključni indikator ekonomske stabilnosti i standarda zaposlenih u Srbiji. Sindikati naglašavaju važnost transparentnog socijalnog dijaloga i ravnomernog rasta svih zarada, uz nastojanje da minimalac dostigne najavljenu vrednost od 640 evra.

U junu zabeležen drugi uzastopni pad potrošačkih cena, transport i odeća najviše doprineli smanjenju inflacije

Inflacija u Bosni i Hercegovini usporila je na 4,2 odsto u junu 2026. godine, prema podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS). Ovo predstavlja značajno smanjenje u odnosu na maj, kada je međugodišnja inflacija iznosila 5,6 odsto. Pad inflacije u Bosni i Hercegovini zabeležen je drugi mesec zaredom, što predstavlja promenu trenda posle osam meseci rasta.

Pad cena hrane i odeće ključan za inflaciju u Bosni i Hercegovini

Najveći doprinos usporavanju inflacije u Bosni i Hercegovini dali su niže cene hrane i bezalkoholnih pića, koje su u junu pale za 0,5 odsto na godišnjem nivou. U maju su ove cene beležile rast od 0,6 odsto. S druge strane, cene odeće i obuće nastavile su pad i u junu, i to za 7,2 odsto. Ovaj trend je dodatno uticao na ukupnu međugodišnju inflaciju.

Rast cena stanovanja usporio, troškovi transporta znatno niži

Cene stanovanja i komunalnih usluga u Bosni i Hercegovini porasle su za 10,5 odsto na godišnjem nivou. Ipak, taj rast je niži nego u maju, kada je iznosio 11,5 odsto. Najizraženije usporavanje zabeleženo je kod troškova transporta, gde je rast u junu iznosio 17,5 odsto, dok je mesec ranije bio 23,7 odsto. Kao rezultat, sektor transporta je najviše uticao na pad mesečnog indeksa potrošačkih cena, beležeći pojeftinjenje od 4,2 odsto.

Drugi uzastopni pad potrošačkih cena na mesečnom nivou

Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Bosni i Hercegovini pale su za 1,1 odsto u junu, nakon što su u maju pale za 0,9 odsto. Ovo je drugi uzastopni mesec sa padom cena, što je prekinulo prethodni period od osam meseci kontinuiranog rasta. Osim transporta, sezonska sniženja u sektoru odeće i obuće, sa padom od 1,5 odsto, doprinela su ukupnom smanjenju cena. Takođe, hrane i bezalkoholna pića pojeftinili su za 1,2 odsto, dok su troškovi stanovanja i obrazovanja zabeležili blagi pad.

Širi ekonomski kontekst i značaj za domaćinstva

Usporavanje inflacije u Bosni i Hercegovini posebno je važno za domaćinstva, s obzirom na to da su cene osnovnih životnih namirnica i transporta u prethodnom periodu predstavljale glavni izvor pritiska na budžet građana. Pre svega, pad potrošačkih cena u dva uzastopna meseca mogao bi da doprinese stabilizaciji troškova za potrošače. Istovremeno, deo sektora stanovanja i komunalnih usluga i dalje beleži dvocifren rast, što ostaje izazov za većinu domaćinstava. Ipak, trenutni podaci pokazuju da je inflacija u Bosni i Hercegovini u silaznoj putanji, što može pozitivno uticati na ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje.

Vozače u Hrvatskoj od ponoći očekuje značajan rast cena goriva, dok dizel beleži najveće poskupljenje

Hrvatska je od ponoći uvela novo povećanje maloprodajnih cena goriva na pumpama gde je cena pod kontrolom države. Ključni podatak je da „cene goriva u Hrvatskoj“ rastu od 8 do čak 19 centi u zavisnosti od vrste. Vlada Hrvatske je ovu odluku donela na telefonskoj sednici, a nove cene važiće naredne dve sedmice.

Detaljna struktura poskupljenja goriva

Prema novim cenama, benzin će poskupeti za 8 centi i prodavaće se po 1,62 evra za litar. S druge strane, dizel gorivo će biti skuplje za 16 centi i koštaće 1,75 evra po litru. Plavi dizel, koji se koristi u poljoprivredi, beleži najveće povećanje cene za čak 19 centi. Nova cena plavog dizela iznosi 1,21 evro po litru. Gas za rezervoare poskupljuje za 6 centi i dostiže 1,28 evra, dok će se gas u bocama prodavati po 1,86 evra, što je takođe poskupljenje od 6 centi.

Uticaj na vozače i regionalno poređenje

Ovo povećanje dolazi nakon što su cene goriva u Srbija porasle za dva dinara (1,7 centi) u petak. Trenutno benzin BMB95 u Srbiji košta 200 dinara (1,7 evra), evrodizel 224 dinara (1,9 evra), a gorivo za poljoprivrednike 184 dinara (1,6 evra). Važno je istaći da, iako je povećanje u Srbiji bilo minimalno, u regionu su zabeležena mnogo veća poskupljenja, čak i uz smanjene akcize.

Kontekst tržišta i istorijska perspektiva

Poskupljenja goriva u Hrvatskoj približavaju njihove cene onima u Srbiji, što je značajno s obzirom na prethodne razlike u cenama. Krajem juna 2025. godine, rekordna cena dizela u Srbiji iznosila je 225 dinara, dok je benzin početkom jula 2022. dostigao 205 dinara. Ipak, trenutne cene u Srbiji su i dalje više nego u regionu, ali razlika se smanjuje zbog aktuelnih poskupljenja u Hrvatskoj.

Regulatorne odluke i trajanje novih cena

Vlada Hrvatske je nove cene uvela na pumpama gde je cena pod njihovom kontrolom, dok na autoputevima cene ostaju slobodne. Ove izmene će važiti naredne dve sedmice, nakon čega se očekuje nova procena u skladu sa stanjem na svetskom tržištu i promenama u akcizama.

Zaključak: Tržišni pritisci i regionalni trendovi

Ovakva kretanja u cenama goriva odražavaju rastuće pritiske na tržištu nafte i derivata u celoj Evropi. Kao rezultat, vozači u Hrvatskoj i regionu moraju da se prilagode novim, višim troškovima, što može uticati i na druge sektore privrede, posebno na transport i poljoprivredu.