Manastir Kovilj obeležio je Sabor svetog arhistratiga Gavrila, uz liturgiju koju je predvodio patrijarh Porfirije

Danas je u manastiru Kovilj obeležen Sabor svetog arhistratiga Gavrila, čime je ova svetinja proslavila svoju slavu. Liturgiju je služio patrijarh Porfirije, a prisutni su imali priliku da čuju njegovu besedu u kojoj je istakao značaj arhangela Gavrila u hrišćanskoj tradiciji. Ovom prilikom, patrijarh je naglasio da se „sveti arhangel Gavrilo javlja u Starom i Novom zavetu, otkrivajući volju Božju prorocima i Presvetoj Bogorodici, donoseći poruku o tajni spasenja“.

Liturgija povodom slave manastira Kovilj

Tokom današnje proslave, patrijarh Porfirije je u svojoj besedi ukazao na to da anđeli, uključujući i svetog arhangela Gavrila, ne dolaze da iznesu svoje mišljenje, već da prenesu volju Božju. „Ko sluša apostole, ko sluša reč anđela, ko sluša reč Crkve, Samoga Gospoda sluša. A ko nije spreman da čuje reč Crkve, bilo da je deo Crkve ili izvan nje, onda kada nema smirenja, nego je pretežnija volja njegova od volje Crkve, kada je pretežnija volja njegova od volje Hristove, on…“, rekao je patrijarh.

Pored toga, patrijarh je istakao da je poslušnost Crkvi važna za svakog vernika i da kroz poslušanje Božjoj volji čovek dolazi do istinskog smirenja. Ove reči su posebno odjeknule tokom liturgije na slavi manastira Kovilj, što dodatno ističe značaj današnjeg okupljanja.

Značaj slave i poruka patrijarha Porfirija

Sabor svetog arhistratiga Gavrila predstavlja važan datum za manastir Kovilj i verujući narod ovog kraja. Slavska liturgija, koju je predvodio patrijarh, okupila je brojne vernike, koji su imali priliku da čuju poruke o veri i smirenju. Takođe, sam događaj još jednom je potvrdio značaj manastira Kovilj kao duhovnog centra regiona.

Na ovaj način, proslava slave u manastiru Kovilj protekla je u znaku zajedništva i duhovne obnove, a poruke patrijarha Porfirija ostale su snažno upamćene među prisutnima.

Kipar, Irska, Albanija i Moldavija omogućavaju putovanje bez biometrijskih provera i dužih čekanja na granicama

Uvođenje novog sistema za ulazak i izlazak, poznatog kao EES sistem, izazvalo je gužve na granicama za putnike iz zemalja van Šengena, uključujući i Srbiju. Međutim, evropske destinacije bez EES sistema predstavljaju privlačnu opciju, jer omogućavaju ulazak bez dodatnih biometrijskih procedura. Prema najnovijim pravilima, na mnogim prelazima i aerodromima u Šengen zoni putnici iz Srbije moraju dati otiske prstiju i biti fotografisani, što je dovelo do višesatnih redova.

Destinacije koje nemaju EES sistem

Nisu sve evropske države deo Šengena, pa evropske destinacije bez EES sistema nude drugačije iskustvo putovanja. Kipar kao članica Evropske unije nije deo Šengenske zone, što ga čini pogodnim za odmor bez EES procedura. Turisti mogu uživati u poznatim letovalištima kao što su Limasol, Larnaka i Ajia Napa, dok ljubitelji istorije mogu posetiti antičke ruševine u Pafosu. Planina Troodos i Protaras pogodni su za mirniji odmor.

Irska takođe nije uključena u Šengenski režim, pa putnici tamo ne prolaze EES registraciju. Irska je poznata po spektakularnoj prirodi, ruti Wild Atlantic Way i gradovima kao što su Dablin, Kork i Glvej. Takođe, ljubitelji muzike i gastrokulture mogu pronaći mnogo razloga za posetu.

Albanija poslednjih godina privlači turiste tirkiznim morem i pristupačnim cenama. S obzirom da nije članica EU ni Šengena, ulazak u Albaniju odvija se bez EES sistema. Najpoznatije destinacije su Ksamil, Himara i Albanski Alpi, a prestonica Tirana nudi spoj osmanske i moderne arhitekture.

Putovanja u susedne zemlje bez pasoša

Za građane Srbije najjednostavnije rešenje su susedne države iz regiona. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija nisu deo Šengena i na njihovim granicama ne postoji EES sistem. Putovanje u ove zemlje moguće je isključivo uz ličnu kartu, bez potrebe za pasošem ili dodatnim dokumentima. Na taj način, čeka vas brz prelazak granice i manje komplikacija.

Moldavija je još jedna opcija za one koji žele da izbegnu gužve i biometrijske provere. Poznata je po vinarskoj tradiciji i podrumu Mileștii Mici, najvećem vinskom podrumu na svetu. Glavni grad Kišinjev nudi arhitekturu i brojne parkove, a turisti mogu istražiti manje poznate, ali zanimljive destinacije.

Gde važi EES sistem, a gde ne

EES sistem se primenjuje u 29 evropskih zemalja, među kojima su Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka, Italija i druge članice Šengenske zone. Takođe, neka prekomorska područja i ostrva imaju posebna pravila. Prekomorski posedi Francuske, Grenland i Farska Ostrva, kao i karipska ostrva Holandije, nisu deo Šengena, pa tamo ne važe EES pravila. Nasuprot tome, Kanarska ostrva, Azori i Madeira su deo Šengenske zone i primenjuju EES sistem.

Konačno, izbor destinacije bez EES sistema može znatno olakšati putovanje srpskim turistima. Prilikom planiranja odmora, preporučuje se da proverite aktuelna pravila ulaska u svaku zemlju, kako biste izbegli neprijatna iznenađenja i nepotrebno čekanje na granici.

Minijaturna svetinja u Botaničkoj bašti Gruzije razlikuje se po tome što je smeštena unutar živog drveta.

Jedinstvena pravoslavna kapela nalazi se u samom srcu Botaničke bašte u Kutaisiju, na desnoj obali reke Rioni, gde već više od četiri veka raste impozantni hrast. Prema saopštenju, ova minijaturna svetinja izdvaja se po tome što je smeštena u šupljini živog drveta čija visina doseže 45 metara, dok prečnik stabla iznosi gotovo dva metra. Po rečima zaposlenih u bašti, stablo se smatra najstarijim živim stanovnikom ovog kompleksa.

Kapela je nastala zahvaljujući prirodnoj šupljini koja se formirala sredinom 20. veka. Iako su mnogi strahovali da će unutrašnje truljenje dovesti do propadanja drveta, hrast je iz sezone u sezonu pokazivao izuzetnu otpornost. Štaviše, svake godine sa dolaskom proleća nastavljao je da zeleni i donosi plodove, prkoseći negativnim prognozama stručnjaka.

Najmanja pravoslavna kapela kao simbol izdržljivosti

U unutrašnjosti šupljeg stabla, početkom 2014. godine, uz odobrenje Gruzijskog pravoslavnog crkve, praznina je preuređena u kapelu. Radovi su sprovedeni tako da struktura drveta ostane netaknuta, a preduzete su samo osnovne mere zaštite kako bi se sprečilo dalje propadanje. Lokalno stanovništvo je donelo ikone i postavilo ih direktno na unutrašnje zidove hrasta, stvarajući poseban duhovni ambijent.

Zbog svojih malih dimenzija, kapela može da primi najviše tri osobe istovremeno. Ovaj prostor je veoma skroman, ali zato odiše posebnom atmosferom, jer su sve njegove „zidove“ činile žive ćelije starog drveta. Pored toga, ova kapela je postala simbol otpornosti i jedinstva prirode i vere u Kutaisiju.

Posebnosti svetinje i značaj za lokalnu zajednicu

Najmanja pravoslavna kapela nije samo zanimljiva zbog svojih dimenzija, već i po tome što se nalazi unutar živog drveta koje i dalje raste. Kao rezultat toga, čitavo mesto privlači pažnju posetilaca i vernika iz raznih krajeva, koji dolaze da se pomole i uživaju u neobičnom spoju prirode i duhovnosti.

Osim toga, činjenica da stablo i dalje buja i daje plodove, iako su mnogi prognozirali njegov kraj, dodatno doprinosi simbolici ove svetinje. Na taj način, kapela u šupljini hrasta postala je prepoznatljiv deo kulturnog identiteta grada Kutaisija i važna tačka okupljanja za lokalnu zajednicu.