Prosečna cena kvadrata u Kikindi iznosi 957 evra, što ovaj grad na severu Banata čini jednom od najpovoljnijih lokacija za kupce stanova.

Kupci koji traže povoljne nekretnine i dalje mogu da pronađu kvadrat ispod 1.000 evra u Kikindi. Prema zvaničnim podacima za prvu polovinu 2026. godine, prosečna cena kvadrata u ovom gradu iznosi 957 evra, što svrstava Kikindu među najpristupačnije gradove u Srbiji kada je reč o kupovini stana.

Kako pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, cena kvadrata u Kikindi je znatno niža u poređenju sa velikim gradovima. U Novom Sadu prosečna cena kvadrata iznosi 2.359 evra, dok u užem gradskom području Beograda dostiže čak 3.219 evra. Zbog toga je Kikinda privlačna posebno za one koji kupuju prvi stan ili žele više prostora za isti novac.

Cena i dostupnost stanova u Kikindi

Iako je tržište nekretnina u Kikindi povoljnije, to ne znači da cene miruju. Tokom prve polovine 2026. godine, prosečna cena kvadrata porasla je za 12,88 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prosečna cena starogradnje iznosila je oko 977 evra po kvadratu. Međutim, kod novogradnje, zbog malog broja transakcija, zvanični podaci zahtevaju opreznu interpretaciju.

Zanimljivo je da se aktuelne ponude stanova u Kikindi razlikuju u zavisnosti od lokacije, površine, sprata, kao i stanja i opremljenosti zgrade. Tako, na primer, stan od 67 kvadrata može da se pronađe za 52.000 evra, što je oko 776 evra po kvadratu. S druge strane, stan od 33 kvadrata nudi se za 41.000 evra, odnosno oko 1.242 evra po kvadratu. Ove razlike pokazuju da i u okviru jednog grada, cene variraju u zavisnosti od brojnih faktora.

Kikinda u poređenju sa drugim gradovima

Pored toga, treba naglasiti da ni centralna lokacija u Kikindi ne znači automatski višu cenu. Stanovi u centru mogu biti skuplji, ali postoje i povoljnije opcije u drugim delovima grada, poput ulica Svetozara Miletića, Hajduk Veljkove i Kralja. Zahvaljujući tim razlikama, kupci imaju šansu da pronađu stan koji odgovara njihovim potrebama i budžetu.

Osim toga, podaci pokazuju da je Kikinda i dalje među najpovoljnijim gradovima za kupovinu stana u Srbiji. Dok cene u Beogradu i Novom Sadu i dalje rastu i postaju sve manje dostupne prosečnim kupcima, tržište nekretnina u Kikindi ostaje konkurentno za one koji žele povoljniji kvadrat.

Na kraju, prosečna cena kvadrata u Kikindi ispod 1.000 evra predstavlja retku priliku na domaćem tržištu. Iako cene beleže rast, ovaj grad ostaje jedno od retkih mesta gde se još može kupiti stan po povoljnijim uslovima.

Srpska pravoslavna crkva najavila dolazak dela Časnog krsta Gospodnjeg, koji je knez Lazar darovao manastiru Vatoped na Svetoj Gori.

Deo Časnog krsta Gospodnjeg, koji je prema saopštenju Srpske pravoslavne crkve darovao knez Lazar manastiru Vatoped na Svetoj Gori, uskoro će biti donet u Srbija. Ova najava izazvala je veliko interesovanje među vernicima širom zemlje, a vest su potvrdili patrijarh Porfirije i iguman manastira Vatoped arhimandrit Jefrem tokom javno prenošenog onlajn razgovora.

Tokom razgovora, sagovornici su istakli neraskidive duhovne i istorijske veze između srpskog naroda i Svete Gore, posebno naglašavajući značaj manastira Vatoped. Osim toga, podsetili su na veliki značaj pojasa Presvete Bogorodice, koji je ranije ove godine boravio u Beogradu i privukao izuzetno veliki broj vernika.

Deo Časnog krsta Gospodnjeg: značaj svetinje za Srbiju

Prema zvaničnoj objavi SPC, deo Časnog krsta Gospodnjeg koji čuva grčki manastir Vatoped trebalo bi uskoro da stigne u Srbiju. U pitanju je dragocena hrišćanska relikvija koju je knez Lazar krajem 14. veka lično čuvao, a zatim je zajedno sa pojasom Presvete Bogorodice darovao Vatopedu, štiteći ih tako od osmanskog uništenja.

Kroz ceo razgovor između patrijarha Porfirija i igumana Jefrema, istaknuto je koliko su ove svetinje važne za pravoslavne vernike, ali i za očuvanje duhovne i kulturne tradicije srpskog naroda. Takođe, naglašen je kontinuitet poklonjenja i poštovanja koje Srbija pokazuje prema svetogorskim manastirima.

Poklonjenje svetinjama i humanitarna podrška

Podsećanja radi, Časni pojas Presvete Bogorodice bio je izložen u Srbiji od 20. maja do 5. juna 2026. godine, a tokom tih 16 dana gotovo 917.000 ljudi poklonilo se svetinji. Zbog ogromnog interesovanja, boravak pojasa bio je produžen dva puta. Sav novac prikupljen od dobrovoljnih priloga tokom tih dana namenjen je Srbima na Kosovu i Metohiji i siromašnim porodicama širom zemlje.

Pored toga, iz SPC ističu da je dolazak dela Časnog krsta Gospodnjeg još jedan korak u produbljivanju duhovnih veza između Srbije i Svete Gore. Mnogi vernici s nestrpljenjem čekaju priliku da se poklone ovoj svetinji i dožive jedinstveno duhovno iskustvo.

Veze kneza Lazara i manastira Vatoped

Istorijska i duhovna veza između Časnog krsta i pojasa Presvete Bogorodice neraskidivo je povezana sa ktitorskom delatnošću kneza Lazara i svetogorskim manastirom Vatoped. Krajem 14. veka, knez Lazar je ove neprocenjive svetinje poklonio Vatopedu, čime je želeo da ih sačuva od uništenja tokom osmanskog prodora.

Na kraju, zvanično saopštenje SPC naglašava da će više informacija o tačnom dolasku relikvije u Srbiju biti objavljeno naknadno, a vernicima se preporučuje da prate zvanične kanale crkve radi ažurnih informacija. Deo Časnog krsta Gospodnjeg ima ogroman značaj za pravoslavne vernike i očekuje se da njegov dolazak probudi veliko interesovanje širom Srbije.

Upotreba zimskih guma postaje obavezna kada na putu ima snega ili poledice, a kazne su od 10.000 do 800.000 dinara.

Vozači širom Srbije treba da se pripreme na obaveznu upotrebu zimskih pneumatika od 1. novembra do 1. aprila kada na kolovozu ima snega, leda ili poledice, kako nalaže saobraćajni zakon. Prema zvaničnom saopštenju, upotreba zimske opreme, posebno zimskih guma na sva četiri točka, biće uslov za bezbednu vožnju tokom hladnih meseci. Oni koji ne budu poštovali ovu obavezu rizikuju kazne od 10.000 do čak 800.000 dinara, a vozilo se smatra tehnički neispravnim ukoliko nije opremljeno propisanom opremom.

Auto-moto savez Srbije (AMSS) je podsetio da je prelazak na zimske gume važan i kada snežnih padavina još nema, jer temperature ispod sedam stepeni često dovode do poledice i klizavih kolovoza. Stručnjaci naglašavaju da je preporučljivo iskoristiti povoljne vremenske uslove i na vreme pripremiti vozilo za zimu, kako bi se izbegle neprijatnosti i kazne.

Pravila za zimske gume i opremu

Zimski pneumatici moraju imati minimalnu dubinu šare od četiri milimetra. Prema navodima Jovice Mitića iz AMSS-a, vozači su dužni da postave zimske gume na sva četiri točka, a ne samo na pogonske. “Bližimo se početku zimske sezone. Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja od 1. novembra do 1. aprila u obavezi smo da imamo sva četiri zimska pneumatika na automobilu, ukoliko se na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica”, izjavio je Mitić.

Osim osnovne opreme, podrazumeva se i posedovanje rezervnog točka, sajle za vuču, reflektujućeg prsluka, sigurnosnog trougla i kompleta prve pomoći. Van naseljenih mesta obavezno je imati i lance za sneg ili druge uređaje za povećanje trakcije, pogotovo kada su zimski uslovi vožnje izraženi.

Kazne i preporuke za vozače

Vozači koji zanemare pravilo o upotrebi zimskih guma i dodatne opreme mogu očekivati novčane kazne. Prema zakonodavstvu, kazne za vožnju bez zimske opreme u propisanim uslovima kreću se od 10.000 do 800.000 dinara, u zavisnosti od težine prekršaja i eventualnih posledica. Takođe, vozilo bez adekvatne opreme smatra se tehnički neispravnim, što povlači dodatne posledice za vlasnika.

Mitić je upozorio da čak i bez snega, niske temperature mogu dovesti do pojave poledice. “Temperature niže od sedam stepeni dovode do stvaranja poledice i klizavih kolovoza. Preporuka je vozačima da koriste zimske pneumatike i kada nema snega, s obzirom na to da će temperature biti niže”, naveo je Mitić.

Priprema vozila za zimske uslove

Pored zamene guma, preporučuje se redovan pregled vozila i provera osnovne opreme. Na taj način se povećava lična bezbednost, ali i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju. Pravilna priprema i poštovanje propisa mogu pomoći da se izbegnu visoke kazne i potencijalne nezgode tokom zimskih meseci.