Connect with us

Srbija

Cela tri meseca niko nije znao da je umrla: Bila je najlepša devojka Čemerna, živela sa zverima, a kada su ušli u njenu kolibu zatekli su jeziv prizor! (FOTO)

Smrt žene iz napuštenog sela Debeli Jasen otkrivena je zahvaljujući sumnji komšije, potvrđena prirodna smrt

Objavljeno pre

2 months

,

Radica Brkušanin pronađena mrtva u kolibi podno Čemerna nakon tri meseca Foto Izvor: Printscreen X

Smrt žene iz napuštenog sela Debeli Jasen otkrivena je zahvaljujući sumnji komšije, potvrđena prirodna smrt

Vest o smrti Radice Brkušanin otkrivena je tek tri meseca nakon njenog poslednjeg viđenja, kada je pronađena mrtva u svojoj kolibi podno planine Čemerno. Prema informacijama, ona je živela potpuno sama u ataru napuštenog sela Debeli Jasen, daleko od najbližih komšija. Njena smrt simbolizuje položaj stanovnika zaboravljenih sela, gde komunikacija i briga često izostaju.

Goran Nikolić iz Konareva, prolazeći prema svom zabranu, primetio je da je trava oko Radičine kolibe neugažena, a vrata obrasla mahovinom. Zbog toga je posumnjao u najgore i obavestio njene dalje rođake. Uz njihov dolazak, stigli su i policija i lekar Dragoslav Dugalić, koji je potvrdio da je Radica Brkušanin preminula prirodnom smrću pre oko tri meseca.

Život u samoći i simbol napuštenih sela

Debeli Jasen je nekada bio selo puno života, ali su se stanovnici vremenom iselili zbog loše infrastrukture. Radica je, uprkos neuspešnom braku i preranoj smrti brata, ostala da živi sama, kilometrima udaljena od ljudi, među šumom i divljim životinjama. Ponekad je odbijala pomoć, a hranu je pred zimu dobijala uz podršku komšije Radojka Ćurčića, udaljenog šest kilometara.

Međutim, tokom godina, o njenom životu su povremeno izveštavali novinari. Pre desetak godina, čuvajući ovce, izjavila je da je poslednji put posetila Kraljevo 1986. godine. “Znam da je nedelja i ne mašim ja mnogo, ali da proverim. Evo, proletos sam gledala kada je leska zazelenela, pa sam znala da ima još pet dana do Đurđevdana. Kad, posle sam od nekih lovaca proverila, ona sa pupoljcima dva dana zakasnila”, rekla je tada Radica.

Način života i poslednji dani Radice Brkušanin

Za pomoć nikada nije molila, a ponuđenu je uglavnom odbijala. “Ostalo ja sama spremam, za ovce sama kosim travu, donosim vodu, a kada sneg napada topim ga dok do izvora ne proprtim… Ne treba mi nikakva pomoć”, navela je. Dodala je i: “Kad su mi pre dve godine, u vreme velikih snegova, bacili džak namirnica iz aviona, ja to nisam dirala. Posle, kad se sneg otopio, utvrdila sam da to i nije bila neka hrana, jer je ni lisice nisu jele. Kafu da vam ne kuvam, jer nemam, a i škodljiva je”.

Pored toga, odbijala je i ponudu za tranzistor, rekavši: “Ne, ne treba mi ništa. Možda bi valjalo zbog datuma i vremenske prognoze, a vesti i muziku ne bih da slušam. Šta me briga šta rade, a i muzika se iskvarila…”. Dalje, njeni rođaci i komšije sahranili su je 28. juna 2024. godine na groblju napuštenog sela.

Na kraju, smrt Radice Brkušanin podseća na izazove života u napuštenim krajevima Srbije i važnost međusobne brige, posebno za starije i usamljene osobe.

Povezano
Pročitaj još

Srbija

Gužve na granicama Srbije: Koliko se čeka na Preševu i Gradini ovog jutra

Na naplatnim rampama nema zadržavanja, a putnička vozila na Preševu i Gradini čekaju do 30 minuta.

Objavljeno pre

1 hour

,

September 10, 2026

Objavio:

Gužve na granicama Srbije: Koliko se čeka na Preševu i Gradini ovog jutra

Na naplatnim rampama nema zadržavanja, a putnička vozila na Preševu i Gradini čekaju do 30 minuta.

Jutros je na graničnim prelazima Srbije primećeno povećano zadržavanje putničkih i teretnih vozila, prema saopštenju nadležnih službi. Najviše se čeka na graničnim prelazima Preševo i Gradina, gde su putnička vozila na ulazu u zemlju zadržana do 25, odnosno 30 minuta. Ova informacija potvrđuje da su gužve na granicama Srbije postale uobičajene početkom dana.

Na graničnom prelazu Preševo trenutno funkcioniše šest traka, dok na Gradini radi pet traka. Zbog toga su zadržavanja nešto kraća nego što je uobičajeno tokom vikenda ili praznika. Ipak, vozači treba da računaju na čekanje koje može potrajati do pola sata, u zavisnosti od protoka saobraćaja.

Gužve na granicama Srbije: stanje na teretnim terminalima

Kada je reč o teretnim vozilima, situacija je znatno zahtevnija. Kamioni na izlazu iz zemlje na graničnim prelazima Horgoš i Kelebija čekaju po 180 minuta. Na Batrovcima je zadržavanje još duže i dostiže 420 minuta. Pored toga, na Šidu kamioni čekaju 120 minuta, dok je na Bezdanima zadržavanje 240 minuta.

Na ostalim graničnim prelazima, prema saopštenju nadležnih, nema značajnih zadržavanja za sve tipove vozila. To znači da vozači putničkih automobila mogu bez problema da pređu većinu granica, osim na pomenutim mestima gde su gužve na granicama Srbije najizraženije.

Stanje na naplatnim rampama i preporuke za vozače

Prema podacima JP Putevi Srbije, na naplatnim stanicama na auto-putevima nema zadržavanja. Ova informacija je posebno važna za one koji planiraju putovanje kroz Srbiju, jer mogu očekivati nesmetan prolaz na svim naplatnim rampama.

S obzirom na trenutne gužve na granicama Srbije, preporučuje se vozačima da pre polaska prate najnovije informacije o stanju na prelazima. Takođe, korisno je planirati put tako da se izbegnu najprometniji periodi dana, posebno na graničnim prelazima gde je zadržavanje najduže.

U međuvremenu, saobraćaj na ostalim delovima puteva u Srbiji odvija se bez većih poteškoća. Vozači bi, ipak, trebalo da budu strpljivi i spremni na moguće kraće zastoje, posebno na izlazima iz zemlje, gde su gužve na granicama Srbije ovog jutra najizraženije.

Pročitaj još

Srbija

Pljuskovi sa grmljavinom na jugoistoku Srbije: Gde se još očekuju padavine danas

Oblačnost sa pljuskovima prelazi iz Bosne ka zapadu Srbije, dok južni i centralni deo zemlje ostaju suvi.

Objavljeno pre

3 hours

,

September 10, 2026

Objavio:

Pljuskovi sa grmljavinom na jugoistoku Srbije: Gde se još očekuju padavine danas

Oblačnost sa pljuskovima prelazi iz Bosne ka zapadu Srbije, dok južni i centralni deo zemlje ostaju suvi.

Pljuskovi sa grmljavinom trenutno su zahvatili krajnji jugoistok Srbije, posebno područje oko Bosilegrada. Prema saopštenju, ovaj grmljavinski sistem će se do kraja dana pomeriti dalje na istok, prema teritoriji Bugarske. U međuvremenu, očekuje se da će u naredna dva sata oblačnost sa istoka Bosne preći preko Drine i doneti padavine zapadnom delu Srbije, posebno Zlatiborskom okrugu.

U ostatku Srbije vreme je stabilno i bez padavina. Temperatura u južnim i centralnim regionima ostaje visokih 35 stepeni, dok je u Ćupriji izmereno čak 36°C. S druge strane, severozapad zemlje je znatno svežiji. U Bačkoj, Sremu i Podrinju temperature su niže, pa u Somboru, Novom Sadu i Subotici termometri pokazuju 25 stepeni, dok su u Loznici i Sremskoj Mitrovici izmerena 27.

Kretanje padavina i temperature po regionima

Prema najnovijim podacima, Beograd trenutno ima 30 stepeni, što je značajno niže u odnosu na jučerašnjih 36. Na planinskim područjima, Sjenica beleži 29 stepeni, Zlatibor 25, dok je na Kopaoniku izmereno 22°C.

Naše područje i dalje se svrstava među najtoplije u Evropi. Ipak, s obzirom na kretanje oblačnosti i padavina, očekuje se da će vremenski uslovi uskoro biti promenjeni u nekoliko regiona zemlje.

Prognoza za naredne sate i vikend

Tokom naredna dva sata, oblačnost koja dolazi sa istoka Bosne širiće se preko Drine i doneti pljuskove i grmljavinu u zapadne krajeve Srbije, a Zlatiborski okrug je posebno izdvojen kao područje gde se očekuju padavine. U ostalim delovima zemlje situacija ostaje nepromenjena, pa će jug i centar Srbije zadržati visoke temperature i suvo vreme.

Slično vreme prognozira se i za sutra, dok se krajem dana najavljuje značajno pogoršanje. Prema prognozi, za vikend se očekuje zahlađenje i pad temperature za čak 15 stepeni. To znači da bi naredni dani mogli doneti značajno osveženje nakon izuzetno toplog perioda.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će se kretati padavine i temperature tokom dana, ali je izvesno da pljuskovi sa grmljavinom u Bosilegradu i najavljena oblačnost iz Bosne predstavljaju uvod u promenu vremena na zapadu Srbije.

Pročitaj još

Srbija

Kako se menjaju životne navike mladih i šta to govori o društvu danas

Objavljeno pre

3 hours

,

September 10, 2026

Objavio:

Group of friends enjoying a sunny day in the park with vibrant autumn leaves.

Životne navike mladih danas značajno se razlikuju od navika prethodnih generacija. Tehnologija, društvene mreže, brži način života i promene u obrazovanju i ekonomiji utiču na to kako mladi provode slobodno vreme, komuniciraju, uče i planiraju budućnost.

Jedna od najuočljivijih promena jeste način komunikacije. Mladi sve više koriste društvene mreže i aplikacije za dopisivanje, dok se komunikacija uživo često smanjuje. Iako tehnologija omogućava da ljudi budu povezani bez obzira na udaljenost, ona istovremeno može dovesti do površnijih odnosa i osećaja izolovanosti.

Promenio se i način provođenja slobodnog vremena. Umesto tradicionalnih druženja, sporta ili boravka napolju, veliki deo vremena zauzimaju video-sadržaji, igrice i društvene mreže. Ipak, poslednjih godina raste interesovanje mladih za putovanja, fizičku aktivnost, kreativne hobije i različite online zajednice.

Važna promena vidi se i u odnosu prema obrazovanju i poslu. Mladi sve više žele fleksibilnost, mogućnost rada na daljinu i posao koji im omogućava balans između privatnog i poslovnog života. Diploma više nije jedini cilj — praktične veštine, iskustvo i poznavanje tehnologije postaju veoma važni.

Istovremeno, ekonomska nesigurnost utiče na njihove odluke. Visoki troškovi života i teškoće pri osamostaljivanju mogu pomeriti planove za zaposlenje, samostalan život, brak i formiranje porodice.

Sve ove promene pokazuju da se ne menjaju samo mladi, već i društvo u kojem odrastaju. Današnje generacije imaju više mogućnosti za informisanje, povezivanje i lični razvoj, ali se suočavaju i sa novim pritiscima — stalnom dostupnošću, poređenjem sa drugima na društvenim mrežama i neizvesnošću u pogledu budućnosti.

Zaključak: životne navike mladih predstavljaju ogledalo savremenog društva. Ono je tehnološki povezanije i brže nego ranije, ali istovremeno postavlja nove izazove kada su u pitanju odnosi, mentalno zdravlje, obrazovanje i kvalitet života.

Pročitaj još

U Trendu