Globalna prosečna temperatura u avgustu dostigla je 16,96 stepeni Celzijusa, prema saopštenju Evropske klimatske opservatorije Kopernikus.

Avgust je zabeležen kao najtopliji mesec u istoriji merenja, prema saopštenju Evropske klimatske opservatorije Kopernikus. Globalna prosečna temperatura u avgustu iznosila je 16,96 stepeni Celzijusa. Ova vrednost je 1,65 stepena iznad predindustrijskog referentnog perioda od 1850. do 1900. godine.

Kopernikus je istakao da je avgust bio prvi mesec od novembra prethodne godine koji je premašio granicu od 1,5 stepeni Celzijusa, što je prag koji je postavljen Pariskim sporazumom o klimatskim promenama. Takođe, tokom ovog meseca su zabeleženi produženi i rani toplotni talasi, naročito u zapadnoj Evropi, gde je oboren prethodni letnji temperaturni rekord postavljen 2003. godine.

Globalna prosečna temperatura u avgustu

Prosečna globalna temperatura vazduha u avgustu bila je 16,96 stepeni Celzijusa. Ova vrednost premašuje ranije zabeležene rekorde. S druge strane, stručnjaci su naglasili da su toplotni talasi imali značajan uticaj na zapadnu Evropu, ali i na druge regione sveta. Zbog toga je avgust označen kao poseban mesec u klimatskim merenjima.

Okeani izvan polarnih regiona takođe su zabeležili višu temperaturu površine nego što je uobičajeno, čime je nastavljen trend rasta globalnih temperatura. Prema saopštenju, ovakvi podaci ukazuju na nastavak globalnog zagrevanja i važnost praćenja dugoročnih klimatskih promena.

Rekordi i uticaj klimatskih promena

Ovi rezultati su izazvali pažnju stručne javnosti, koja je istakla važnost ograničavanja globalnog zagrevanja. Precizno praćenje temperature i poređenje sa predindustrijskim vrednostima omogućava procenu napretka u odnosu na ciljeve Pariskog sporazuma. U međuvremenu, produženi periodi visokih temperatura u avgustu doveli su do novih rekorda u više regiona.

Na primer, zapadna Evropa je oborila letnji temperaturni rekord iz 2003. godine. Ova informacija potvrđuje koliko su klimatske promene postale izražene u poslednjim godinama. Osim toga, stručnjaci upozoravaju da je neophodno nastaviti sa praćenjem i analizom globalnih klimatskih podataka.

Važnost praćenja klimatskih podataka

Evropska klimatska opservatorija Kopernikus redovno objavljuje podatke o globalnim temperaturama. Njihovo saopštenje za avgust naglašava ozbiljnost trenutne situacije. Pored toga, ovakvi izveštaji pomažu javnosti i donosiocima odluka da bolje razumeju posledice klimatskih promena.

Kao rezultat toga, globalna prosečna temperatura u avgustu ostaje važan pokazatelj stanja klime. Stručnjaci očekuju da će precizno praćenje ovih promena doprineti boljem planiranju mera za očuvanje životne sredine.

Vernici 11. septembra obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja uz strogi post i poštovanje tradicije.

Sutra je veliki praznik za vernike Srpske pravoslavne crkve: Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se 11. septembra kao značajan dan u pravoslavnom kalendaru. Na ovaj crveno slovo praznik, tradicija nalaže poseban odnos prema običajima i obavezama, a pravilo je da se strogo posti i izbegava svaki rad. Prema predanju, Usekovanje glave Svetog Jovana je dan kada je Jovan Krstitelj stradao, zbog čega vernici ovaj praznik obeležavaju molitvom i uzdržavanjem.

Običaji za Usekovanje glave Svetog Jovana

Među običajima koji se vezuju za Usekovanje glave Svetog Jovana ističe se zabrana bilo kakvog rada u kući i van nje. Takođe, ovog dana, vernici odlaze u hramove na liturgiju, dok se u domovima praktikuje strogi post. Pored toga, prema verovanju, na praznik ne bi trebalo konzumirati ništa što je crvene boje, jer ova boja simbolizuje prolivenu krv Jovanovu.

Posebno zanimljiv običaj dolazi iz istočne Srbije, gde se veruje da se na Usekovanje glave Svetog Jovana skida crveni končić sa ruke, koji se nosi radi zaštite. Osim toga, na ovaj dan ne valja uzimati nož u ruke, a porodice se okupljaju kako bi zajedno obeležile praznik u miru i molitvi.

Zašto se strogo posti i šta simbolizuje crveno slovo

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je jedan od praznika koji je u srpskom narodu poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Zbog njegovog značaja, dan protiče u ozbiljnosti i posvećenosti. Crveno slovo označava prestanak svakodnevnih poslova i potpuno posvećivanje duhovnim vrednostima. Na taj način, vernici odaju poštovanje Jovanovoj žrtvi i duhovnom nasleđu koje je ostavio.

Takođe, praznik podseća na važnost uzdržavanja i molitve, što je, prema crkvenom tumačenju, način da se pokaže poštovanje prema Svetom Jovanu Krstitelju i njegovoj žrtvi. Iako se običaji mogu razlikovati od kraja do kraja, zajednički im je naglasak na postu, molitvi i izbegavanju crvene hrane i pića.

Zaključak: poštovanje tradicije i značaj praznika

Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, vernici širom Srbije poštuju običaje i zabrane koje su prenošene generacijama. Na ovaj dan se ne radi, strogo se posti i ne koristi se ništa crvene boje, kako bi se očuvala simbolika i posvećenost prazniku. Na taj način, praznik podseća na važnost tradicije, zajedništva i duhovnog uzdizanja u životu pravoslavnih vernika.

Do kraja godine uvodi se ETIAS sistem, putnici iz Srbije plaćaće 20 evra za online odobrenje

Putovanje u zemlje Evropske unije i Šengenske zone uskoro se menja za građane Srbije i ostalih država van EU, jer do kraja godine počinje primena ETIAS sistema. Umesto dosadašnjih 7 evra, putnici će za ovo odobrenje plaćati 20 evra, a primena će uticati na sve koji imaju bezvizni režim sa EU, kako je objavljeno.

Evropska komisija odlučila je da ne produži privremeno olakšane kontrole na granicama, pa će od kraja leta 2026. godine svi morati da poštuju strožija pravila. Takođe, fleksibilni režim primene evropskog sistema za ulazak i izlazak (EES) završen je 6. septembra 2026. godine. To znači da putnici iz Srbije mogu očekivati duža zadržavanja na granicama, jer se kontrole sada sprovode strože i ravnomernije.

Kako funkcioniše ETIAS i EES sistem

Novi ETIAS sistem nije viza, već online odobrenje koje je obavezno za sve koji u EU ulaze bez vize, uključujući i građane Srbije. Za putovanje će biti potrebno unapred dobiti elektronsko odobrenje i platiti 20 evra. Bez odobrenja, prevoznici neće dozvoliti ukrcavanje, što znači da je ETIAS ključan za svaki polazak ka EU.

Paralelno sa ETIAS-om funkcioniše i EES sistem, koji je potpuno digitalizovan. On beleži ulaske i izlaske iz Šengenske zone, automatski prati broj dana boravka i zamenjuje ručno pečatiranje pasoša. Prilikom ulaska, putnici će davati biometrijske podatke, kao što su slika lica i otisci prstiju, a podaci ostaju u sistemu za naredna putovanja, što bi trebalo da ubrza procedure u budućnosti.

U praksi, primena novih pravila u nekim državama još uvek nije potpuno ujednačena. Na primer, u Grčkoj kontrole često ne sprovode zbog velikih gužvi, dok Hrvatska proverava pasoše na ulasku, ali ne i na izlasku. Na aerodromima poput onih u Rimu i Amsterdamu putnici mogu čekati satima, naročito zbog manuelne registracije gde tehnička rešenja kasne.

Ko je izuzet od ETIAS i EES sistema

Obaveza registracije u EES sistemu ne odnosi se na nosioce boravišnih dozvola u EU, nacionalnih viza za duži boravak i članove porodica državljana EU koji poseduju važeću boravišnu kartu.

Šengenska zona sada obuhvata 29 evropskih država, uključujući Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku, koje su se priključile početkom 2025. godine. Pravilo “90/180 dana” i dalje važi za sve posetioce koji koriste bezvizni režim, pa svaki boravak duži od dozvoljenog povlači ozbiljne posledice, uključujući novčane kazne i zabranu ulaska.

Koliko košta i kome je namenjen ETIAS

ETIAS je namenjen isključivo putnicima sa bezviznim režimom, što uključuje građane Srbije, Velike Britanije, SAD-a, Kanade i Japana. Cena za dobijanje ETIAS odobrenja iznosi 20 evra, a ono važi samo za ulazak u EU države i Šengensku zonu. Bez ovog odobrenja, neće biti moguće putovati u zemlje EU.

Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) i dalje nije zamena za EES, već oba sistema funkcionišu istovremeno. Pravilna primena ovih pravila ima za cilj efikasniji nadzor granica i sigurnost, ali donosi i dodatne troškove i procedure za putnike iz Srbije i drugih zemalja sa bezviznim režimom.