Jurić ističe značaj sistema za nestanak deteta u Beogradu i potrebu za zaštitom privatnosti maloletnika

Nestanak dvanaestogodišnje devojčice u Beogradu pokrenuo je sistem ‘Pronađi me’, što je ponovo otvorilo pitanje efikasnosti ovog mehanizma. Prema saopštenju, devojčica se vratila kući, a sistem je zatvoren. Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu izjavio je da je sistem pokazao svoju svrsishodnost, ali i da postoji prostor za unapređenje.

Pokretanje sistema ‘Pronađi me’ u Beogradu

Kako je objavljeno, kada se pojavilo saznanje da je dete nestalo, sistem ‘Pronađi me’ je aktiviran i informacija je ubrzo stigla do javnosti. Igor Jurić je naglasio da je dobio veliki broj poruka u vezi sa tim zašto se sistem ne pokreće odmah. On objašnjava da je policija u obavezi da štiti i život i privatnost deteta. Prečesto pokretanje sistema može, prema njegovim rečima, da ugrozi privatnost maloletnika, što je posebno važno u ovakvim slučajevima.

Osim toga, Jurić je istakao da su prva tri sata ključna za pronalazak deteta. Kako tvrdi, svaki sekund u potrazi je bitan, te je važno da se svi uključeni vode isključivo interesom deteta. Takođe, srećan je što se potraga završila uspešno i što je dete sada bezbedno.

Zaštita privatnosti i značaj sistema za nestanak deteta u Beogradu

Jurić je u izjavi za javni servis podvukao da je nakon pokretanja sistema ‘Pronađi me’, dete postalo tema na svim portalima. On upozorava da učestalo pokretanje ovakvih sistema može imati posledice po privatnost deteta. Iako je sistem i ovog puta imao svoju svrhu, Jurić smatra da treba pažljivo procenjivati kada ga aktivirati, kako bi se postigla ravnoteža između bezbednosti i zaštite identiteta maloletnika.

Pored toga, naglašava da policija ima važnu ulogu u zaštiti svih aspekata bezbednosti deteta, uključujući i privatnost. Na kraju, Jurić podseća da je najvažnije da dete bude pronađeno živo i zdravo, ali i da se vodi računa o tome kako mediji i društvo pristupaju ovakvim situacijama.

Na graničnim prelazima Horgoš, Preševo i Gradina primećena su zadržavanja za putnička vozila prema jutarnjim podacima Uprave granične policije.

Putnička vozila na graničnim prelazima Horgoš, Preševo i Gradina susreću se sa zadržavanjima, prema informacijama Uprave granične policije dobijenim u 5.15 časova. Na Horgošu se čeka sat vremena na ulazu u zemlju, dok je na izlazu na Gradini i Preševu zadržavanje oko 20 minuta. Ova situacija ukazuje na pojačan intenzitet saobraćaja tokom vikenda, posebno na prelazima sa najviše tranzitnog saobraćaja.

Na teretnim terminalima, prema saopštenju Auto-moto saveza Srbije, na graničnom prelazu Batrovci beleže se zadržavanja od sat vremena na izlazu iz zemlje. Na ostalim graničnim prelazima trenutno nema zadržavanja za sve kategorije vozila. Pored toga, ni na naplatnim stanicama na auto-putevima u Srbiji nema zastoja, što olakšava kretanje unutar zemlje.

Zadržavanja na Horgošu, Preševu i Gradini tokom letnje sezone

Kako navode iz AMSS-a, predstoji vikend sa pojačanim intenzitetom saobraćaja, ali i početak letnje sezone, kada se očekuje dvosmerno povećan protok vozila. U tom periodu, tranzitni putnici iz zapadne Evrope, koji putuju ka Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Grčkoj i Turskoj, čine značajan deo saobraćaja. Istovremeno, povećava se i broj onih koji se vraćaju sa odmora, zbog čega se veći broj vozila očekuje u oba smera.

Na ovim prelazima, kao i na auto-putevima kroz Srbiju, moguća su duža zadržavanja zbog većeg obima saobraćaja i detaljnih procedura na granicama sa Mađarskom, Hrvatskom i Bugarskom. Zbog toga se preporučuje vozačima da se informišu o trenutnoj situaciji pre polaska na put. Zadržavanja putničkih vozila na Horgošu, Preševu i Gradini mogu varirati u zavisnosti od vremena dana i ukupnog broja putnika.

Saveti za vozače tokom pojačanog saobraćaja

Osim toga, iz AMSS-a podsećaju da je tokom letnje sezone preporučljivo planirati putovanje kako bi se izbegli najveći špicovi. Takođe, važno je pratiti ažurirane informacije o stanju na graničnim prelazima. Na taj način, vozači mogu smanjiti vreme čekanja i izbjeći nepotrebne zastoje.

Na kraju, iako su aktuelna zadržavanja putničkih vozila na Horgošu, Preševu i Gradini umerena, očekuje se da tokom letnje sezone situacija povremeno bude promenljiva. Vozačima se savetuje strpljenje i blagovremena provera podataka o stanju na putu.

Vernici se sećaju čudotvornih moštiju svetiteljke, čije dejstvo je posebno naglašeno tokom četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen svetoj velikomučenici Efimiji. Ovaj događaj ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji zbog čudotvornih moštiju svetiteljke, koje su odigrale značajnu ulogu tokom četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu, prema saopštenju crkvenih izvora.

Sveta velikomučenica Efimija je rođena, vaspitavana i stradala u Halkidonu, gradu u oblasti Vitinije, smeštenom na obali Crnog Mora, naspram Carigrada, sa druge strane moreuza Bosfor. Tokom carovanja Dioklecijana postradala je zbog svoje vere, a pravoslavni vernici danas, prema crkvenom kalendaru, obeležavaju njen spomen.

Čudotvorno dejstvo moštiju svete Efimije

Mošti svete Efimije smatraju se čudotvornim, što se posebno pokazalo u vreme četvrtog vaseljenskog sabora, održanog 451. godine, tokom vladavine cara Markijana i carice Pulherije. Povod za sazivanje ovog sabora bila je jeres Dioskora, patrijarha aleksandrijskog, i Evtihija, arhimandrita carigradskog, koji su zastupali učenje da u Hristu postoji samo jedna božanska priroda, a ne dve, kako uči Pravoslavlje.

Na saboru su dva veroispovedanja, pravoslavno i jeretičko, napisana i položena na grudi svetiteljke. Kovčeg sa moštima je zatvoren i zapečaćen carskim pečatom, dok je vojnička straža obezbeđivala mesto. Svi okupljeni su tri dana proveli u postu i molitvi, tražeći Božji odgovor.

Presudan događaj tokom sabora u Halkidonu

Četvrtog dana, po otvaranju kovčega, prisutni su zatekli pravoslavno veroispovedanje u desnoj ruci svete Efimije, dok je jeretičko ležalo pod njenim nogama. Ovaj događaj, prema predanju, tumači se kao znak Božje volje i potvrda pravoslavnog učenja. Kao rezultat, sabor je doneo odluku u korist pravoslavnog shvatanja Hristove prirode.

Ovaj praznik svake godine okuplja vernike koji se sa poštovanjem sećaju svetiteljkinog dela i čudotvornih moštiju. Osim toga, priča o saboru u Halkidonu ostaje značajna za razumevanje istorije Pravoslavlja i njegovih temelja. Vernici tradicionalno obeležavaju dan svete Efimije, obraćajući joj se u molitvi i prisećajući se njene uloge tokom sporova u ranom hrišćanstvu.