RHMZ najavljuje drastičan pad temperature za oko 10 stepeni, a olakšanje od vrućina očekuje se već od subote.

U Srbiji nas očekuje veliki preokret vremena, jer će prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) temperatura pasti za oko 10 stepeni tokom vikenda. Danas živa u termometru u mnogim gradovima dostiže čak 36°C, što donosi tropsku sredinu širom zemlje. Prema saopštenju, u četvrtak i petak, 10. i 11. septembra, centralni, južni i istočni delovi Srbije i dalje će biti pod uticajem ekstremnih vrućina. Maksimalne dnevne temperature kretaće se između 33 i 36°C, a građani su upozoreni na povećan rizik od toplotnog stresa.

Pad temperature za 10 stepeni: šta nas očekuje

Ipak, prema informacijama iz RHMZ, već tokom vikenda sledi drastičan pad temperature za oko 10 stepeni. Temperatura pada za 10 stepeni biće izražena u svim krajevima Srbije. S druge strane, nagli preokret vremena donosi olakšanje, jer će maksimalne dnevne vrednosti tokom vikenda i početkom sledeće nedelje iznositi od 23 do 27 stepeni. Na taj način, stanovništvo može očekivati prijatnije vremenske prilike i povoljnije biometeorološke uslove, što je posebno važno posle dugotrajnog toplotnog talasa.

RHMZ izdao upozorenje zbog vrućina

Republički hidrometeorološki zavod izdao je hitno upozorenje zbog visokih temperatura koje su zabeležene širom zemlje. Na primer, u Subotici i Novom Sadu u jutarnjim satima izmerena je temperatura od 2°C, dok je u Beogradu živa dostigla 8°C. U Nišu i Čačku izmereno je 4°C, dok Leskovac beleži najnižu vrednost od samo 1°C. Ipak, tokom dana se očekuju visoke temperature, a najavljeno zahlađenje stiže u subotu.

U međuvremenu, građani treba da budu oprezni i da preduzmu mere zaštite od sunca i vrućine, posebno tokom najtoplijeg dela dana. RHMZ će nastaviti da prati situaciju i redovno izveštava o promenama vremena i eventualnim novim upozorenjima.

Olakšanje od tropskih dana i preporuke

Dolazak zahlađenja i pad temperature za 10 stepeni tokom vikenda donosi olakšanje, posebno za one koji su osetljivi na visoke temperature. Iako se vreme menja naglo, očekuje se da će naredni dani biti prijatniji i bez ekstremnih vremenskih uslova. Pored toga, povoljniji biometeorološki uslovi mogu pozitivno uticati na zdravlje građana. Konačno, svi koji planiraju aktivnosti na otvorenom treba da prate najnovija saopštenja RHMZ i da se prilagode novim temperaturnim uslovima.

Studenti i profesori predstavili su svoja viđenja književnosti, nauke i izdavaštva kroz bogat program u Bijelom Polju.

Predstavnici Univerziteta u Novom Pazaru učestvovali su na 56. Ratkovićevim večerima poezije u Bijelom Polju, gde su kroz studentsku tribinu, panel o savremenom izdavaštvu i razgovor o regionalnoj poeziji predstavili svoja književna promišljanja i akademska iskustva. Ovaj susret književnosti, nauke i mladih okupio je akademsku zajednicu iz više gradova regiona, kako je objavljeno.

Studentkinje Departmana za umjetnost i filološke nauke Taida Dupljak, Saima Latifović, Adna Nurović i Džejlana Pramenković predstavile su Univerzitet u Novom Pazaru na tribini „Studenti čitaju kroz savremeni ključ“. Program je spojio studente iz Univerziteta u Novom Pazaru i Filološkog fakulteta u Nikšiću, koji su kroz odabrane književne tekstove prikazali savremene pristupe tumačenju poezije. Nakon izlaganja, usledila je diskusija sa učesnicima i publikom, tokom koje su razmenjena mišljenja o značenju predstavljenih tekstova i različitim mogućnostima njihovog čitanja. Takođe, otvoren je prostor za dijalog između mladih iz dve akademske sredine.

Akademsko izdavaštvo i izazovi savremenog obrazovanja

Na panel diskusiji posvećenoj savremenom izdavaštvu učestvovao je rektor Univerziteta u Novom Pazaru, prof. dr Suad Bećirović. On je govorio o značaju izdavaštva u visokom obrazovanju i nauci, sa posebnim osvrtom na savremene izazove i perspektive akademskog izdavaštva. Pored toga, istaknuta je važnost kvalitetnog objavljivanja naučnih i stručnih publikacija. Kroz razgovor je naglašena uloga izdavaštva u razvoju akademske zajednice, širenju naučnih rezultata i afirmaciji naučnoistraživačkog rada.

Ratkovićeve večeri poezije: susret regiona i novih poetskih tokova

Univerzitet u Novom Pazaru imao je predstavnika i u programu „Književne paralele“, gde je tokom okruglog stola „Poezija regiona u hronotopu dvijehiljaditih“ učestvovao prof. dr Jahja Fehratović. Ovaj deo programa okupio je profesore, književne teoretičare, pesnike i kritičare iz regiona. Učesnici su razgovarali o savremenim tokovima regionalne poezije, tematskim i estetskim promenama, kao i o načinima na koje poezija poslednje dve decenije odražava vreme, prostor i društvene okolnosti.

Zbog toga je učešće studenata i profesora Univerziteta u Novom Pazaru povezalo nekoliko ključnih tema ovogodišnje manifestacije – od novih čitanja književnosti i razmene studentskih iskustava, do akademskog izdavaštva i savremenog pesničkog stvaralaštva. Na taj način, Ratkovićeve večeri poezije postale su važan prostor za susret mladih, nauke i umetnosti, ali i za dijalog između različitih akademskih sredina regiona.

Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski otkrila obeležje kod Prokuplja, povodom 640 godina od velike pobede

Otkrivanje spomenika u čast boja na Pločniku postalo je važan događaj za očuvanje srpske istorije i kulture pamćenja. Na svečanosti u mestu Pločnik kod Prokuplja, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski otkrila je impozantno spomen-obeležje, podignuto povodom 640 godina od ove značajne pobede srpske srednjovekovne vojske. Prema zvaničnom saopštenju, spomenik visine 6,4 metra simbolizuje 640 godina od boja na Pločniku i predstavlja još jedan korak u negovanju istorijskog pamćenja.

Boj na Pločniku: istorijski značaj i simbolika

Sam boj na Pločniku, koji se dogodio pre Kosovske bitke, ima posebno mesto u srpskoj istoriji. Ministarka Đurđević Stamenkovski istakla je da je otkrivanje ovog spomenika važan podsetnik da je, pre svega, boj na Pločniku pokazao da osmansko napredovanje nije bilo nezaustavljivo. “Posle 640 godina Pločnik dobija obeležje dostojno svog mesta u srpskoj istoriji. Ovaj spomenik podižemo da jednu veliku pobedu otrgnemo od zaborava, da naša deca znaju da je pre Kosova postojao Pločnik”, navela je ministarka.

Takođe, ona je naglasila da su tadašnji događaji pokazali kako se na ovom prostoru nije branila samo teritorija, već i pravo naroda na opstanak, kao i hrišćanska vera i civilizacija kojoj je narod pripadao. Prema njenim rečima, Pločnik i Kosovo nisu odvojene stranice prošlosti, već dva poglavlja iste istorijske drame, u kojima je prvo pokazano da je otpor moguć, a zatim i koliko takav otpor može da košta.

Spomenik na Pločniku: zajednički poduhvat države, crkve i lokalne zajednice

Spomen-obeležje na Pločniku podignuto je sredstvima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa Eparhijom Niškom i Gradom Prokupljem. Tom prilikom su, uz ministarku, prisustvovali Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit niški gospodin Arsenije i gradonačelnik Prokuplja Miroslav Antović. Đurđević Stamenkovski je zahvalila svim partnerima na saradnji, ističući da je očuvanje srpske kulture sećanja zajednička odgovornost države, crkve i lokalne samouprave.

Govoreći o značaju očuvanja istorijskog pamćenja, ministarka je poručila da ozbiljni narodi ne odriču se svoje prošlosti, već je čuvaju sa ponosom. “Ne tražimo tuđe. Ne tražimo da drugi zaborave svoje pretke da bismo mi mogli da pamtimo naše. Šta je to što Srbi traže, a da im ne pripada? Da čuvaju svoje ime, jezik, svetinje i istoriju? Da naš narod ima pravo na bezbednost, dostojanstvo i opstanak? To nisu privilegije – to su prava koja svaki slobodan narod podrazumeva za sebe”, naglasila je Đurđević Stamenkovski.

Budućnost kroz prošlost: uloga istorije u savremenoj Srbiji

Ministarka je podvukla da odgovornost prema precima ne znači život u prošlosti, već obavezu današnje generacije da gradi snažnu i uspešnu Srbiju. Prema njenim rečima, jaka Srbija je ona koja poznaje svoju prošlost i na tom temelju gradi budućnost. “Nije dovoljno pozivati se na slavne pretke – moramo biti dostojni onoga što smo od njih nasledili. Danas se Srbija čuva snažnom ekonomijom, znanjem, porodicom, jakim institucijama i državom sposobnom da štiti svoje interese”, istakla je ona.

Na kraju, Đurđević Stamenkovski je poručila da se spomenici ne podižu da bi narod ostao zarobljen u prošlosti, već da bi prošlost ostala deo zajedničkog pamćenja. “Neka ovaj krst, 6,4 metra za 640 godina pamćenja, svedoči generacijama koje dolaze o onima koji su ovde branili svoju zemlju, slobodu i veru”, zaključila je ministarka.