Plan uključuje finansiranje rata i strože izborne zakone poznate kao SAVE America Act.

Početak procesa usvajanja budžeta

U sredu, Dom predstavnika SAD, vođen republikancima, usvojio je budžetski plan koji predviđa izdvajanje do 95 milijardi dolara za vođenje rata u Iranu, kao i za podršku poljoprivrednicima i implementaciju delova izbornog zakona predsednika Trampa, poznatog kao SAVE America Act. Glasanje je završeno rezultatom 216 naspram 214, pri čemu su svi demokrati i dvoje republikanaca glasali protiv.

Detalji budžetskog plana

Ovaj korak predstavlja početak procesa pomirenja na stranačkoj liniji. Senat takođe treba da odobri rezoluciju koja nalaže odgovarajućim odborima da započnu sa kreiranjem paketa za pomirenje vrednog 95 milijardi dolara. Republikanci su se odlučili za ovaj put jer im omogućava da prevaziđu otpor demokrata u Senatu i odobre finansiranje jednostavnom većinom.

Otpor i izazovi

Rezolucija usmerava Odbor za oružane snage i Obaveštajni odbor Predstavničkog doma da napišu zakonodavstvo koje povećava troškove za do 60 milijardi dolara i 13 milijardi dolara, respektivno. Odbor za poljoprivredu dobio je limit od 12 milijardi dolara, a Administrativni odbor 10 milijardi dolara. Plan se suočava sa velikim preprekama u gornjem domu, gde SAVE America Act već mesecima stagnira.

Ministar spoljnih poslova Arakči izjavio da će svaki napad na Iran povući čvrst odgovor, uključujući one na infrastrukturu.

Abas Arakči, ministar spoljnih poslova Irana, izjavio je na društvenoj mreži X da je iranska odbrambena doktrina jasna: oko za oko. Prema njegovim rečima, „bilo kakva agresija na Iran, uključujući i napad na infrastrukturu, izazvaće snažan odgovor“. Ova izjava usledila je nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio napadima na iranske mostove i elektrane, što je izazvalo pojačane tenzije između dve zemlje.

Odbrambena doktrina „oko za oko“

Ministar Arakči je istakao da napad na Iran neće ostati bez odgovora. On je naglasio da će, prema doktrini „oko za oko“, Iran uzvratiti na svaki oblik agresije. Takođe je upozorio da će svi koji učestvuju ili pružaju podršku takvim napadima biti smatrani legitimnim metama.

Trampove pretnje kao povod za odgovor

Američki predsednik Donald Tramp danas je zapretio da će „svaki put kada Islamska Republika Iran napadne brod u Ormuskom moreuzu, bilo projektilom, dronom ili bilo kojim drugim sredstvom, Sjedinjene Američke Države bombardovati i uništiti jedan most ili elektranu“. Tramp je posebno naglasio da će mete biti i objekti u ili pored iranske prestonice Teherana.

Napad u Ormuskom moreuzu kao centralna tačka

Napad u Ormuskom moreuzu bio je povod za razmenu oštrih izjava. Prema rečima Abasa Arakčija, iranske snage će reagovati u skladu sa postojećom doktrinom. On je dodao da će svi koji doprinose agresiji, bez obzira na vrstu podrške, biti tretirani kao legitimne mete.

Uticaj tenzija na međunarodne odnose

Ovakva razmena pretnji između Sjedinjenih Američkih Država i Irana dodatno komplikuje situaciju u regionu. S obzirom na ranije napade na brodove u Ormuskom moreuzu, postoji zabrinutost za bezbednost pomorskog saobraćaja i infrastrukture. Obe strane ostaju pri svojim stavovima, a međunarodna javnost pažljivo prati razvoj situacije.

Zakon uključuje i kontroverznu odredbu o identifikaciji birača, što je izazvalo podeljene reakcije

Novi zakon o trgovanju akcijama

Predstavnički dom SAD usvojio je zakon koji postavlja nove granice za trgovanje akcijama među članovima Kongresa. Zakon, poznat kao ‘Stop Insider Trading Act’, zabranjuje članovima Kongresa, njihovim supružnicima i deci da kupuju javno trgovane akcije. Takođe zahteva da zakonodavci javno objave svaku nameravanu prodaju akcija najmanje sedam dana unapred.

Reakcije i političke implikacije

Iako je zakon usvojen glasovima 232 prema 198, uključivanje odredbe koja zahteva foto identifikaciju pri glasanju na federalnim izborima izazvalo je kritike demokrata. Ova odredba dolazi u trenutku kada predsednik Trump zagovara strože propise o pravu glasa. Demokrate su izrazile nezadovoljstvo što zakon ne ide dalje u zabrani posjedovanja akcija od strane članova Kongresa.