Na graničnim prelazima Srbije teretnjaci čekaju do 180 minuta, dok za putnička vozila nema zadržavanja prema poslednjim informacijama.

Prema poslednjim podacima Uprave granične policije Republike Srbije, na graničnim prelazima nema zadržavanja za putnička vozila, dok teretnjaci čekaju do tri sata na Batrovcima. Ova informacija potvrđena je u saopštenju AMSS i odnosi se na stanje na granicama tokom dana.

Stanje na granicama prema AMSS

Na terminalima za teretna vozila, na izlazu iz Srbije, teretnjaci se trenutno zadržavaju na graničnom prelazu Batrovci 180 minuta. Na prelazima Horgoš i Šid zadržavanja su do 120 minuta. Međutim, na svim ostalim graničnim prelazima nema čekanja ni za jednu kategoriju vozila.

Takođe, prema saopštenju, nema zadržavanja ni na naplatnim stanicama na auto-putevima Republike Srbije. To znači da je protok saobraćaja nesmetan na putničkim terminalima, dok su teretni terminali opterećeni posebno na Batrovcima.

Šta znači stanje na granicama za vozače

Ovo stanje na granicama posebno je važno za vozače kamiona koji planiraju izlazak iz Srbije preko navedenih prelaza. Teretnjaci na Batrovcima trenutno čekaju do 180 minuta, što je najduže zadržavanje prema aktuelnim podacima. S druge strane, vozači putničkih vozila mogu bez zadržavanja preći granicu na svim prelazima.

Pored toga, stabilno stanje na auto-putevima i naplatnim rampama omogućava lakši saobraćaj kroz zemlju. Ovakve informacije redovno objavljuje AMSS kako bi vozači mogli bolje da planiraju svoje putovanje.

Važnost redovnog praćenja informacija

Stanje na granicama može se menjati tokom dana, zbog čega je preporučljivo redovno proveravati najnovija saopštenja. Na taj način, vozači teretnih i putničkih vozila mogu izbeći nepotrebna čekanja i bolje organizovati svoje rute.

Na kraju, prema poslednjim informacijama, stanje na granicama ostaje stabilno za putnička vozila, dok teretnjaci na Batrovcima i dalje beleže čekanje do tri sata.

Ispod površine Savskog jezera na Adi Ciganliji krije se čitav jedan svet koji je poznat uglavnom ljubiteljima ronjenja. U mračnim dubinama ovog beogradskog jezera ronioci istražuju podvodne lokacije, susreću različite vrste živog sveta i otkrivaju neobične prizore.

U vodama Savskog jezera mogu se videti meduze, somovi, patuljasti somići i tolstolobici, a posebnu pažnju ronilaca privlači tajanstvena figura devojke koja se nalazi u dubinama jezera.

Ronilac Janez Kranjc ranije je istakao da odavno nisu videli soma većeg od 1,7 metara. Kako je naveo, ranijih godina viđali su i veće primerke, ali smatra da su oni uginuli i da trenutno nema somova dužih od dva metra.

Ipak, ono što najviše privlači pažnju nije prirodni svet, već ono što je čovek ostavio ispod površine.

U mraku jezera krije se umetničko delo

Kada se ronioci spuste nekoliko metara ispod površine, dočekuje ih gotovo potpuni mrak. Međutim, uz odgovarajuću opremu i svetla ronilačkih lampi mogu da ugledaju rekreirano umetničko delo Sandra Botičelija, umetnika iz 15. veka.

Reč je o slici „Rođenje Venere“, poznatoj širom sveta.

Među najzanimljivijim podvodnim lokacijama na Adi Ciganliji posebno mesto zauzima „Gospa“, odnosno Vila sa Ade – skulptura koja je postala omiljena destinacija beogradskih ronilaca.

• U mraku jezera, obasjana samo svetlom ronilačkih lampi, izgleda gotovo nestvarno. Mnogi ni ne slute da se ispod mirne površine Ade nalazi čitav podvodni poligon sa skulpturama, putokazima i mestima za istraživanje – navodi se u objavi hypetv.rs.

Jedan od redovnih ronilaca koji posećuje ovu lokaciju podelio je svoja iskustva i istakao da put do statue nije uvek jednostavan.

• Zove se Venera i redovno je obilazimo na zaronima više puta nedeljno. Zanimljivo je da je na putu do nje često dosta lošija vidljivost i hladnija voda nego u drugim delovima jezera, ali ko prođe kroz nepovoljne uslove ima u čemu da uživa – rekao je ronilac.

Podvodni svet Ade Ciganlije tako ostaje jedna od skrivenih atrakcija Beograda, poznata malom broju ljudi koji imaju priliku da je vide iz potpuno drugačije perspektive.

Na prvi pogled zvuči kao nemoguća misija.

Cene stanova u centru Beograda već godinama obaraju rekorde. Kvadrat u najtraženijim delovima grada često premašuje nekoliko hiljada evra. Ipak, postoji nekoliko potpuno legalnih načina da nekretninu platite višestruko manje od tržišne vrednosti.

Stručnjaci za tržište nekretnina ističu da se stanovi po cenama nižim od 500 evra po kvadratu gotovo nikada ne mogu pronaći u redovnoj prodaji. Međutim, izuzeci postoje.

Licitacija ili rekonstrukcija

Jedna od mogućnosti su javne licitacije. Kada se nekretnina prodaje na ovakav način. Početna cena može biti značajno niža od tržišne, posebno ako prethodne licitacije nisu bile uspešne. Ipak, kupci moraju da budu oprezni i detaljno provere pravni status nekretnine, eventualne terete i uslove kupovine.

Druga opcija jeste kupovina idealnog dela nekretnine ili stanova koji zahtevaju kompletnu rekonstrukciju. Takve nekretnine mogu imati znatno nižu cenu. Ali dodatna ulaganja često dostižu desetine hiljada evra, pa konačni trošak može biti mnogo veći nego što izgleda na prvi pogled.

Hitna potreba za novcem

Povremeno se na tržištu pojavljuju i stanovi koji se prodaju zbog hitne potrebe vlasnika za novcem. U takvim situacijama moguće je postići cenu nižu od prosečne, ali su ovakve prilike retke i uglavnom se realizuju veoma brzo.

Sagovornici upozoravaju da oglase koji obećavaju stan u centru Beograda za manje od 500 evra po kvadratu treba posmatrati sa velikom dozom opreza. Nerealno niska cena može biti znak da postoji pravni problem, nerešeni imovinski odnosi ili pokušaj prevare.

Zaključak je jasan da kupovina stana u centru Beograda za manje od 500 evra po kvadratu nije potpuno nemoguća, ali je reč o izuzetku, a ne pravilu. Takva prilika zahteva mnogo strpljenja, detaljnu proveru dokumentacije i spremnost da se prihvate određeni rizici ili dodatni troškovi. Za većinu kupaca, tržišne cene i dalje su višestruko više od ovog iznosa.