Connect with us

Svet

Evropska komisija usvojila akcioni plan za elektrifikaciju i dekarbonizaciju

Novi plan predviđa 46% elektrifikacije do 2040. godine i investicije od 100 milijardi evra

Objavljeno pre

17 sati

,

Evropska komisija usvojila akcioni plan za elektrifikaciju i dekarbonizaciju Foto Izvor: Tanjug/Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine/Đorđe Krstić

Novi plan predviđa 46% elektrifikacije do 2040. godine i investicije od 100 milijardi evra

Evropska komisija predstavila je ambiciozan akcioni plan za elektrifikaciju sa ciljem da transformiše Evropu u prvi kontinent na električni pogon. Ovaj plan deo je šire strategije kojom Brisel odgovara na globalne šokove i koristi dekarbonizaciju kao motor nove ekonomske bezbednosti EU. Prema saopštenju, akcioni plan za elektrifikaciju predviđa povećanje stope elektrifikacije sa trenutnih 23% na 46% do 2040. godine.

Glavne mere akcioni plan za elektrifikaciju

Uz akcioni plan za elektrifikaciju, Evropska komisija je najavila temeljnu reformu tržišta ugljenika (ETS). Ove mere predstavljaju odgovor na zaključke Evropskog saveta iz juna 2026. godine i deo su novog Čistog industrijskog sporazuma. Dugogodišnja zavisnost EU od uvoznih fosilnih goriva pokazala se kao značajan ekonomski i geopolitički rizik. Iako se već 70% električne energije u EU proizvodi iz domaćih, čistih izvora, ukupna stopa elektrifikacije nije rasla poslednju deceniju.

Komisija navodi da bi ostvarivanje cilja donelo značajne ekonomske koristi. To uključuje godišnju uštedu od 260 milijardi evra na uvozu fosilnih goriva, kao i niže cene energije za domaćinstva i industriju. Pored toga, akcioni plan direktno rešava tržišne prepreke. Trenutno je električna energija često i do tri puta skuplja od gasa, dok priključenje na mrežu traje godinama.

Podrška industriji i investicioni instrumenti

Brisel predlaže državama članicama smanjenje mrežnih taksi i poreza za energetski intenzivnu industriju. Takođe, predviđeno je ubrzano uvođenje pametnih brojila i hitno usvajanje paketa za mreže do kraja godine. Uvedeni su i finansijski instrumenti poput socijalnog lizinga radi smanjenja troškova za toplotne pumpe i električna vozila.

Od pokretanja 2005. godine, sistem trgovine emisijama (ETS) generisao je preko 270 milijardi evra prihoda i pomogao smanjenju emisija za 50% u pokrivenim sektorima. Međutim, kako se navodi, sistem je modernizovan uz novi linearni faktor redukcije (LRF) od 3,7% za period 2031–2035. i 1,7% za 2036–2040. Ova izmena treba da omogući industriji lakšu prilagodbu novim uslovima.

Finansiranje dekarbonizacije i ključne reforme

Nova institucija raspolagaće sa 100 milijardi evra za masovnu dekarbonizaciju industrije širom Evrope. Prva faza podrazumeva aktivaciju ETS Investment Booster pre 2030. godine. Države članice moraće da usmere 50% prihoda od ETS-a direktno u investicije za dekarbonizaciju sektora. Za sektore obuhvaćene prekograničnom taksom na ugljenik, smanjenje besplatnih kvota biće ubrzano, dok će njihovo potpuno ukidanje biti produženo do 2038. godine. Pored toga, predviđen je poseban paket benčmarka vredan 6 milijardi evra za period 2026–2030.

Reforma uključuje i integraciju tehnologija za trajno uklanjanje ugljenika, širenje na sektor spaljivanja otpada i stroža pravila za avijaciju i pomorski saobraćaj. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je značaj elektrifikacije i dekarbonizacije za ekonomsku bezbednost i nezavisnost Evrope. „Najbolji način da smanjimo zavisnost Evrope od fosilne energije jeste da našu ekonomiju pokrećemo električnom energijom iz čistih, domaćih izvora. Danas predlažemo da Evropa postane prvi kontinent na svetu na električni pogon. Od snižavanja cena struje do prilagođavanja našeg tržišta ugljenika promenjenim globalnim realnostima, ovo je ujedno plan za investicije i plan za nezavisnost. Cilj je da čistu tranziciju održimo na pravom putu, donesemo olakšanje našoj industriji i podržimo dekarbonizaciju. Uključimo pogon“, izjavila je fon der Lajen.

Na taj način, akcioni plan za elektrifikaciju i prateće reforme predstavljaju centralni deo strategije Evropske unije za jačanje ekonomske otpornosti i nezavisnosti u sve složenijem globalnom okruženju.

Povezano
Pročitaj još

Svet

Američki vojnik poginuo tokom kontrole eksplozije iranskog drona u Iraku

Sgt. Michael Emmanuel Swinton iz Fayettevillea poginuo u kontrolisanoj eksploziji na vazduhoplovnoj bazi Erbil.

Objavljeno pre

20 minuta

,

jul 21, 2026

Objavio:

Američki vojnik poginuo tokom kontrole eksplozije iranskog drona u Iraku – kontrolisana eksplozija drona

Sgt. Michael Emmanuel Swinton iz Fayettevillea poginuo u kontrolisanoj eksploziji na vazduhoplovnoj bazi Erbil.

Pogibija tokom operacije

Tridesetogodišnji američki vojnik, Sgt. Michael Emmanuel Swinton, poginuo je proteklog vikenda u Iraku tokom operacije kontrole eksplozije. Incident se dogodio na vazduhoplovnoj bazi Erbil u severnom Iraku, gde je vojnik bio angažovan na uništavanju napadačkog drona. Pentagon je potvrdio da je reč o kontrolisanoj detonaciji.

Istraga u toku

Iako zvanična izjava Pentagona nije precizirala poreklo drona, izveštaj Centralne komande SAD (CENTCOM) objavljen u nedelju ukazuje na to da je dron iranski. U istom incidentu, drugi vojnik je zadobio lakše povrede. Sekretar za državu Marco Rubio izjavio je novinarima da se nesreća dogodila prilikom dekomisije municije, ali nije dao dodatne detalje.

Vojska i reakcije

Sgt. Swinton bio je član D baterije, 2. bataljona, 55. puka protivvazdušne odbrane, 108. brigade protivvazdušne odbrane, sa sedištem u Fort Bragg, Severna Karolina. Istraga o detaljima i uzrocima nesreće još uvek je u toku.

Pročitaj još

Svet

Ford povlači skoro 388,000 vozila zbog problema sa sedištima

Recall obuhvata modele Explorer i Aviator zbog rizika od nezgoda

Objavljeno pre

55 minuta

,

jul 21, 2026

Objavio:

Ford povlači skoro 388,000 vozila zbog problema sa sedištima – Ford povlačenje vozila

Recall obuhvata modele Explorer i Aviator zbog rizika od nezgoda

Opsežna akcija povlačenja vozila

Ford Motor Company je objavio povlačenje skoro 388,000 vozila modela Explorer i Aviator, proizvedenih između 2020. i 2027. godine, zbog potencijalnog problema sa drugim redom sedišta koji bi mogli neplanirano da se otključaju ili prevrnu. Ovaj problem može povećati rizik od povreda u slučaju saobraćajne nesreće. Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na putevima (NHTSA) je navela da bi defekt mogao dovesti do toga da se sedišta neočekivano otključe ili pomere tokom vožnje.

Detalji o recall akciji

Svi vlasnici pogođenih vozila biće obavešteni, a dealeri će besplatno zameniti defektne komponente. Ford je za ovu akciju povlačenja odredio broj 26S52. Prema dokumentima o povlačenju, do sada je zabeleženo 14 izveštaja o neželjenom pomeranju sedišta dok je vozilo bilo u pokretu.

Mere predostrožnosti i dalji koraci

Vlasnici mogu očekivati pisma o opasnosti koja ih može zadesiti počev od 27. jula 2026. godine, a Ford naglašava važnost brzog odaziva na ovaj recall kako bi se izbegle potencijalne opasnosti.

Pročitaj još

Svet

SAD nastavljaju vazdušne udare na Iran, stradali američki vojnici u Iraku

Rastući broj žrtava među američkim trupama i napadi na naftnu infrastrukturu produbljuju krizu na Bliskom istoku.

Objavljeno pre

1 sat

,

jul 21, 2026

Objavio:

SAD nastavljaju vazdušne udare na Iran, stradali američki vojnici u Iraku – vazdušni udari na Iran

Rastući broj žrtava među američkim trupama i napadi na naftnu infrastrukturu produbljuju krizu na Bliskom istoku.

Sukobi na Bliskom istoku pojačavaju zabrinutost zbog širenja regionalnog rata, a fokus_keyphrase „vazdušni udari na Iran“ ostaje u centru pažnje međunarodne zajednice. Prema saopštenju, Sjedinjene Američke Države su devetu noć zaredom izvele vazdušne udare na Iran. Istovremeno, broj žrtava među američkim vojnicima nastavlja da raste.

Tokom kontrolisane eksplozije iranske bespilotne letelice u severnom Iraku, poginuo je treći američki vojnik, navela je Centralna komanda SAD. U Jordanu su pronađeni neidentifikovani posmrtni ostaci nakon ranijeg napada, kada su poginula dva američka vojnika. Jedan vojnik se još vodi kao nestao, što dodatno komplikuje situaciju.

Vazdušni udari na Iran i posledice po region

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Iran pogođen „vrlo snažno” nakon što su eksplozije odjeknule širom zemlje u ranim jutarnjim satima. Ovaj razvoj događaja došao je neposredno nakon potvrde o pogibiji još jednog američkog vojnika, zbog čega je situacija dodatno napeta.

Britanska pomorska služba (UKMTO) saopštila je da je brod pogođen nepoznatim projektilom i da je požar izbio blizu obale Omana. Posada je evakuisana i prebačena na tegljač, dok se požar još uvek gasi. Državni mediji prenose da su Revolucionarne garde Irana zaustavile dva „nekoperativna” tankera, ali ove informacije nije moguće nezavisno potvrditi.

Energetska infrastruktura i ekonomske posledice

Napadi su ostavili posledice i na energetsku infrastrukturu u regionu. Kuvajtski ministar energetike potvrdio je da su tokom vikenda pogođena postrojenja za desalinizaciju i energiju. Stručnjaci upozoravaju da bi popravka oštećenih postrojenja mogla biti ključna za stabilizaciju globalnog tržišta nafte. Cene nafte već reaguju na novonastalu krizu, što bi moglo uticati na globalnu ekonomiju ukoliko se situacija ne smiri.

Američki državni sekretar Marko Rubio kritikovao je Iran zbog napada na brodove i ugrožavanja ključnog plovnog puta. Saveznici SAD u regionu su tokom vikenda prijavili novi talas napada, što dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju.

Na kraju, iako su vazdušni udari na Iran u toku, međunarodna zajednica sa zabrinutošću prati razvoj događaja, tražeći načine za smanjenje napetosti. Dalji razvoj situacije zavisiće od odgovora svih uključenih strana.

Pročitaj još

U Trendu