Zvanični izveštaj ukrajinskog Centra za strateške komunikacije osporava tvrdnje o oduzimanju hramova i iznosi podatke o 740 uništenih verskih objekata.

Najnoviji izveštaj Centra za strateške komunikacije Ukrajine (STRATCOM) ističe hibridni rat i propagandu kroz razotkrivanje ruskih mitova o progonu crkve. Ta tema je aktuelna od 2022. godine i izaziva pažnju javnosti kako u Ukrajini, tako i van njenih granica. Prema podacima centra, tvrdnje o prisilnom oduzimanju do 2.000 hramova Ukrajinske pravoslavne crkve šire se bez nezavisnih izvora, metodologije ili terenskih dokaza.

Zvaničnici iz Ruske Federacije, poput specijalnog predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Mihaila Leontijeva, izneli su procene koje su kasnije plasirane u javnost kao utvrđene činjenice. Ipak, prema saopštenju STRATCOM-a, ruski državni mediji nisu potkrepili te informacije proverljivim dokazima. Na taj način, narativ o progonu vernika i sveštenstva postaje deo šire strategije u sklopu hibridnog rata i propagande.

Šta pokazuju podaci o uništenim verskim objektima

U izveštaju STRATCOM-a ističe se da je tokom četiri godine invazije punog obima na teritoriji Ukrajine zabeleženo više od 740 oštećenih ili potpuno uništenih verskih objekata. Ovaj podatak svedoči o razmerama štete koja je nastala usled oružanih dejstava. Važno je naglasiti da čak 395 uništenih objekata pripada upravo Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, što dodatno komplikuje propagandne tvrdnje o navodnom progonu iste crkve.

Osim toga, STRATCOM navodi da je eksploatacija verskih tema standardni mehanizam u hibridnim operacijama. Instrumentalizacija religije koristi se za mobilizaciju domaćeg mnjenja i destabilizaciju unutrašnje situacije u zemlji. Prelazak sa stvarnih posledica invazije na plasiranje neproverenih informacija o progonu crkve zapravo prikriva razmere uništavanja verske baštine.

Propagandni narativi i ciljevi

Plasiranjem brojeva o navodno oduzetim hramovima, ruski propagandni aparat stvara privid sistematskog verskog progona. Međutim, prema izveštaju STRATCOM-a, takve tvrdnje nemaju potvrdu na terenu. S druge strane, podaci o 740 uništenih verskih objekata, uključujući i one Ukrajinske pravoslavne crkve, pokazuju suprotnu sliku od one koju propagira ruska strana.

Na kraju, ukrajinski Centar za strateške komunikacije naglašava važnost proveravanja izvora i činjenica kada je reč o osetljivim temama kao što su hibridni rat i propaganda. Ovaj slučaj pokazuje koliko je ključno razlikovati zvanične podatke od narativa koji se koriste za ostvarivanje političkih ili propagandnih ciljeva.

Lobistički skandal otkrio je probleme sa transparentnošću stranog vlasništva nad američkim prehrambenim zemljištem i kompanijama.

Pitanje kineski kapital u američkoj prehrambenoj infrastrukturi ponovo je otvoreno nakon što su pokušaji skrivanja vlasništva nad kompanijom Smithfield Foods otkriveni u zvaničnim lobističkim registrima. Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljne sistemske slabosti u nadzoru nad stranim uticajem na kritičnu infrastrukturu i prehrambeni sektor Sjedinjenih Američkih Država.

Kompanija Smithfield Foods, koja ima značajnu ulogu jer kontroliše oko četvrtine ukupne prerade svinjskog mesa u SAD, nalazi se u 87-procentnom vlasništvu hongkonške korporacije WH Group. Ova korporacija, čiji je predsednik član Komunističke partije Kine i bivši pripadnik Narodnooslobodilačke armije, poseduje više od 85.000 akri američkog poljoprivrednog zemljišta. Međutim, i pored tako jasne strukture vlasništva, lobistička firma Greenberg Traurig godinama je u svojim izveštajima tvrdila da ne postoji nikakav strani interes u vezi sa lobiranjem oko Zakona o poljoprivredi i kupovine poljoprivrednog zemljišta.

Skriveno vlasništvo i reakcija nadzornog tela

Hronologija događaja pokazuje da je od početka 2023. do jula 2026. na ukupno petnaest kvartalnih izveštaja zvanično navedeno da nema stranih entiteta sa interesima u lobiranju. Tek po prijavi nadzornog tela, 18. avgusta je podnet amandman kojim je prvi put zvanično navedena kineska kompanija WH Group kao matična kompanija Smithfield Foods-a. Zanimljivo, neposredno pošto su dokazi o ovom vlasništvu postali javni i počeli da kruže društvenim mrežama početkom septembra, dostavljen je novi amandman u kom je WH Group ponovo uklonjena iz registra.

Ovakav obrazac ukazuje na svesno izbegavanje transparentnosti pod pritiskom javnosti. Zbog toga je pitanje kontrole nad kineskim kapitalom u američkoj prehrambenoj infrastrukturi postalo predmet žestokih debata u političkim i stručnim krugovima.

Implikacije za nadzor i bezbednost prehrambenog sektora

Ovaj skandal je istakao potrebu za jačom kontrolom i transparentnošću kada je reč o stranom vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem i kompanijama koje su deo kritične infrastrukture. Takođe, otvorio je pitanje da li postojeće regulative omogućavaju efikasan nadzor i zaštitu nacionalnih interesa, naročito kada su u pitanju velike korporacije kao što je WH Group.

Pored toga, slučaj Smithfield Foods naglašava koliko je važno da javnost ima pristup tačnim informacijama o tome ko kontroliše lance snabdevanja hranom. Na taj način se može sprečiti eventualni rizik od zloupotreba, ali i ojačati poverenje u sistem nadzora.

Konačno, kineski kapital u američkoj prehrambenoj infrastrukturi ostaje važna tema za buduće rasprave o transparentnosti i zaštiti nacionalnih resursa. Očekuje se da će rezultati ovog skandala uticati na promene u zakonodavstvu i pooštravanje pravila za prikazivanje stvarnih vlasnika kompanija u SAD.

Dokumentarac koji tvrdi da je AI korišćen protiv Palestinaca izazvao kontroverze nakon nagrade u Veneciji.

Polemika oko dokumentarca ‘NAZA’

Izraelski ministar kulture Miki Zohar najavio je inicijativu za oduzimanje državljanstva Yuvalu Abrahamu i Rachel Szor, autorima dokumentarnog filma ‘NAZA’, koji je nedavno nagrađen na Filmskom festivalu u Veneciji. Film prikazuje intervjue sa 24 osobe koje se identifikuju kao zviždači iz izraelskih vojnih i obaveštajnih krugova, tvrdeći da su AI sistemi za ciljanje korišćeni protiv civila u Gazi. Miki Zohar je izjavio da je šokiran pobedom filma i optužio autore za ‘izdaju države’.

Pravni postupak za oduzimanje državljanstva

Iako izraelski zakoni omogućavaju oduzimanje državljanstva, potrebno je da ministar unutrašnjih poslova podnese zahtev, koji mora odobriti ministar pravde, a zatim i sudije. Zohar je naveo da je već kontaktirao relevantne direktorate kako bi se ispitale okolnosti pod kojima je film nastao i distribuiran.