Dok vi čitate ovaj tekst, jedan algoritam negde u svetu upravo je završio posao za koji je ranije bilo potrebno petoro ljudi.

AI revolucija nije „tamo negde na Zapadu“ – ona je stigla u Srbiju, ulazi u naše kancelarije, banke i redakcije. Istražili smo: ko treba da strepi za svoje radno mesto već od ponedeljka, a ko će postati novi „kralj tržišta“ sa astronomskom platom?

ChatGPT, Midjourney, Claude – do pre godinu dana ovo su bili termini za „IT stručnjake“. Danas, oni su postali virtuelne kolege koje ne piju kafu, ne idu na bolovanje i rade 24 sata dnevno. Srbija se nalazi na prekretnici: prema procenama stručnjaka, do 2030. godine veštačka inteligencija će transformisati ili potpuno ugasiti čak 40% postojećih zanimanja.

Pitanje više nije da li će vas AI zameniti, već kada.

CRNA LISTA: Zanimanja koja prva „nestaju“

Ako vaš posao podrazumeva ponavljanje istih radnji, obradu podataka ili pisanje šablonskih tekstova, vaša pozicija je pod direktnom pretnjom. Na „udaru“ su:

1. Administrativni radnici i unos podataka: Ono što je radnik radio osam sati, AI završi za osam sekundi, bez greške.

2. Prevoditelji i kopirajteri: Osnovni prevodi i generički tekstovi za sajtove već su postali domen mašina. Agencije u Srbiji već smanjuju broj „junior“ pisaca.

3. Korisnička podrška (Call centri): AI botovi sada zvuče toliko ljudski da više ne možete prepoznati da li pričate sa osobom ili kodom.

4. Bankarski službenici na šalterima: Sa digitalizacijom i AI analitikom, potreba za fizičkim prisustvom u bankama svedena je na minimum.

5. Juniorski programeri: Paradoksalno, AI najbolje piše – kod. Početnici u IT sektoru prvi osećaju pritisak jer seniori uz pomoć AI-ja sada mogu da urade posao celog tima.

KO SU NOVI MILIONERI? Zanimanja koja donose „besnu“ zaradu

Dok se jedni gase, drugi niču. Tržište u Srbiji vapi za ljudima koji znaju kako da „krote“ mašine. Plate u ovim sektorima već sada prelaze 4.000 i 5.000 evra, a potražnja je tolika da kompanije ne pitaju za cenu.

• Prompt Engineers (Inženjeri upita): Ljudi koji znaju kako da „razgovaraju“ sa AI-jem da bi dobili vrhunski rezultat. Ovo je trenutno najtraženije zanimanje na svetu.

• AI etičari i revizori: Kako AI postaje moćniji, neko mora da kontroliše da li mašina donosi pristrasne ili opasne odluke.

• Specijalisti za kibernetičku bezbednost: Što je više AI-ja, to je više hakerskih napada. Ovi ljudi su „digitalni telohranitelji“ i plaćeni su suvim zlatom.

• Lideri u „Human-Centric“ biznisu: Psiholozi, terapeuti i vrhunski menadžeri prodaje. AI nema empatiju – tamo gde je potreban ljudski dodir, cena rada će samo rasti.

Zanatlije su „bezbedne“ – bar za sada

Zanimljivo je da su u Srbiji trenutno najsigurniji oni poslovi koje smo decenijama potcenjivali. Veštačka inteligencija može da napiše diplomski rad, ali ne može da zameni gumicu na slavini, popravi bojler ili postavi pločice. Roboti koji bi imitirali finu motoriku vodoinstalatera ili električara su preskupi i još uvek u povoju, što znači da će dobri majstori i dalje diktirati cene na tržištu.

Kako preživeti AI revoluciju?

Stručnjaci za Press.rs kažu da postoji samo jedno pravilo: AI vas neće zameniti, ali će vas zameniti čovek koji zna da koristi AI.

„Nije vreme za paniku, već za učenje. Ako ste računovođa, naučite kako da koristite AI alate da radite pet puta brže. Ako ste dizajner, neka AI bude vaša četkica, a ne vaša zamena. Oni koji odbiju da se prilagode, proći će kao prodavci pisaćih mašina u eri kompjutera“, upozoravaju domaći analitičari.

Milan Lazarević istakao važnost prisustva lekara među građanima, posebno gde je briga najpotrebnija

Direktor UKC Niš Milan Lazarević uputio je poziv mladim lekarima u Nišu da se uključe u preventivne preglede na terenu. Akcija se sprovodi zajedno sa kolegama iz Kliničkog centra i Instituta Niška Banja, prema njegovoj zvaničnoj izjavi. Prema Lazareviću, teren je mesto gde se najdirektnije spašavaju životi i gde se stiče pravo iskustvo u radu sa pacijentima.

Važnost angažovanja mladih lekara na terenu

Lazarević je naglasio da je učešće u preventivnim pregledima na terenu mnogo više od obične radne obaveze. On je podvukao da ovakve akcije omogućavaju mladim lekarima da izgrade poverenje sa pacijentima. „Pozivam mlade kolege da izađu među ljude, da budu uz pacijente onda kada je najteže, da pokažu znanje, ali i ono što je najvažnije, brigu. Tamo gde pacijent ne može da dođe do lekara, lekar mora doći do njega“, poručio je Milan Lazarević. Osim toga, prema njegovim rečima, ovakav način rada predstavlja medicinu bez posrednika i ima nacionalni značaj.

Preventivni pregledi kao deo misije zdravstvene zaštite

Angažovanje mladih lekara u preventivnim pregledima na terenu deo je šireg napora da se zdravstvena zaštita učini dostupnijom svim građanima. Takođe, prema rečima Lazarevića, ovakve aktivnosti omogućavaju lekarima da steknu praktično iskustvo i razviju saosećanje prema pacijentima. Na taj način, mladi stručnjaci mogu direktno doprineti unapređenju zdravlja zajednice u Nišu i okolini. Štaviše, akcije preventivnih pregleda pomažu u ranom otkrivanju zdravstvenih problema kod građana, posebno onih koji nisu u mogućnosti da redovno posećuju zdravstvene ustanove.

Podrška institucija i značaj za zajednicu

Institucije kao što su UKC Niš i Institut Niška Banja aktivno podržavaju ovakve aktivnosti. Pored toga, kroz zajednički rad na terenu, mladi lekari dobijaju priliku da se usavršavaju i grade međusobno poverenje sa kolegama i pacijentima. Na kraju, Lazarević je još jednom naglasio da je prisustvo lekara među građanima ključno za pravovremenu i efikasnu zdravstvenu zaštitu. Ovakve akcije na terenu direktno doprinose spašavanju života i jačanju poverenja u zdravstveni sistem.

Srbija je druga u Evropi po broju kladionica po glavi stanovnika. Iza svakog svetlećeg natpisa „Slot“ kriju se hiljade uništenih života.

Ovo je priča o Marku (38), čoveku koji je imao sve, a onda je dozvolio da mu „kuglica“ odredi sudbinu. Njegova borba nije samo njegova – to je ogledalo društva koje je kocku normalizovalo.

„Sećam se tog prvog tiketa. Bio je maj, finale Lige šampiona, ja sam imao 17 godina. Uložio sam 50 dinara, čisto da mi utakmica bude zanimljivija. Dobio sam 1.200. Taj osećaj moći, taj ‘lak novac’, bio je udica na koju sam se zakačio, a da nisam ni primetio“, započinje svoju ispovest za Press.rs Marko, koji je danas na rehabilitaciji.

Ono što je počelo kao tinejdžerska zabava, u Markovim dvadesetim pretvorilo se u opsesiju. Sportsko klađenje više nije bilo dovoljno brzo. Prešao je na rulet i aparate.

„Rulet ne jede novac, on jede razum“

„Kockar ne ide u kockarnicu da bi dobio. On ide da bi bio u igri. Onaj adrenalin dok se kuglica vrti… u tom trenutku ne misliš na glad, na dugove, na roditelje. Misliš samo da je sledeći krug ‘taj’“, objašnjava Marko.

Njegov sunovrat počeo je kada je podigao prvi kredit da bi pokrio „minus“ na kocki. Zatim drugi, pa treći. Kada su banke zatvorile vrata, prešao je na „brze keš kredite“, a potom i na pozajmice od sumnjivih ljudi – zelenaša.

„Kada duguješ banci, stižu opomene. Kada duguješ ljudima sa ulice, stiže strah. Više nisam kockao da bih uživao, nego da bih preživeo sutrašnji dan. Laž je postala moj maternji jezik. Lagao sam suprugu da sam izgubio novčanik, lagao sam šefa da mi treba avans za lečenje majke… Svaki dinar koji bih dobio, vratio bih nazad u aparat za pola sata.“

Gubitak krova nad glavom i tišina praznog stana

Prekretnica, koja je Marka umalo koštala života, dogodila se pre dve godine. Stan koji je nasledio od roditelja, u kojem je živeo sa ženom i ćerkom, završio je pod hipotekom. Novac je „progutao“ rulet u jednoj beogradskoj noći.

„Došao sam kući u pet ujutru. Supruga je sedela u kuhinji, nije palila svetlo. Samo mi je pokazala kovertu sa rešenjem o izvršenju. Nije plakala, to me je najviše bolelo. Ta tišina. Rekla je: ‘Marko, ja više nemam muža, a naše dete nema oca. Pakuj se.’ Te noći sam spavao u kolima, sa petsto dinara u džepu i planom da se nikada ne probudim.“

Kocka na svakom ćošku

Markova priča nije usamljena. Prema podacima relevantnih udruženja za borbu protiv patološkog kockanja, u Srbiji postoji preko 300.000 ljudi koji imaju problem sa kockom. Posebno zabrinjava činjenica da su granice sve niže – srednjoškolci masovno provode velike odmore u kladionicama.

Psiholozi upozoravaju da je kocka „tiha bolest“. Za razliku od narkomanije ili alkoholizma, fizički simptomi se ne vide odmah, ali su psihičke posledice i stopa samoubistava među kockarima zastrašujuće visoki.

„Ljudi ne shvataju da je to najteži oblik zavisnosti za lečenje, jer je ‘droga’ u vašoj glavi, a dostupna je na svakom ćošku“, kažu stručnjaci iz jedne klinike za odvikavanje.

Put ka svetlu: Rehabilitacija i kajanje

Marko je danas „čist“ već 18 meseci. Prošao je kroz pakao apstinencijalne krize, psihoterapije i grupne sastanke. Radi dva posla kako bi vratio dugove koji će ga pratiti još godinama. Porodicu nije vratio, ali je dobio priliku da viđa ćerku vikendom.

„Najteže je oprostiti sebi. Svaki put kad prođem pored kladionice i čujem onaj zvuk aparata, prođe me jeza. Moja poruka svima koji misle da imaju kontrolu je: Nemate je. Rulet je dizajniran da dobije, a vi ste dizajnirani da izgubite sve. Počinje sa 50 dinara, a završava se u potpunom mraku.“