Milan Lazarević istakao važnost prisustva lekara među građanima, posebno gde je briga najpotrebnija

Direktor UKC Niš Milan Lazarević uputio je poziv mladim lekarima u Nišu da se uključe u preventivne preglede na terenu. Akcija se sprovodi zajedno sa kolegama iz Kliničkog centra i Instituta Niška Banja, prema njegovoj zvaničnoj izjavi. Prema Lazareviću, teren je mesto gde se najdirektnije spašavaju životi i gde se stiče pravo iskustvo u radu sa pacijentima.

Važnost angažovanja mladih lekara na terenu

Lazarević je naglasio da je učešće u preventivnim pregledima na terenu mnogo više od obične radne obaveze. On je podvukao da ovakve akcije omogućavaju mladim lekarima da izgrade poverenje sa pacijentima. „Pozivam mlade kolege da izađu među ljude, da budu uz pacijente onda kada je najteže, da pokažu znanje, ali i ono što je najvažnije, brigu. Tamo gde pacijent ne može da dođe do lekara, lekar mora doći do njega“, poručio je Milan Lazarević. Osim toga, prema njegovim rečima, ovakav način rada predstavlja medicinu bez posrednika i ima nacionalni značaj.

Preventivni pregledi kao deo misije zdravstvene zaštite

Angažovanje mladih lekara u preventivnim pregledima na terenu deo je šireg napora da se zdravstvena zaštita učini dostupnijom svim građanima. Takođe, prema rečima Lazarevića, ovakve aktivnosti omogućavaju lekarima da steknu praktično iskustvo i razviju saosećanje prema pacijentima. Na taj način, mladi stručnjaci mogu direktno doprineti unapređenju zdravlja zajednice u Nišu i okolini. Štaviše, akcije preventivnih pregleda pomažu u ranom otkrivanju zdravstvenih problema kod građana, posebno onih koji nisu u mogućnosti da redovno posećuju zdravstvene ustanove.

Podrška institucija i značaj za zajednicu

Institucije kao što su UKC Niš i Institut Niška Banja aktivno podržavaju ovakve aktivnosti. Pored toga, kroz zajednički rad na terenu, mladi lekari dobijaju priliku da se usavršavaju i grade međusobno poverenje sa kolegama i pacijentima. Na kraju, Lazarević je još jednom naglasio da je prisustvo lekara među građanima ključno za pravovremenu i efikasnu zdravstvenu zaštitu. Ovakve akcije na terenu direktno doprinose spašavanju života i jačanju poverenja u zdravstveni sistem.

Srbija je druga u Evropi po broju kladionica po glavi stanovnika. Iza svakog svetlećeg natpisa „Slot“ kriju se hiljade uništenih života.

Ovo je priča o Marku (38), čoveku koji je imao sve, a onda je dozvolio da mu „kuglica“ odredi sudbinu. Njegova borba nije samo njegova – to je ogledalo društva koje je kocku normalizovalo.

„Sećam se tog prvog tiketa. Bio je maj, finale Lige šampiona, ja sam imao 17 godina. Uložio sam 50 dinara, čisto da mi utakmica bude zanimljivija. Dobio sam 1.200. Taj osećaj moći, taj ‘lak novac’, bio je udica na koju sam se zakačio, a da nisam ni primetio“, započinje svoju ispovest za Press.rs Marko, koji je danas na rehabilitaciji.

Ono što je počelo kao tinejdžerska zabava, u Markovim dvadesetim pretvorilo se u opsesiju. Sportsko klađenje više nije bilo dovoljno brzo. Prešao je na rulet i aparate.

„Rulet ne jede novac, on jede razum“

„Kockar ne ide u kockarnicu da bi dobio. On ide da bi bio u igri. Onaj adrenalin dok se kuglica vrti… u tom trenutku ne misliš na glad, na dugove, na roditelje. Misliš samo da je sledeći krug ‘taj’“, objašnjava Marko.

Njegov sunovrat počeo je kada je podigao prvi kredit da bi pokrio „minus“ na kocki. Zatim drugi, pa treći. Kada su banke zatvorile vrata, prešao je na „brze keš kredite“, a potom i na pozajmice od sumnjivih ljudi – zelenaša.

„Kada duguješ banci, stižu opomene. Kada duguješ ljudima sa ulice, stiže strah. Više nisam kockao da bih uživao, nego da bih preživeo sutrašnji dan. Laž je postala moj maternji jezik. Lagao sam suprugu da sam izgubio novčanik, lagao sam šefa da mi treba avans za lečenje majke… Svaki dinar koji bih dobio, vratio bih nazad u aparat za pola sata.“

Gubitak krova nad glavom i tišina praznog stana

Prekretnica, koja je Marka umalo koštala života, dogodila se pre dve godine. Stan koji je nasledio od roditelja, u kojem je živeo sa ženom i ćerkom, završio je pod hipotekom. Novac je „progutao“ rulet u jednoj beogradskoj noći.

„Došao sam kući u pet ujutru. Supruga je sedela u kuhinji, nije palila svetlo. Samo mi je pokazala kovertu sa rešenjem o izvršenju. Nije plakala, to me je najviše bolelo. Ta tišina. Rekla je: ‘Marko, ja više nemam muža, a naše dete nema oca. Pakuj se.’ Te noći sam spavao u kolima, sa petsto dinara u džepu i planom da se nikada ne probudim.“

Kocka na svakom ćošku

Markova priča nije usamljena. Prema podacima relevantnih udruženja za borbu protiv patološkog kockanja, u Srbiji postoji preko 300.000 ljudi koji imaju problem sa kockom. Posebno zabrinjava činjenica da su granice sve niže – srednjoškolci masovno provode velike odmore u kladionicama.

Psiholozi upozoravaju da je kocka „tiha bolest“. Za razliku od narkomanije ili alkoholizma, fizički simptomi se ne vide odmah, ali su psihičke posledice i stopa samoubistava među kockarima zastrašujuće visoki.

„Ljudi ne shvataju da je to najteži oblik zavisnosti za lečenje, jer je ‘droga’ u vašoj glavi, a dostupna je na svakom ćošku“, kažu stručnjaci iz jedne klinike za odvikavanje.

Put ka svetlu: Rehabilitacija i kajanje

Marko je danas „čist“ već 18 meseci. Prošao je kroz pakao apstinencijalne krize, psihoterapije i grupne sastanke. Radi dva posla kako bi vratio dugove koji će ga pratiti još godinama. Porodicu nije vratio, ali je dobio priliku da viđa ćerku vikendom.

„Najteže je oprostiti sebi. Svaki put kad prođem pored kladionice i čujem onaj zvuk aparata, prođe me jeza. Moja poruka svima koji misle da imaju kontrolu je: Nemate je. Rulet je dizajniran da dobije, a vi ste dizajnirani da izgubite sve. Počinje sa 50 dinara, a završava se u potpunom mraku.“

Prokopovdan u narodnoj tradiciji nosi posebnu simboliku, a vremenske prilike tumače se kao poruke svetitelja.

Prokopovdan, praznik posvećen svetom velikomučeniku Prokopiju, zauzima važno mesto u narodnim verovanjima. Pitanje šta znači grmljavina na Prokopije često se postavlja u srpskoj tradiciji, a običaji i tumačenja vezani za ovaj dan čuvaju se generacijama. Prema narodnom kalendaru, vremenski uslovi na ovaj praznik, posebno grmljavina i oluje, imaju posebno značenje i smatraju se porukom sa neba.

Šta znači grmljavina na Prokopije prema narodnom verovanju

U srpskoj tradiciji, grmljavina na Prokopovdan tumači se kao upozorenje. Veruje se da ovakvo nevreme na dan svetog Prokopija predstavlja opomenu onima koji ne poštuju praznik i obavljaju teške poslove, naročito radove u polju kao što je kopanje zemlje. Takođe, kada se pojavi takozvana „suva grmljavina“, to je znak mogućih nepovoljnih meseci, što uključuje sušu ili olujni grad. Ovakav događaj narod vidi kao izraz svetiteljevog gneva i jasan signal da treba poštovati tradiciju.

Simbolika kiše i vrućina na Prokopovdan

Pored grmljavine na Prokopije, narodna verovanja poklanjaju pažnju i drugim vremenskim pojavama tog dana. Kiša na ovaj praznik nosi potpuno drugačiju simboliku. Mirna letnja kiša doživljava se kao blagoslov, a običaj nalaže da se deca puste da pokisnu, sa verovanjem da će im to doneti zdravlje i snagu. Ova pojava „gasi oganj“ u zemlji i najavljuje rodnu jesen. U slučaju tropskih vrućina, narod upozorava na „usijane glave“, a postoji i zabrana kupanja, što je deo šireg običajnog nasleđa.

Prokopovdan kroz narodnu tradiciju

Prokopovdan pripada redu „ognjevitih svetaca“, zajedno sa svetim Ilijom, Ognjenom Marijom i svetim Pantelijom. Zbog toga je ovaj praznik posebno značajan u seoskim zajednicama, gde ljudi pažljivo prate vremenske prilike na dan svetitelja. Prema predanjima, svaka pojava na nebu tog dana ima dublje značenje i može uticati na očekivanja za naredne mesece. Na taj način, grmljavina na Prokopije postaje centralni deo narodnog tumačenja sudbine i roda.

Uticaj prazničnih običaja na svakodnevni život

Običaji vezani za Prokopovdan oblikuju ponašanje ljudi u mnogim krajevima. Ljudi izbegavaju teške poslove, posebno rad u polju, kako ne bi izazvali svetiteljevu ljutnju. Takođe, roditelji dozvoljavaju deci da pokisnu na kiši, verujući u zaštitu sveca. Na kraju, narodna verovanja o grmljavini na Prokopije ostaju snažan deo kulturne baštine i podsećaju na važnost poštovanja tradicije i praznika.