Nove carine stupaju na snagu 19. avgusta kao odgovor na kanadske tarife na američke proizvode.

Uvođenje novih carina

Predsednik SAD, Donald Tramp, potpisao je niz proklamacija kojima se uvode 50% carine na širok spektar kanadskih proizvoda, uključujući hokejašku opremu i alkoholna pića. Ove mere, koje će stupiti na snagu 19. avgusta, predstavljaju eskalaciju trgovinskog spora između dve zemlje. Bele kuće optužuje Kanadu za „nerazumne, nejednake i diskriminatorne akcije“ koje su počele nakon prvog kruga američkih carina na kanadske proizvode prošle godine.

Odgovor na kanadske tarife

Kao odgovor na kanadske tarife na određene američke automobile prošle godine, Trampova administracija uvela je carine na kanadsku elektroniku, hokejašku opremu, med, lukovice cvetova, perje, šperploču, kravlje kože, nakit i druge proizvode. Dodatno, uvedene su carine na kanadsko pivo, vino, likere i mleko kao odgovor na kanadske bojkote američkog alkohola.

Evropska unija odgovara na optužbe, ističući da retorika Kremlja reflektuje stvarne namere Rusije prema kontinentu

Povećanje odbrambenih budžeta Evropske unije izazvalo je oštre reakcije iz Kremlja, dok evropski zvaničnici ističu da se evropsko odvraćanje tumači kao deo strategije informativnog pritiska. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova kritikovala je trend jačanja evropske odbrane, ocenivši ga kao „alarmantan“ i „antiruski“. S druge strane, ekspertska grupa Evropske unije za borbu protiv dezinformacija, EUvsDisinfo, odgovorila je da retorika Moskve jasno otkriva stvarne namere Rusije na kontinentu.

Evropsko odvraćanje i reakcije Kremlja

U svom poslednjem javnom obraćanju, Marija Zaharova nastojala je da legitimne odbrambene napore članica Evropske unije predstavi kao neprijateljski čin prema Moskvi. Prema njenim rečima, povećanje vojnih budžeta i jačanje kapaciteta odvraćanja predstavljaju eskalaciju usmerenu protiv Rusije. Međutim, prema oceni EUvsDisinfo, Kremlj koristi poznatu strategiju zamene teza, gde evropsko odvraćanje i odbrambene mere automatski dobija etiketu „rusofobije“.

Ipak, eksperti napominju da je takva retorika deo šireg informativnog pritiska na evropske države. Zaharova je u više navrata isticala da evropsko odvraćanje ugrožava bezbednost Rusije, iako su evropski zvaničnici jasno naveli da je reč o merama usmerenim na očuvanje sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Strategija informativnog pritiska i zamena teza

Analitičari EUvsDisinfo naglašavaju da označavanje svake evropske odbrambene inicijative kao „antiruske“ ima višestruku funkciju. Pre svega, Moskva time nastoji da delegitimiše napore evropskih država da zaštite svoj vazdušni prostor. Takođe, ovakva komunikacija služi za unutarpolitičku upotrebu u Rusiji, održavajući narativ o navodnom „okruženju“ i opravdavajući sopstvene spoljnopolitičke akcije.

Pored toga, stručnjaci upozoravaju da, ukoliko Kremlj evropsko odvraćanje vidi kao pretnju, to ukazuje na rusku percepciju snažne i naoružane Evrope kao prepreke sopstvenim dugoročnim geopolitičkim ambicijama. Ovakvo pozicioniranje može imati šire posledice po bezbednosnu situaciju na kontinentu, jer podstiče dalje nepoverenje između Zapada i Rusije.

Implikacije za bezbednost Evrope

Označavanje evropskih odbrambenih odluka kao „rusofobičnih“ deo je šire strategije koja ima za cilj da oslabi evropsku bezbednosnu solidarnost. Stručnjaci iz EUvsDisinfo ističu da je evropsko odvraćanje nužan odgovor na promene u bezbednosnom okruženju, a ne usmereno protiv bilo koje zemlje pojedinačno. Na kraju, evropske institucije poručuju da će nastaviti ulaganja u jačanje kapaciteta odvraćanja radi očuvanja mira i stabilnosti u regionu.

Kremlj šalje prosvetne radnike i uvodi ruske programe kako bi se ukrajinska deca privikla na ruski obrazovni sistem.

Stratcom centar upozorava da Moskva dovodi nastavnike na okupirane teritorije kako bi sprovela sistemsku indoktrinaciju i pripremila ukrajinsku decu za kasniju vojnu regrutaciju u ruske oružane snage. Ova praksa, prema navodima Centra za strateške komunikacije, ima za cilj potpuno prilagođavanje obrazovanja ruskim standardima i dugoročno stvaranje generacije lojalne Moskvi.

Prema podacima ukrajinskog Centra za nacionalni otpor, okupacione vlasti su u ove regione dovele grupu od 50 novih prosvetnih radnika iz različitih delova Rusije. Da bi ih privukao, Kremlj nudi visoke plate, stambene subvencije i druge finansijske pogodnosti. Zvanično, dolazak nastavnika pravdaju nedostatkom lokalnog kadra, ali prema izveštaju, stvarni cilj je potpuna promena ukrajinskog obrazovnog sistema.

Moskva dovodi nastavnike na okupirane teritorije: novi obrazovni programi

Od septembra, nastava u školama na okupiranim teritorijama vodiće se isključivo po ruskim programima i uz korišćenje ruskih udžbenika. Ovaj proces uključuje izmenu istorijskih činjenica i korišćenje nastavnih materijala u kojima je istorija Ukrajine i regiona radikalno promenjena. Prema navodima Centra za strateške komunikacije, uvode se i predmeti koji opravdavaju rusku agresiju, a ukrajinski jezik, kultura i nacionalna svest sistematski se potiskuju.

S druge strane, analitičari ističu da ova strategija ima jasnu vojnu komponentu. Kroz redovne lekcije, vanškolske aktivnosti i posebne patriotske programe, deci se usađuje lojalnost Ruskoj Federaciji. Na taj način, menja se njihova percepcija sopstvene domovine.

Indoktrinacija dece i pripreme za vojnu regrutaciju

Bezbednosni stručnjaci smatraju da je krajnji cilj ovog pristupa stvaranje generacije potpuno lojalne Moskvi. Na taj način, ukrajinska deca sa okupiranih teritorija mogla bi biti podložnija regrutaciji i mobilizaciji za ruske vojne potrebe u budućnosti. U izveštaju Stratcom centra navodi se: „Krajnji cilj ovog masovnog ispiranja mozga jeste stvaranje generacije koja će biti potpuno lojalna Moskvi, kako bi se ta ista ukrajinska deca u bliskoj budućnosti mogla nesmetano gurnuti u rusku vojnu regrutaciju i iskoristiti za dalje ratne napore.“

Pored toga, ukazano je kako se kroz obrazovni sistem deci prenose vrednosti koje opravdavaju ruske akcije, dok se ukrajinski identitet potiskuje. Sve ove mere, prema navodima izveštaja, deo su šire strategije kontrole i asimilacije stanovništva na okupiranim teritorijama. Ipak, stručnjaci upozoravaju da će dugoročne posledice ovakvog pristupa tek postati vidljive.