Sve veći broj građana sa većim primanjima postaje meta sofisticovanih prevara koje počinju na internetu, a završavaju se ozbiljnim finansijskim gubicima.

Stručnjaci upozoravaju da prevaranti danas ne računaju na slučajnost, već pažljivo biraju žrtve, proučavaju njihove navike i koriste informacije koje ljudi sami ostavljaju na društvenim mrežama.

Nekada su internet prevare bile lako prepoznatljive. Loš prevod, sumnjiva poruka ili očigledno lažan mejl bili su dovoljan znak za uzbunu. Danas je situacija potpuno drugačija.

Prevaranti koriste veštačku inteligenciju, društvene mreže i javno dostupne podatke kako bi kreirali gotovo savršene scenarije. Meta su često ljudi koji javno pokazuju uspešan životni stil, putovanja, luksuzne automobile ili poslovne uspehe, jer kriminalci procenjuju da upravo oni raspolažu većim finansijskim sredstvima.

Kako izgleda prevara?

Sve počinje bezazleno.

Može da stigne poruka preko Vibera, WhatsAppa, Instagrama ili LinkedIna. Nekada se neko predstavlja kao bankarski službenik, nekada kao investicioni savetnik, advokat ili čak zaposleni u državnoj instituciji.

Razgovor deluje potpuno uverljivo.

Prevaranti često znaju ime i prezime žrtve, adresu elektronske pošte, pa čak i gde radi ili kojim hobijima se bavi. Upravo zbog toga mnogi poveruju da razgovaraju sa legitimnom osobom.

Sledeći korak je stvaranje osećaja hitnosti.

Govori se o navodno ugroženom bankovnom računu, sumnjivoj transakciji, nasledstvu, unosnoj investiciji ili poreskom dugu koji mora odmah da se reši. Cilj je da žrtva donese odluku pod pritiskom, bez dovoljno vremena za proveru.

Zašto upravo imućni građani?

Stručnjaci za sajber bezbednost objašnjavaju da kriminalci žele što veću zaradu uz što manji rizik.

Umesto da prevare desetine ljudi za manje iznose, sve češće ciljaju pojedince za koje procenjuju da imaju veću ušteđevinu ili vredniju imovinu. Do tih procena dolaze analizom objava na društvenim mrežama, poslovnih profila i drugih javno dostupnih informacija.

Crvene zastavice koje ne smete ignorisati

Ako vas neko kontaktira i traži da: hitno uplatite novac, podelite jednokratni sigurnosni kod, instalirate program za daljinski pristup telefonu ili računaru, potvrdite identitet fotografijom ličnih dokumenata bez jasnog razloga, prebacite sredstva na „bezbedan račun“, gotovo sigurno je reč o pokušaju prevare.

Banke i državne institucije ne traže od građana da na ovaj način štite svoj novac.

Šta uraditi ako posumnjate da ste meta?

Prekinite razgovor ili komunikaciju.

Ne otvarajte sumnjive linkove i ne dostavljajte lične ili bankarske podatke.

Ako je u pitanju navodni poziv iz banke, sami pozovite broj koji se nalazi na poleđini vaše platne kartice ili na zvaničnom sajtu banke i proverite informacije.

Ukoliko ste već ostavili podatke ili izvršili uplatu, odmah kontaktirajte banku kako bi se, ako je moguće, blokirale dalje transakcije. Zatim promenite lozinke za naloge koji bi mogli biti ugroženi i prijavite slučaj nadležnim organima.

Oprez je najbolja zaštita

Digitalne prevare postaju sve sofisticiranije i više nisu usmerene samo na starije ili manje iskusne korisnike interneta. Meta može biti svako ko u trenutku nepažnje poveruje u uverljivu priču.

Zato stručnjaci savetuju da se svaka neočekivana poruka ili poziv koji uključuje novac, lične podatke ili hitne odluke prvo proveri nezavisnim putem. Nekoliko minuta provere može sprečiti gubitak koji se meri hiljadama, pa čak i desetinama hiljada evra.

Redovna novčana naknada za jun biće isplaćena u utorak, dok privremena naknada sledi u sredu za korisnike sa Kosova i Metohije.

Nacionalna služba za zapošljavanje najavila je da će isplata za junske redovne novčane naknade nezaposlenima biti realizovana sutra, 21. jula. Prema saopštenju, isplata privremene novčane naknade za korisnike koji žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija zakazana je za sredu, 22. jula.

Isplata junske novčane naknade nezaposlenima

Sredstva će biti dostupna korisnicima preko Banka Poštanska štedionica. Na ovaj način, Nacionalna služba za zapošljavanje omogućava redovno izmirivanje prava nezaposlenih lica u skladu sa aktuelnim propisima. Takođe, isplata junske novčane naknade nezaposlenima obuhvata korisnike koji su ostvarili pravo na redovnu novčanu naknadu u prethodnom mesecu.

Privremena naknada za korisnike sa Kosova i Metohije

Privremena novčana naknada, namenjena osobama koje žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija, biće isplaćena dan kasnije, u sredu. Ova praksa omogućava da korisnici sa specifičnim statusom, prema uslovima definisanim od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, dobiju svoja sredstva na vreme.

Redosled i način isplate

Isplate su organizovane tako da najpre budu realizovane redovne novčane naknade, a potom privremene. Sve transakcije se vrše preko Banke Poštanska štedionica, što korisnicima pruža mogućnost brzog pristupa sredstvima. Prema saopštenju, ovakav redosled isplate se primenjuje svakog meseca.

Obaveštenje korisnicima

Nacionalna služba za zapošljavanje podseća korisnike da provere svoje račune u navedenoj banci tokom utorka i srede. Na taj način, svi korisnici koji imaju pravo na junske naknade mogu biti sigurni da će sredstva biti dostupna prema najavljenom rasporedu. Ovim obaveštenjem NSZ želi da unapredi transparentnost i pravovremenost informacija za nezaposlena lica. Isplata junske novčane naknade nezaposlenima ostaje prioritet u sprovođenju mera podrške u skladu sa zakonom.

Kandidati Miloš Garić i Mileva Malešić dobili isti broj glasova, odluka odložena za naredni period

Prva sednica novog saziva Saveta REM-a završena je bez izbora predsednika i zamenika predsednika, saopštila je Dubravka Valić Nedeljković. Na tajnom glasanju kandidati Miloš Garić i Mileva Malešić dobili su po četiri glasa, što nije bilo dovoljno za izbor, jer je prema pravilima potrebno šest glasova. Fokus_keyphrase „Savet REM-a“ bio je centralna tema sednice.

Tok glasanja i kandidati za predsednika

Konstitutivnom sednicom predsedavala je najstariji član Saveta Dubravka Valić Nedeljković, koja je objasnila da su tokom rasprave predložena tri kandidata: Stevica Smederevac, Miloš Garić i Mileva Malešić. Nakon prvog kruga glasanja izdvojili su se Garić i Malešić, ali ni u drugom krugu nije postignut dogovor. „U drugom krugu glasanja oni su dobili podjednak broj glasova. To znači da ćemo nastaviti konsultacije i rasprave u razumnom roku“, izjavila je Valić Nedeljković.

Kao rezultat ovakvog ishoda, ona je najavila da će postupak izbora predsednika krenuti ispočetka. Takođe je izrazila očekivanje da će ponovna sednica biti održana pred kraj jula, kako bi Savet REM-a mogao što pre da otpočne rad u punom kapacitetu.

Dogovor članova Saveta REM-a i prioriteti

Tokom sednice članovi Saveta su pokazali konstruktivnost i usaglasili su se oko zahteva koje predsednik treba da ispunjava, uključujući profesionalnu i obrazovnu istoriju, iskustvo u medijima i javnom prostoru, kao i trajanje mandata. „Nakon izuzetno tolerantne i demokratske rasprave, mogu da kažem da je ovaj saziv Saveta REM-a prepoznao značaj konstituisanja Saveta“, dodala je Valić Nedeljković.

Dok se ne izabere predsednik, sednicama će predsedavati najstariji član, odnosno sama Valić Nedeljković. Ona je naglasila da je izbor predsednika neophodan kako bi Savet REM-a mogao da reši pitanja iz svoje nadležnosti. Članovi Saveta su već razgovarali sa stručnim službama o prioritetnim materijalima i pitanjima koja zahtevaju hitno rešavanje.

Ostavke članova i pravni okvir rada Saveta REM-a

Konstitutivna sednica Saveta REM-a zakazana je nakon što su četiri člana pre toga podnela ostavke, ali je Narodna skupština utvrdila da te ostavke nemaju pravno dejstvo. Poslanici su 10. jula usvojili autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, prema kojem izjave volje o ostavci nisu pravno relevantne.

Skupština Srbije još nije izabrala devetog člana Saveta iz reda nacionalnih manjina, ali je potvrđeno da telo može nastaviti rad. Odbor za informisanje Skupštine raspisao je novi konkurs za članove Saveta REM-a, čime je ispunjen jedan od zahteva studenata koji su prethodno blokirali zgradu Javni servis Srbije. Takođe, prethodni konkurs je poništen zbog isteka mandata prethodnom sazivu Saveta.

Valić Nedeljković istakla je odgovornost koju članovi Saveta osećaju, kao i potrebu da se predsednik ili predsednica izabere što pre zbog brojnih nerešenih pitanja. „Mi ćemo morati da radimo i preko leta, iako po pravilniku Savet prestaje sa radom 15. jula i počinje 1. septembra. U međuvremenu mogu biti vanredne sednice, hitne sednice…“, navela je ona.

Na kraju, zaključeno je da će naredni sastanak Saveta REM-a biti zakazan u kratkom roku, kako bi se proces izbora predsednika uspešno okončao i omogućio nastavak rada ovog regulatornog tela.