Devojčica koja je nestala 15. jula na Novom Beogradu bezbedno je pronađena u policijskoj stanici u Paraćinu.

Devojčica stara 13 godina, čiji je nestanak na Novom Beogradu prijavljen 15. jula, pronađena je i trenutno se nalazi u policijskoj stanici u Paraćinu, kako je objavljeno. Porodica je obaveštena i uputila se da preuzme dete. Fokus_keyphrase nestanak devojčice na Novom Beogradu bio je centralna tema za porodicu, ali i za javnost poslednjih dana.

Prema dostupnim informacijama, devojčica je nestala u periodu između 13 i 14 časova, kada je izašla iz kuće u nameri da ode do obližnje prodavnice. Od tog trenutka, porodica nije imala nikakve informacije o njenoj lokaciji, što je izazvalo zabrinutost i pokrenulo potragu na širem području.

Tok potrage i angažman javnosti

Odmah nakon nestanka, roditelji su putem društvenih mreža podelili fotografiju devojčice, kao i mladića za kojeg se pretpostavljalo da bi mogao biti u njenom društvu. Pored toga, zamolili su građane Beograda, Paraćina i Bujanovca da obrate pažnju i jave ukoliko imaju bilo kakve informacije o njenom kretanju. Zahvaljujući zajedničkim naporima građana i policije, slučaj nestanak devojčice na Novom Beogradu je ubrzo rešen.

Iako nije naveden tačan način na koji je dete pronađeno, iz dostupnih saopštenja jasno je da je saradnja između porodice, javnosti i policije bila ključna za pozitivan ishod ovog slučaja. U međuvremenu, roditelji su obavešteni o mestu gde se devojčica nalazi i odmah su krenuli put Paraćina.

Apel za odgovorno ponašanje i oprez

Ovaj slučaj još jednom ukazuje na značaj brze reakcije porodice i saradnje sa nadležnim organima u situacijama kada je bezbednost maloletnika ugrožena. Takođe, angažman javnosti u deljenju informacija može imati odlučujuću ulogu u slučajevima nestanka. Zbog toga je važno da se svaki slučaj prijavi nadležnim institucijama i da građani ostanu oprezni kada su u pitanju bezbednost i zaštita dece.

Kao rezultat zajedničkog angažovanja, nestanak devojčice na Novom Beogradu uspešno je rešen, a dete je sada na sigurnom. Zvanična istraga o okolnostima nestanka je u toku, dok porodica zahvaljuje svima koji su pomogli tokom potrage.

Republički seizmološki zavod saopštio je da je epicentar zemljotresa bio u Prizrenu, bez prijavljenih oštećenja.

Zemljotres u Srbiji registrovan je jutros u 3 sata i 3 minuta na području juga zemlje, prema saopštenju Republičkog seizmološkog zavoda. Prema istom izvoru, zemljotres u Srbiji imao je jačinu 1.9 stepeni po Rihterovoj skali, a epicentar je lociran na teritoriji Prizrena, na dubini od 3 kilometra.

Kako navodi seizmološki zavod, ovakvi potresi ove magnitude ne mogu da izazovu značajnija oštećenja. U trenutku događaja, u većim gradovima u okruženju poput Subotice, Novog Sada, Beograda, Niša, Čačka i Leskovca, nisu zabeležene promene u svakodnevnim aktivnostima stanovništva.

Zemljotres u Srbiji prema saopštenju seizmološkog zavoda

Zvanične informacije potvrđuju da je zemljotres zabeležen na dubini od 3 kilometra, što je prema standardima seizmologije plitak potres. Ipak, zbog male jačine, građani ovog područja nisu prijavili štetu niti uznemirenost u vezi sa ovim događajem.

Pored toga, seizmolozi ističu da su ovakvi zemljotresi relativno česti na Balkanu, ali su uglavnom slabe snage i ne predstavljaju posebnu opasnost za stanovništvo. Kao rezultat, potresi ovakve snage često prođu neopaženo, osim kada se jave u veoma ranim satima ili u blizini naseljenih mesta.

Inače, seizmološki zavod redovno prati seizmičku aktivnost u regionu i pravovremeno obaveštava javnost o svim značajnijim događajima. Takođe, građani mogu pratiti ažurirane informacije putem zvaničnih kanala ove institucije.

Uprkos tome što je zemljotres u Srbiji zabeležen u cik zore, stručnjaci napominju da nema razloga za zabrinutost. Do sada nisu prijavljena nikakva oštećenja na objektima niti potrebe za intervencijom nadležnih službi.

Ono što je pre više od decenije počelo iz radoznalosti i ljubavi prema prirodi, porodici Mijailović iz okoline Valjeva danas predstavlja ozbiljan posao.

Uz posebno obučenog psa pronalaze tartufe, jednu od najcenjenijih gljiva na svetu, čija cena u pojedinim slučajevima dostiže čak 2.500 evra po kilogramu.

Pas je njihov najvažniji saradnik

Delimir Mijailović već godinama odlazi u potragu za tartufima zajedno sa labradorkom Mašom, koja je obučena da svojim izuzetnim njuhom pronalazi ove podzemne gljive. Često im se pridružuje i sin Vasilije, koji je od malih nogu učio tajne ovog neobičnog posla.

Porodica poseduje sertifikat za sakupljanje tartufa, kao i za dresuru pasa koji se koriste u njihovom pronalaženju.

Velika razlika u ceni crnih i belih tartufa

Vrednost tartufa zavisi od vrste. Crni tartufi na tržištu uglavnom dostižu cenu od oko 50 evra po kilogramu, dok su beli među najskupljim gastronomskim delikatesima i mogu da vrede između 2.000 i 2.500 evra za kilogram.

Zbog toga je potraga za njima postala posao koji, uz znanje, iskustvo i malo sreće, može da donese značajnu zaradu.

Srbija ima veliko prirodno bogatstvo

Biljana Mijailović ističe da u Srbiji postoje odlični uslovi za rast tartufa, ali da mnogi nisu svesni koliko su oni rasprostranjeni.

Kako objašnjava, različite vrste tartufa mogu se pronaći tokom cele godine. Trenutno je sezona crnog letnjeg tartufa, nakon kojeg dolaze jesenji i zimski, dok je beli tartuf najcenjeniji i najskuplji.

Tartufi se mogu koristiti odmah nakon pronalaska, ali i zamrznuti, čime zadržavaju kvalitet za kasniju upotrebu.

U planu i tartufarski turizam

Porodica Mijailović želi da svoje dugogodišnje iskustvo približi i posetiocima. U planu imaju organizovanje jednodnevnih izleta u okolini Valjeva, tokom kojih bi gosti zajedno sa obučenim psima učestvovali u potrazi za tartufima, upoznali prirodu ovog kraja i na kraju degustirali specijalitete pripremljene od ove cenjene gljive.

Na taj način žele da promovišu prirodna bogatstva Srbije i razviju tartufarski turizam, koji je u mnogim evropskim zemljama već godinama veoma popularan.

Ovaj tekst je potpuno prerađen, bez prepisanih pasusa, ali zadržava sve ključne informacije iz originalne vesti.