Republički hidrometeorološki zavod izdao upozorenje na grmljavinske nepogode od 18. do 21. jula

Nestabilno vreme u Srbiji prati meteo alarm zbog pljuskova i grmljavine koje se očekuju prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Upozorenje se odnosi na period od 18. do 21. jula, kada su najavljene grmljavinske nepogode širom zemlje.

Prema saopštenju stručnjaka, već krajem dana i tokom noći u pojedinim delovima Vojvodine i Podrinja moguća je kratkotrajna kiša, kao i pljuskovi praćeni grmljavinom. U subotu, 18. jula, veći deo dana biće pretežno sunčan i topao, ali se lokalno očekuje razvoj oblačnosti uz ređu pojavu kratkotrajne kiše ili pljuska sa grmljavinom.

Meteo alarm zbog pljuskova i grmljavine na području Srbije

Vetar će biti slab do umeren, promenljivog pravca. Najniža temperatura biće od 16 do 25 stepeni, dok se najviša očekuje između 33 i 37 stepeni. Ovo upozorenje posebno se odnosi na veče kada se na zapadu Srbije predviđa izraženiji razvoj grmljavinskih oblaka, lokalno praćen gradom i jakim ili olujnim vetrom. Tokom noći se očekuje brzo premeštanje nestabilnosti prema istoku zemlje.

U naredna tri dana, prema najavi RHMZ-a, vreme će biti nestabilno sa povremenim pljuskovima i grmljavinom. Pljuskovi i grmljavine očekuju se na području Srbije u subotu uveče i noću (18/19.07.), zatim u nedelju uveče (19.07.), a u centralnoj i južnoj Srbiji i u utorak posle podne i uveče (21.07.). Lokalno se mogu javiti grad i jak ili olujni vetar.

Vremenska prognoza i preporuke za građane

Građanima se savetuje da prate najnovije informacije i upozorenja nadležnih službi, posebno u regionima gde je meteo alarm aktiviran. Takođe, preporučuje se oprez zbog mogućih kratkotrajnih, ali intenzivnih padavina i pojačanog vetra koji može uzrokovati probleme u saobraćaju i svakodnevnim aktivnostima. U nekim mestima temperature će biti visoke, što dodatno može uticati na osećaj sparine tokom dana.

Vremenske prilike se tokom jula često menjaju, a prisustvo grmljavinskih nepogoda u Srbiji nije retkost u ovom delu godine. Ipak, prema najavi stručnjaka, meteo alarm zbog pljuskova i grmljavine biće na snazi do 21. jula, sa mogućnošću pojave lokalnog grada i olujnog vetra, posebno u večernjim satima.

Poslednjih godina sve češće čujemo izraz afrička kuga svinja. Vest o pojavi bolesti među domaćim ili divljim svinjama izaziva zabrinutost među proizvođačima, ali i među građanima koji se pitaju – šta je zapravo ova bolest, kako se širi i da li postoji opasnost za ljude?

Šta je afrička kuga svinja?

Afrička kuga svinja (AKS) je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Izaziva je virus iz porodice Asfarviridae, a poznata je po tome što može da izazove velike gubitke u stočarstvu.

Bolest je prvi put opisana početkom 20. veka u Africi, a kasnije se proširila na različite delove sveta. Poslednjih godina zabeležena je i u Evropi, uključujući područja Balkana.

Najveći problem kod ove bolesti jeste njeno brzo širenje i činjenica da za nju ne postoji široko dostupna vakcina koja bi se koristila kao glavno rešenje u suzbijanju epidemija.

Kako se afrička kuga prenosi?

Virus se može preneti na više načina:

• direktnim kontaktom zaražene i zdrave svinje;
• preko krvi, telesnih tečnosti i izlučevina zaraženih životinja;
• preko kontaminirane hrane, opreme, odeće i obuće;
• preko vozila i predmeta koji su bili u kontaktu sa zaraženim životinjama;
• preko ostataka mesa i proizvoda od svinjskog mesa koji nisu pravilno odloženi.

Posebno važnu ulogu u širenju bolesti mogu imati divlje svinje, koje virus mogu preneti na velike udaljenosti.

Koji su simptomi kod svinja?

Kod zaraženih životinja mogu se pojaviti:

• visoka temperatura;
• gubitak apetita;
• slabost i malaksalost;
• krvarenja na koži i unutrašnjim organima;
• problemi sa kretanjem;
• uginuće u težim slučajevima.

Kod nekih oblika bolesti uginuće može nastupiti veoma brzo, zbog čega je važno rano prepoznati sumnjive slučajeve.

Da li su ljudi u opasnosti?

Najvažnije pitanje za građane jeste – može li afrička kuga svinja da pređe na čoveka?

Odgovor je: ne.

Afrička kuga svinja nije bolest koja se prenosi na ljude. Čovek ne može da se zarazi ovom bolešću niti ona predstavlja direktnu zdravstvenu opasnost za stanovništvo.

Ipak, ljudi mogu imati važnu ulogu u širenju virusa među svinjama. Na primer, osoba koja poseti zaraženo područje može nehotice preneti virus preko obuće, odeće, alata ili ostataka hrane.

Da li je meso bezbedno?

Meso svinja koje su pregledane i potiču iz kontrolisanog lanca proizvodnje bezbedno je za upotrebu.

Međutim, zabranjeno je koristiti meso životinja za koje postoji sumnja da su obolele ili koje su uginule od nepoznatog uzroka. Takvi proizvodi mogu doprineti širenju bolesti među životinjama.

Kako se zaštititi?

Stručnjaci preporučuju nekoliko osnovnih mera:

• ne kupovati meso i proizvode nepoznatog porekla;
• ne unositi ostatke hrane u objekte gde se drže svinje;
• održavati higijenu obuće, odeće i opreme;
• prijaviti sumnjive slučajeve nadležnim službama;
• ne dodirivati uginule divlje svinje.

Afrička kuga svinja predstavlja ozbiljan problem za stočarstvo i poljoprivredu, ali ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi.

Na dan posvećen Svetom Doroteju, pravoslavni vernici pale sveće, mole se i podsećaju na važnost pomoći bližnjima

Sveti Dorotej, episkop tirski, sutra će biti u centru pažnje pravoslavnih vernika, koji tradicionalno obeležavaju njegov praznik. Iako ovaj praznik nije među najvećima u crkvenom kalendaru, običaji i učenja koja prate ovaj dan posebno se poštuju u crkvenim krugovima. Prema predanju, na praznik Svetog Doroteja, vernici posebno vode računa da ne naruše post sredom i petkom, a takođe nastoje da pomognu svakome kome je pomoć potrebna.

Ko je bio Sveti Dorotej i zašto je važan

Sveti Dorotej bio je episkop grada Tira u doba cara Dioklecijana, poznatog po progonu hrišćana. U tom periodu, bio je prinuđen da napusti svoju episkopiju, ali se po dolasku cara Konstantina Velikog vratio i nastavio da propoveda Jevanđelje. Prema crkvenom predanju, doživeo je duboku starost, više od sto godina. Pisao je na grčkom i latinskom jeziku, a njegovo najpoznatije delo je grčko-latinska „Sintagma“. Njegov život okončan je za vreme cara Julijana Odstupnika, kada je ponovno pokrenut progon hrišćana. Tada je, kako crkva navodi, pretrpeo mučenja i postradao zbog svoje vere.

Običaji i poruke praznika Svetog Doroteja

Na praznik Svetog Doroteja, vernici se podsećaju važne pouke iz njegovog života. Pre svega, ističe se značaj poštovanja posta sredom i petkom. Osim toga, običaji nalažu da se nikome ne uskrati pomoć ako je moguće pružiti je. U besedi koja se vezuje za ovaj dan, naglašava se: „Nikada ne narušavaj post u sredu i u petak… Ne odreci dobra onima kojima treba, kad možeš učiniti. Ne odriče ni tebi Gospod ono što tebi treba, ne odreci ni ti čoveku, koga ti je Gospod poslao u susret, da kuša srce tvoje.“ Ove reči podsećaju vernike da vera nije samo u molitvi, već i u svakodnevnim delima milosrđa i pomoći bližnjima.

Kako vernici obeležavaju praznik Svetog Doroteja

Na ovaj dan, običaj je da vernici posete crkvu i zapale sveću za zdravlje ukućana i pokoj duša preminulih. Pored toga, mnogi se odlučuju za tihu molitvu u svom domu. Prema narodnom verovanju, važno je izbegavati svađe i ružne reči. Dan posvećen svetitelju treba provesti u miru, praštanju i dobrim delima. Mnogi koriste ovaj dan da pomognu siromašnima, posete bolesne ili daju prilog crkvi, verujući da se dobro vraća dobročinitelju.

Molitva Svetom Doroteju i značaj praznika

Molitva upućena Svetom Doroteju glasi: „Sveti sveštenomučeniče Doroteje, verni slugo Hristov, koji si svoj život posvetio istini i ljubavi Božjoj, izmoli od Gospoda mir našim srcima, snagu u iskušenjima i mudrost da hodimo putem vere. Nauči nas da budemo milosrdni prema bližnjima, postojani u dobru i istrajni u molitvi. Neka tvojim svetim molitvama Gospod podari zdravlje, slogu i blagoslov našim porodicama i sačuva nas od svakog zla. Amin.“ Takođe, ovaj praznik podseća na značaj istrajnosti u veri i spremnosti na pomoć drugima, što je centralna poruka učenja Svetog Doroteja.