Preliminarni podaci pokazuju povećanu smrtnost tokom juna, stručnjaci upozoravaju na moguće dalje posledice

Najmanje 12.000 dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo je tokom toplotnog talasa u Evropi, pokazuju podaci nacionalnih institucija iz više zemalja. Period od 22. do 28. juna doneo je izrazito visoke temperature, a prema saopštenju relevantnih evropskih službi, najveći broj smrtnih slučajeva registrovan je u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Španiji, Holandiji, Švajcarskoj i Luksemburgu. Oko 10.000 smrtnih slučajeva je prijavljeno u tim državama, dok se za Englesku i Vels beleži dodatnih 2.200 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotnim talasom.

Toplotni talas u Evropi i preliminarni izveštaji

Prema procenama evropske platforme za praćenje mortaliteta EuroMOMO, broj dodatnih smrtnih slučajeva tokom poslednje nedelje juna iznosi 14.260. Ova platforma koristi zvanične podatke iz 24 zemlje, koje zajedno broje gotovo 400 miliona stanovnika. Ipak, podaci su još uvek preliminarni i potrebno je nekoliko nedelja da bi se dobila potpuna slika o uticaju ekstremnih vrućina na smrtnost u Evropi.

Stručnjaci ističu da su podaci o broju smrtnih slučajeva još nepotpuni jer neke zemlje centralne i istočne Evrope, uključujući Slovačku i Mađarsku, nisu objavile svoje statistike. Zbog toga se očekuje da će stvarni broj žrtava toplotnog talasa u Evropi biti još veći.

Upozorenja stručnjaka i značaj prevencije

Regionalni direktor SZO za Evropu Hans Anri Kluge upozorio je da „leto nije gotovo“ i naglasio da „imamo alate da sprečimo ove smrtne slučajeve“. On je izjavio da mnoge vlade i dalje posmatraju toplotne talase kao vremenski fenomen, a ne kao ozbiljnu zdravstvenu krizu. Prema njegovim rečima, adekvatna reakcija i prevencija mogu značajno smanjiti posledice ekstremnih vremenskih prilika.

Epidemiolog Lase Vestergard iz danskog istraživačkog centra Statens Serum Institut i koordinator EuroMOMO, naglasio je da nema drugih uzroka za prekomernu smrtnost osim vrućine. „Koliko znamo, nema drugih uzroka za ovu prekomernu smrtnost osim vrućine, a to je prilično dramatično“, izjavio je Vestergard. On je, međutim, napomenuo da treba oprezno tumačiti najnovije brojke jer su još uvek preliminarne.

Klimatske promene i buduća očekivanja

Organizacija World Weather Attribution ocenila je da bi toplotni talas u junu bio gotovo nemoguć bez uticaja klimatskih promena. Takođe, podaci iz više zemalja još nisu kompletirani, što otežava preciznu analizu ukupnog uticaja na zdravlje stanovništva. Kao rezultat, stručnjaci upozoravaju da se najcrnji bilans toplotnog talasa u Evropi tek očekuje kada sve statistike budu dostupne.

Policija istražuje slučaj u Donjoj Saksoniji, vatrogasci obezbedili područje, okolnosti još nisu poznate

Tri osobe su izgubile život u događaju koji je registrovan kao samoubistvo sa tornja Harc u Donjoj Saksoniji. Prema policijskim izvorima, među stradalima su roditelji i njihovo dete. Incident se dogodio oko 16.40 časova, kada je prijavljeno da su tri osobe pale sa platforme tornja.

Pad sa tornja Harc u Donjoj Saksoniji

Prve ekipe hitne pomoći su ubrzo po dojavi stigle na mesto događaja. Prema zvaničnoj izjavi policije, pronađene su dve osobe muškog pola i jedna žena sa smrtonosnim povredama. U pitanju su odrasli i maloletno dete, a identiteti nisu saopšteni radi zaštite privatnosti žrtava.

Takođe, policija i spasilačke službe su još uvek prisutne na lokaciji i obavljaju uviđaj. Vatrogasna služba je obezbedila i ogradila područje oko tornja Harc, dok detalji o okolnostima i motivima ovog tragičnog događaja ostaju predmet istrage.

Istraga i bezbednost na turističkoj destinaciji

Toranj Harc, visok 65 metara, otvoren je za posetioce u novembru 2023. godine i predstavlja popularnu turističku destinaciju u gornjem delu planine. Njegova izgradnja koštala je oko 10 miliona evra. Prema saopštenju, objekat ima dobro postavljene mere bezbednosti, ali će tokom istrage biti proverena sva relevantna dokumentacija i postupci.

Osim toga, zvanične informacije o mogućim uzrocima ili prethodnim signalima koji bi ukazivali na rizik još nisu dostupne. Policija je najavila da će dodatne informacije biti saopštene nakon okončanja uviđaja i prikupljanja izjava svedoka.

Na kraju, javnost je pozvana da poštuje privatnost porodice i da ne širi neproverene informacije o pad sa tornja Harc u Donjoj Saksoniji. Istraga se nastavlja, a svi zvanični podaci biće objavljeni kada budu dostupni.

Avio-industrija upozorava da prelazak na stalno letnje računanje vremena zahteva do dve godine prilagođavanja.

Avio-kompanije u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa mogućnošću da stalno letnje računanje vremena postane pravilo kroz zakon koji je trenutno u proceduri. Predstavnički dom je izglasao predlog, a sada se čeka odluka Senata, dok konačnu reč ima predsednik.

Uticaj na avio-industriju

Zakon o trajnom letnjem računanju vremena mogao bi da donese značajne promene u planiranju i radu avio-kompanija. Prema procenama, prilagođavanje sistema i operacija moglo bi trajati i do 24 meseca. Glavni izazovi uključuju promene u rasporedima letova, pozicioniranju posada i aviona, kao i povezivanju domaćih i međunarodnih letova.

Zašto je potrebno toliko vremena?

Pre svega, složenost avio-saobraćaja podrazumeva precizno planiranje i stalnu povezanost između država. Svaka izmena vremena direktno utiče na rezervacije koje se prave mesecima unapred. Osim toga, avio-kompanije kao što je Airlines for America navode da je potrebna stabilnost i predvidljivost za globalne mreže i operacije. „Promene zahtevaju vremenski okvir koji odražava globalne komplikacije“, ističu iz ove organizacije.

Širi uticaj na druge sektore

Osim avijacije, i druge grane privrede, poput železnica i kamionskog saobraćaja, morale bi da prilagode svoje rasporede. Zbog toga se savetuje da zakon, ukoliko bude usvojen, ostavi dovoljno vremena za prilagođavanje svih sistema, uključujući rezervacije, rasporede posada, obračun plata i IT rešenja, kako u avio-kompanijama, tako i kod dobavljača.

Posebnosti avio-industrije

Avio-industrija se razlikuje od drugih jer se karte često rezervišu mnogo pre putovanja. To dodatno komplikuje situaciju. Stručnjaci naglašavaju da stalno letnje računanje vremena može izazvati poteškoće u povezivanju letova, kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou.

Rasprava o prednostima i manama

Zagovornici zakona tvrde da bi stalno letnje računanje vremena smanjilo potrošnju energije, jer bi sunce zalazilo kasnije tokom zime. S druge strane, protivnici upozoravaju da bi više tamnih i hladnih jutara moglo negativno uticati na zdravlje ljudi.

Zaključak

Iako je cilj zakona da donese određene koristi, prelazak na stalno letnje računanje vremena traži temeljite pripreme i vreme. Avio-kompanije i druge transportne grane ističu da je potrebno do dve godine da bi se sve operacije bezbedno prilagodile novim pravilima.