Svetska banka predviđa rast cena energenata za 32 odsto ove godine, uz moguću krizu zbog poremećaja na tržištu.

Cene energenata rastu širom sveta, a prema najnovijem izveštaju Svetske banke, očekuje se da će tokom ove godine zabeležiti porast od čak 32 odsto. Ova revidirana procena je znatno viša od aprilskih prognoza, koje su predviđale rast od 24 odsto. Ključni razlozi za ovakav trend su eskalacija sukoba na Bliskom istoku i poremećaji u lancima snabdevanja.

Najveći pad ponude nafte u poslednje četiri decenije

Prema procenama, ponuda nafte bi ove godine trebalo da se smanji za 5,2 odsto, što predstavlja najniži nivo u poslednjih 40 godina, izuzev perioda recesije 2020. godine. Zbog toga se očekuje da će cena sirove nafte Brent kratkoročno ostati visoka, sa prosečnom cenom od 92 dolara po barelu. Cene bi mogle biti još više da se ne predviđa pad potražnje od 2,5 odsto, što je značajan podatak.

Snažan rast cena gasa i đubriva u Evropi

Smanjene isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) mogle bi, prema procenama Svetske banke, da podignu cene gasa u Evropi za skoro 60 odsto tokom ove godine. U 2027. godini se očekuje pad cena gasa za osam odsto, ali tržište će i dalje biti ograničeno. Tek 2028. godine prognozira se pad cena za gotovo 30 odsto. Kada je reč o đubrivu, procenjuje se rast cena od 14 odsto, što je dvostruko manje nego što je ranije prognozirano. Cene đubriva bi u 2027. godini trebalo da padnu za 12,4 odsto, a trend pada mogao bi da se nastavi i tokom 2028. godine.

Rizici za cene hrane i moguća kriza

Cene prehrambenih sirovina ove godine bi prema izveštaju trebalo da porastu za nešto više od 10 odsto, a u 2027. godini za sedam odsto. U slučaju dodatnih poremećaja, kao što su snažan El Ninjo, problemi sa isporukama žitarica preko Crnog mora, eskalacija sukoba na Bliskom istoku ili dodatne štete na ruskoj naftnoj infrastrukturi, cene hrane mogle bi biti i do 12 odsto više od sadašnjih očekivanja. Takođe, ovakav razvoj događaja mogao bi izazvati prehrambenu krizu sličnu onoj iz ranih 2010-ih, kada je oko 40 miliona ljudi zapalo u ekstremno siromaštvo.

Šta kažu zvanične prognoze za naredne godine

Prema prognozama Svetske banke, energenti bi u 2027. godini trebalo da pojeftine za 11,5 odsto, a sličan pad očekuje se i 2028. godine. Cene hrane bi u 2028. godini mogle da padnu za 5,2 odsto. Rast cena energije i poremećaji u trgovini dodatno podstiču inflaciju, ugrožavaju snabdevanje hranom i usporavaju privredni rast. “Rast cena energije i poremećaji u trgovini podstiču inflaciju, ugrožavaju snabdevanje hranom i usporavaju privredni rast”, izjavio je zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke Ajhan Kose.

Rekordan rast cena metala

Metali bi ove godine mogli da poskupe za 25 odsto i dostignu rekordne nivoe, dok se za plemenite metale predviđa rast od čak 40 odsto, pre svega zbog povećane potražnje za sigurnim ulaganjima u uslovima geopolitičke neizvesnosti. Sledeće godine se očekuje stabilizacija cena metala. Cene energenata i dalje su podložne brojnim rizicima, a njihovo kretanje u narednim godinama zavisiće od globalnih okolnosti i promena na tržištu.

Jerevan je potvrdio trajno povlačenje iz vojno-političkog saveza pod vođstvom Rusije, naglašavajući okretanje novim partnerstvima.

Jermenija je donela konačnu odluku da napusti Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti, vojno-politički savez na čijem čelu je Rusija. Prema zvaničnoj izjavi ministra spoljnih poslova Ararat Mirzojan, Jerevan više ne vidi mogućnost povratka u ovu organizaciju. Ova odluka označava potpun raskid sa savezom i ima značajne posledice za uticaj Moskve na Južnom Kavkazu.

Prema rečima ministra Mirzojana, privremeno zamrznuto članstvo Jermenije u savezu sada prelazi u trajno napuštanje. Zbog toga je jasna namera države da svoju spoljnu politiku usmeri ka jačanju suvereniteta i izgradnji bližih odnosa sa zapadnim partnerima. Jermenija je ranije zamrzla učešće nakon što su ruske snage propustile da zaštite njene bezbednosne interese.

Razlozi za napuštanje Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti

Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti bila je zamišljena kao ključni instrument za očuvanje uticaja Rusije na prostoru bivšeg SSSR-a. Osim Rusije, članice su još Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan. Ipak, prema saopštenju iz Jerevana, nesposobnost Moskve da garantuje bezbednost saveznicima dovela je do gubitka poverenja. Odluka Jermenije sada potvrđuje potpuni raskid svih institucionalnih veza sa ovim vojnim paktom.

Osim toga, zvanični Jerevan ističe da je ova odluka doneta zbog potrebe za jačanjem narodne suverenosti. Time Jermenija šalje signal da će ubuduće tražiti samostalna bezbednosna rešenja i razvijati nove međunarodne partnerstva.

Posledice za geopolitičku stabilnost regiona

Raskid sa savezom ima šire implikacije za bezbednost i političku dinamiku na Južnom Kavkazu. Prema analizi događaja, ovo povlačenje je još jedan udarac na geopolitičke planove Rusije u regionu. Pokazalo se da članice saveza sve više biraju sopstveni kurs, dok je moć Moskve u regionu oslabila.

Takođe, Jermenija se sada okreće partnerstvima sa zapadnim državama i evropskim integracijama. To može uticati i na druge članice Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti. Povlačenje Jermenije ukazuje na promenjene regionalne odnose i novi balans snaga na Kavkazu.

Na kraju, odluka Jerevana dodatno potvrđuje da je ruska premoć u regionu oslabila. Dalji tok događaja pokazaće kakve će posledice imati ova promena za bezbednost i saradnju država na Južnom Kavkazu.

Vlada Albanije usvojila je paket strožih mera protiv nasilja na protestima, uključujući visoke novčane kazne i ograničenja okupljanja.

Vlada Albanije usvojila je paket strožih mera za suzbijanje nasilja na protestima u Tirani. Ove mere uključuju novčane kazne koje dostižu do 500.000 leka (oko 5.500 evra), a najviše pogađaju one koji kriju identitet i ne poslušaju naređenje policije da se raziđu. Paket novih pravila stupio je na snagu odmah, ali parlament mora da ih potvrdi u roku od 45 dana.

Koje kazne predviđaju nove mere u Tirani

Nove odredbe predviđaju da se skrivanje identiteta na protestima kažnjava iznosom od 10.000 do 100.000 leka. Zakon pravi izuzetke kada je pokrivanje lica opravdano zdravstvenim, verskim ili profesionalnim razlozima, kao što je novinarstvo ili pružanje medicinske pomoći. Takođe, za one koji odbiju da se raziđu po naređenju policije, a pritom kriju identitet, predviđena je maksimalna kazna od 500.000 leka. Osim toga, za druge prekršaje tokom okupljanja predviđene su niže novčane kazne.

Ograničenja okupljanja i kontrole na društvenim mrežama

Prema novim pravilima, policija može privremeno zabraniti ili ograničiti okupljanja u blizini obrazovnih, zdravstvenih i državnih institucija. Ovo je moguće samo ako postoji ozbiljan i neposredan rizik od nasilja ili znatne materijalne štete. Ograničenje može trajati najduže 72 sata, uz mogućnost jednog produženja. Kada je reč o pozivima na nasilje na društvenim mrežama, policija može tražiti uklanjanje takvog sadržaja. Ako se objava ne ukloni ili se ponašanje ponovi, mogu se preduzeti dalji koraci prema važećim zakonima.

Podrška preduzećima i elektronski registar izgrednika

Vlada je najavila i državnu nadoknadu za mala preduzeća koja su pretrpela štetu od vandalizma, pljački ili požara tokom protesta. Deo paketa je i poseban elektronski registar pojedinaca koji su prijavljeni tužilaštvu ili su pod istragom zbog nasilnih krivičnih dela na javnim okupljanjima. Takođe, prema saopštenju, cilj je da se ovim merama spreči ponavljanje nasilja na protestima.

Protesti u Tirani i pozadina novih mera

Protesti u Tirani traju već mesecima. Prvobitno su započeli kao mirna okupljanja protiv izgradnje luksuznog hotela u zaštićenom prirodnom području, projektu koji podržava Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa. Kasnije su se protestima priključili studenti koji zahtevaju borbu protiv korupcije, bolje zdravstvo i više prilika za mlade. Premijer Edi Rama za nasilje tokom protesta okrivio je “strane aktere” i posebno naveo Rusiju i Iran zbog širenja dezinformacija na internetu. Istovremeno, Rama je pozvao na dijalog kao način rešavanja problema. Nove mere oštro su usmerene ka suzbijanju nasilja i vraćanju reda tokom javnih okupljanja.