Ustavni savet će u narednih mesec dana razmatrati ustavnost novog zakona na zahtev predsednika Senata i premijera

Poslanici Narodne skupštine Francuske usvojili su zakon kojim se pod strogo definisanim uslovima omogućava medicinski potpomognuto okončanje života odraslih osoba obolelih od neizlečivih bolesti. Glasanje je održano danas u Parizu, a za zakon je glasalo 291 poslanik, dok je 241 bio protiv, kako je saopšteno iz parlamenta.

Usvajanjem ovog zakona ispunjeno je obećanje predsednika Emanuela Makrona o uvođenju novog modela regulacije pitanja završetka života u Francuskoj. Predsednik Makron je izjavio da je obećanje dato javnosti ispunjeno, uz puno poštovanje demokratskih procedura. Predsednica Narodne skupštine Jael Bron-Pive ocenila je da je reč o najdužoj skupštinskoj raspravi od osamdesetih godina prošlog veka.

Iako je donji dom dao saglasnost, zakon neće odmah stupiti na snagu. Predsednik Senata Žerar Larše i premijer Sebastijen Lekorni najavili su da će podneti zahtev za ocenu ustavnosti Ustavnom savetu, koji će imati rok od mesec dana da odluči da li je zakon u skladu sa Ustavom Francuske.

Prema odredbama zakona, medicinski potpomognuto samoubistvo biće omogućeno punoletnim osobama sa francuskim državljanstvom ili legalnim boravkom, koje boluju od teške i neizlečive bolesti opasne po život, nalaze se u uznapredovaloj ili terminalnoj fazi bolesti i trpe nepodnošljive ili neotklonjive bolove. Pacijent sam podnosi zahtev, a medicinski tim je dužan da ga razmotri u roku od 15 dana. Nakon najmanje dva dana perioda za razmišljanje, pacijent potvrđuje odluku.

Zakon predviđa da psihička patnja nije dovoljan osnov za odobrenje procedure, kao ni teški psihijatrijski poremećaji ili neurodegenerativne bolesti poput Alchajmerove bolesti. Pacijent će lek moći da primeni u vreme i na mestu koje sam izabere, uključujući svoj dom ili zdravstvenu ustanovu, a sve troškove pokrivaće sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina građana Francuske podržava legalizaciju ovakve procedure. Udruženja za pravo na dostojanstvenu smrt pozdravila su usvajanje zakona, dok protivnici upozoravaju na moguće pritiske na starije, teško obolele i osobe sa invaliditetom.

Nacionalna skupština vodi istragu, broj povređenih ostaje 16.740 prema zvaničnim podacima

Broj poginulih u dva snažna zemljotresa koja su 24. juna pogodila Venecuelu porastao je na 4.829, saopštio je predsednik Nacionalne skupštine Horhe Rodrigez. Prema zvaničnoj izjavi, broj povređenih ostaje nepromenjen i iznosi 16.740 osoba.

Dva razorna potresa pogodila su područje oko 160 kilometara zapadno od Karakasa, prvi jačine 7,2 stepena, a drugi, koji je usledio nakon 39 sekundi, bio je jačine 7,5 stepeni. Značajan broj građana ostao je bez krova nad glavom, a Nacionalna skupština je saopštila da je 17.907 ljudi evakuisano iz svojih domova.

Predsednik Nacionalne skupštine Horhe Rodrigez izjavio je da su sve službe angažovane na pružanju pomoći stanovništvu, dok se nastavljaju aktivnosti na sanaciji posledica zemljotresa. „Broj povređenih ostaje isti, dok je broj žrtava nažalost povećan na 4.829“, naveo je Rodrigez u zvaničnoj izjavi.

Nadležne institucije nastavljaju istragu i procenu materijalne štete, dok su spasilačke ekipe na terenu angažovane na pronalaženju nestalih i pomoći pogođenom stanovništvu. Organi vlasti apeluju na građane da se pridržavaju svih bezbednosnih preporuka dok se situacija ne stabilizuje.

Zvaničnik navodi ekonomske mere i pregovore sa iranskim rukovodstvom kao deo američke strategije

Američki potpredsednik Džej D. Vens izjavio je u javnom obraćanju da Sjedinjene Države trenutno koriste ekonomski pritisak i podsticaje kako bi uticale na Iran, kao i da vode pregovore sa pragmatičnijim predstavnicima iranskog rukovodstva. Vens je u podkastu naveo da ne može sa sigurnošću da proceni kakve će posledice imati aktuelni sukobi, ali smatra da se proces odvija u željenom smeru, iako je priznao da će biti izazova i zastoja.

Govoreći o svojoj ulozi u administraciji, Vens je naglasio da mu je dužnost da američkom predsedniku pruži najbolji mogući savet u vezi sa iranskim pitanjem i da predsednik već ima uvid u njegovu preporuku. On je istakao da je trenutni pristup kombinacija ekonomskih mera i dijaloga sa pojedinim iranskim zvaničnicima, sa ciljem da se situacija usmeri u povoljnijem pravcu za Sjedinjene Države.

Na pitanje kako bi se on ponašao u eventualnoj eskalaciji sa Iranom, Vens je izbegao da precizira lične stavove, ponavljajući da je njegov zadatak savetovanje predsednika. Takođe je komentarisao navode predsednika Donalda Trampa o njihovoj međusobnoj saradnji, ističući da je njegova obaveza da profesionalno obavlja posao bez obzira na lične odnose.

Zvaničnik nije iznosio detalje o konkretnim merama koje SAD trenutno primenjuju prema Iranu, ali je ukazao na kombinaciju ekonomskih pritisaka i pokušaja pregovora kao ključne komponente američke strategije u ovom trenutku.