Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvuje u Kijevu na Petom samitu „Jugoistočna Evropa – Ukrajina“, a kako je preneto, jedino Srbija i Vučić nisu potpisali deklaraciju iz Kijeva, u kojoj se, između ostalog, predviđa dalju vojnu podršku Ukrajini, uvođenje novih sankcija Rusiji i podršku evroatlantskim težnjama Kijeva za ulazak u NATO.

KIJEVSKA DEKLARACIJA

– Mi, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Republike Albanije Bajram Begaj, predsednik Helenske Republike Konstantinos Tasulas, predsednica Republike Moldavije Maja Sandu, predsednik Rumunije Nikušor Dan, predsednik Vlade Republike Hrvatske Andrej Plenković, predsednik Vlade Republike Slovenije Janez Janša, prvi zamenik predsednika Vlade Republike Severne Makedonije i ministar za evropska pitanja Bekim Sali, potpredsednik Vlade za spoljne i evropske poslove Crne Gore Filip Ivanović, ministarka spoljnih poslova Republike Bugarske Velislava Petrova-Čamova, okupili smo se u Kijevu 15. jula 2026. godine na petom Samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa [u prisustvu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen].

Polazeći od rezultata naših prethodnih sastanaka u Atini, Tirani, Dubrovniku i Odesi, ponovo potvrđujemo da Samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa predstavlja važan okvir za politički dijalog, regionalnu saradnju i zajedničku bezbednost.

Sastanak u Kijevu, na Dan državnosti Ukrajine, ima simbolički značaj, jer potvrđuje kontinuitet više od hiljadu godina ukrajinske državnosti.

Prepoznajući da su bezbednost Ukrajine, crnomorskog regiona i Jugoistočne Evrope međusobno povezane, usvajamo sledeću Deklaraciju.

1. Ostajemo ujedinjeni u uverenju da u Evropi ne može biti trajnog mira, bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta bez suverene i nezavisne Ukrajine. Odajemo priznanje otpornosti, snazi i hrabrosti ukrajinskog naroda u borbi za svoj nacionalni identitet, budućnost i slobodu protiv ruske agresije od 2014. godine i ponovo potvrđujemo našu nepokolebljivu posvećenost pružanju sveobuhvatne podrške Ukrajini. Ovi zajednički napori od ključnog su značaja za oblikovanje budućnosti Evrope.

2. Ponovo osuđujemo nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu oružanu agresiju Rusije protiv Ukrajine i pozivamo Rusiju da bez odlaganja okonča rat. Ovo grubo kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju Ujedinjenih nacija, predstavlja ozbiljnu pretnju miru i stabilnosti u Evropi. Najoštrije osuđujemo svaku političku, vojnu, tehničku, finansijsku ili drugu podršku ratnim naporima Ruske Federacije koju pružaju treće države i pozivamo na njen trenutni prestanak.

3. Najoštrije osuđujemo pojačane redovne masovne napade Rusije na Kijev i druga mesta širom Ukrajine, koji predstavljaju očigledno kršenje međunarodnog prava. Izražavamo najdublje saučešće svim žrtvama. Ciljanje civilnog stanovništva i vitalne infrastrukture predstavlja ratni zločin. Apelujemo na Rusiju da obustavi raketne i napade droovima na mirne gradove Ukrajine, koji su već odneli brojne civilne živote i prouzrokovali veliku štetu kritičnoj infrastrukturi, uključujući energetsku, infrastrukturu za snabdevanje vodom i kanalizacionu infrastrukturu. Ovi namerni pokušaji izazivanja humanitarne katastrofe dovode do eskalacije rata i podrivaju tekuće napore za postizanje mira.

4. Ponovo potvrđujemo da jačanje sposobnosti protivvazdušne odbrane Ukrajine ostaje prioritet, naročito obezbeđivanjem odgovarajućih sistema i presretača sposobnih za presretanje balističkih raketa. Podržavamo mobilizaciju neophodnih finansijskih sredstava i međunarodnih mehanizama u tu svrhu, prepoznajući da snažnija protivvazduhoplovna odbrana spasava živote civila i štiti kritičnu infrastrukturu.

5. Ponovo potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica, uključujući i njeno teritorijalno more. Ovi univerzalni principi predstavljaju temelj mira, bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta u Evropi. Ističemo našu politiku nepriznavanja bilo kakvog pokušaja nezakonite izmene tih granica i ponovo potvrđujemo neotuđivo pravo Ukrajine na samoodbranu u skladu sa članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija. Naglašavamo da potpuno, bezuslovno i proverljivo povlačenje ruskih snaga i vojne opreme sa celokupne teritorije Ukrajine ostaje neophodan uslov za postizanje trajnog mira. Nikakve odluke koje se tiču Ukrajine ne mogu se donositi bez Ukrajine.

6. Ostajemo ujedinjeni u našoj solidarnosti sa Ukrajinom i posvećeni, zajedno sa našim partnerima, uspostavljanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira za Ukrajinu, zasnovanog na međunarodnom pravu. Pohvaljujemo nepokolebljivu posvećenost Ukrajine miru i poziv predsednika Zelenskog na pregovore radi okončanja rata. Cenimo napore naših partnera i saveznika usmerene ka okončanju rata. Pozivamo Rusiju da na to uzvrati prihvatanjem potpunog i sveobuhvatnog prekida vatre.

7. Prepoznajemo značajan rad Koalicije voljnih kao efikasnog mehanizma za podršku Ukrajini, uključujući i u pogledu pružanja čvrstih i pravno obavezujućih bezbednosnih garancija Ukrajini, i izražavamo spremnost da pojačamo svoje učešće u njenom radu.

8. Pozdravljamo nedavno otvaranje dva pregovaračka klastera sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom i podržavamo što skorije otvaranje preostalih klastera, u skladu sa pristupom zasnovanim na zaslugama. Pohvaljujemo napredak partnera iz Jugoistočne Evrope u procesu pristupanja. Prepoznajemo da se ovim dostignućima uzajamno jača napredak svih strana i stvara novi zamah za proširenje Evropske unije. Buduće članstvo partnera sa Zapadnog Balkana, kao i Ukrajine i Republike Moldavije, u Evropskoj uniji predstavlja strateško ulaganje u dugoročnu stabilnost, bezbednost i prosperitet Evrope. Polazeći od međusobne podrške procesu pristupanja zasnovanom na zaslugama, ponovo potvrđujemo našu odlučnost da intenziviramo zajedničke napore kako bismo obezbedili kontinuiran i održiv napredak svih kandidata na njihovom pojedinačnom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Radi iskorišćavanja novog zamajca u procesu proširenja Evropske unije, partneri ostaju posvećeni sprovođenju ciljanih reformi i odlučnom ispunjavanju kriterijuma za članstvo, uključujući potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

9. Bezbednost Ukrajine jeste i naša bezbednost. Ukrajina doprinosi evroatlantskoj bezbednosti i ostajemo ujedinjeni u svojoj nepokolebljivoj podršci Ukrajini u odbrani njene slobode, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao što je navedeno u Deklaraciji sa Samita NATO-a u Ankari. Ponovo potvrđujemo našu podršku evroatlantskim težnjama Ukrajine na njenom nepovratnom putu ka budućem članstvu u NATO-u, kada se saveznici o tome saglase i kada budu ispunjeni uslovi, kao i njenom suverenom pravu da samostalno bira svoje bezbednosne aranžmane i određuje sopstvenu budućnost. Prepoznajemo da odbrambene sposobnosti Ukrajine jačaju evroatlantsku bezbednost i naglašavamo značaj proširivanja odbrambene saradnje radi podrške dugoročnoj bezbednosti i otpornosti Ukrajine.

10. Najoštrije osuđujemo sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava i Međunarodnog zakona o ljudskim pravima, učinjena u okviru ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. Pozivamo na hitan povratak svih nezakonito deportovanih i prisilno premeštenih državljana Ukrajine, posebno ukrajinske dece, kao i na oslobađanje svih nezakonito pritvorenih civila i ratnih zarobljenika.

11. Ponovo potvrđujemo da za zločin agresije ne sme biti nekažnjivosti. Podržavamo međunarodne napore usmerene ka obezbeđivanju odgovornosti za zločine učinjene protiv Ukrajine, uključujući i posredstvom Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine. Odajemo priznanje državama koje su već pristupile Proširenom delimičnom sporazumu o uspostavljanju Upravljačkog odbora Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine. Mi, ostali učesnici, izražavamo nameru da blagovremeno razmotrimo pristupanje ovom sporazumu i doprinesemo ovom važnom poduhvatu.

12. Pozivamo na dalje pojačavanje pritiska sankcija na Rusku Federaciju i njenu ratnu privredu, obezbeđivanje delotvorne primene sankcija, suprotstavljanje ruskoj „floti iz senke“, kao i jačanje međunarodne saradnje u borbi protiv zaobilaženja sankcija, sajber pretnji i drugih hibridnih aktivnosti koje podrivaju evropsku bezbednost.

13. Najoštrije osuđujemo kontinuirane ruske napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine i ponovo potvrđujemo našu posvećenost jačanju regionalne energetske bezbednosti kroz bližu saradnju, diverzifikaciju pravaca snabdevanja, unapređenje međusobne povezanosti i podršku obnovi i modernizaciji energetskog sistema Ukrajine, uključujući i posredstvom Fonda za podršku energetskom sektoru Ukrajine. Ohrabrujemo partnere da se oslone na jedinstveno iskustvo Ukrajine u jačanju otpornosti energetskog sistema u uslovima rata.

14. Ističemo strateški značaj crnomorskog regiona za evropsku i globalnu bezbednost. Ruska agresija protiv Ukrajine, napadi na slobodu plovidbe, uključujući napade na trgovačke brodove i civilne luke, sajber napadi, strana manipulacija informacijama i mešanje, napadi na kritičnu infrastrukturu, upadi bespilotnih letelica, povrede suverenog vazdušnog prostora i pokušaji podrivanja demokratskih institucija postali su zajednički izazovi za naš region. Obavezujemo se da jačamo vazdušnu i pomorsku bezbednost, sposobnosti za borbu protiv bespilotnih letelica, regionalnu povezanost, zaštitu kritične infrastrukture, slobodu i bezbednost plovidbe, otpornost energetskog sektora i koordinisan odgovor na hibridne pretnje, u skladu sa međunarodnim pravom, uključujući Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravu mora. UNCLOS.

15. Snažno osuđujemo nezakonitu okupaciju i militarizaciju Zaporoške nuklearne elektrane od strane Rusije, što i dalje ugrožava nuklearnu bezbednost i krši Sedam neophodnih stubova nuklearne bezbednosti i sigurnosti, kao i Pet principa za obezbeđivanje nuklearne bezbednosti i sigurnosti u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani, koje je utvrdila Međunarodna agencija za atomsku energiju. Ponovo zahtevamo da Rusija bez odlaganja povuče svo vojno i drugo neovlašćeno osoblje iz elektrane i vrati je pod kontrolu Ukrajine.

16. Najoštrije osuđujemo sistematsku upotrebu opasnih hemijskih supstanci od strane Ruske Federacije protiv Ukrajine, kojom se krši Konvencija o hemijskom oružju. Ponovo potvrđujemo da obezbeđivanje pune odgovornosti u tom pogledu ostaje prioritet. Podržavamo napore u okviru Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW) usmerene na istragu incidenata koji uključuju opasne hemijske supstance i utvrđivanje odgovornosti za njihovu upotrebu.

17. Ponovo potvrđujemo našu spremnost da aktivno doprinesemo obnovi i rekonstrukciji Ukrajine, humanitarnom razminiranju, oporavku životne sredine i obnovi pogođenih zajednica, u bliskoj saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, međunarodnim organizacijama i privatnim sektorom. Prepoznajemo značajan doprinos koji će ukrajinski veterani dati dugoročnom oporavku i razvoju Ukrajine.

18. Prepoznajemo da je ruski rat agresije praćen sistematskim hibridnim aktivnostima usmerenim protiv Ukrajine i država Jugoistočne Evrope. Obavezujemo se da jačamo saradnju u suprotstavljanju sajber pretnjama, stranoj manipulaciji informacijama i mešanju (FIMI), kampanjama dezinformacija i drugim zlonamernim aktivnostima usmerenim na podrivanje demokratskih institucija, poverenja javnosti, regionalne stabilnosti i evropskih integracija.

19. Potvrđujemo da proces pristupanja Evropskoj uniji stvara nove mogućnosti za našu praktičnu saradnju. Ponovo potvrđujemo našu posvećenost jačanju vladavine prava, ljudskih prava i demokratskog upravljanja, regionalne saradnje, otpornosti, povezanosti i energetske diversifikacije radi ublažavanja izazova, kao i doprinosa trajnom miru, stabilnosti i prosperitetu u našem regionu i širom Evrope.

20. Saglasni smo se da nastavimo redovan politički dijalog i koordinaciju na svim nivoima radi daljeg jačanja regionalne saradnje i ponovo potvrđujemo da sigurna, slobodna, mirna i prosperitetna Evropa nije moguća bez sigurne, slobodne, mirne i prosperitetne Ukrajine, te ostajemo posvećeni njenoj podršci.

21. Saglasili smo se da se sledeći Samit održi u Republici Sloveniji 2027. godine.