Prema podacima državne statistike, broj razvoda prvi put u padu, ali brakova je duplo manje nego pre 50 godina

U Srbiji je tokom prethodne godine zabeležen pad broja razvoda, prvi put posle višegodišnjeg rasta, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku. Prema zvaničnim podacima, razvedeno je 10.148 brakova, odnosno 4,4 odsto manje nego godinu dana ranije. Istovremeno, broj sklopljenih brakova nastavlja da opada, pa je prošle godine sudbonosno „da“ izgovoreno u 29.402 slučaja, što predstavlja pad od 3,2 odsto u odnosu na godinu pre.

Statistički podaci pokazuju da je u poslednjih 50 godina broj brakova u Srbiji prepolovljen. Tako je 1975. godine zaključeno 62.843 braka, dok je prošle godine taj broj iznosio 29.402, što je 33.441 brak manje. S druge strane, broj razvoda nije značajno promenjen – 1975. godine razvedeno je 10.693 braka, a prošle godine 10.148.

Prosečno trajanje braka koji završi razvodom je 13,9 godina, dok se najveći broj razvoda – 21,1 odsto – dešava između prve i četvrte godine zajedničkog života. Prosečna starost supružnika pri razvodu je 45,6 godina za muškarce i 42,1 godina za žene. Većina razvedenih parova, 52,4 odsto, ima decu, najčešće jedno, a u skoro dve trećine slučajeva deca nakon razvoda ostaju da žive sa majkom.

Prosečna starost mladoženja pri sklapanju braka je 34,4 godine, dok su neveste u proseku stare 31,4 godine. Najveći broj brakova sklapa se između supružnika sličnih godina.

„Promena trenda u broju razvoda ukazuje na moguće stabilizovanje bračnih zajednica, ali niska stopa sklapanja brakova i dalje je zabrinjavajuća“, saopštili su iz Republičkog zavoda za statistiku.

Organizatori Ekspo 2027 pokrenuli javnu nabavku, uniforme reflektuju tradiciju i vizuelni identitet događaja

Kompanija zadužena za organizaciju specijalizovane izložbe Ekspo 2027 u Beogradu pokrenula je postupak javne nabavke za dizajn, proizvodnju i isporuku uniformi namenjenih zaposlenima i volonterima. Nabavka obuhvata izradu dizajna, krojnih listova, proizvodnju i dostavu ukupno 209.141 odevnog predmeta, od kojih je više od 200.000 namenjeno volonterima, dok su preostale uniforme predviđene za zaposlene i drugo angažovano osoblje.

Kolekcija uniformi pod nazivom „PLAYMAKERS“ sadrži širok spektar odevnih predmeta, uključujući majice, polo majice, pantalone, dukseve, vetrovke, kačkete, rančeve i poslovnu odeću za zaposlene. Uniforme će biti izrađene prema idejnom rešenju kolekcije i osmišljene tako da budu funkcionalne, udobne i prepoznatljive, dok će vizuelni identitet biti inspirisan motivima pirotskog ćilima, ušćem Save i Dunava i temom izložbe „Igraj za čovečanstvo“.

Prema rečima direktora organizacione kompanije, zaposleni i volonteri biće prvi domaćini koje će posetioci iz celog sveta sresti po dolasku u Beograd, zbog čega je poseban akcenat stavljen na funkcionalnost, kvalitet i vizuelni simbol gostoprimstva i identiteta izložbe.

Specijalizovana izložba Ekspo 2027 biće održana u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, pod temom „Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve“. Očekuje se učešće velikog broja domaćih i stranih učesnika i posetilaca, a hiljade zaposlenih i volontera imaće ključnu ulogu u organizaciji i funkcionisanju ovog međunarodnog događaja.

Nekada su ih mnogi zaobilazili, a danas u njima vikendom gotovo da nema slobodnog kreveta. Zahvaljujući prirodnim lepotama, obnovljenoj infrastrukturi, seoskom turizmu i vrednim domaćinima, pojedina mesta u Srbiji poslednjih godina doživela su pravi preporod.

Godinama se govorilo da sela u Srbiji ostaju bez stanovnika, da mladi odlaze, a da seoske škole zatvaraju vrata. Iako takvih primera i dalje ima, postoje i drugačije priče koje pokazuju da se uz dobru ideju, ulaganja i upornost može promeniti sudbina jednog mesta.

Od planinskih sela do banja i vinskih krajeva, sve više destinacija privlači turiste iz zemlje i inostranstva.

Gostilje – selo koje je vodopad pretvorio u turistički hit

Na padinama Zlatibora nalazi se Gostilje, selo koje je godinama bilo poznato uglavnom meštanima okolnih krajeva.

Danas je situacija potpuno drugačija. Vodopad Gostilje, uređen prilaz, pešačke staze i uređeni sadržaji privlače hiljade posetilaca tokom cele godine.

Sve više domaćinstava otvorilo je apartmane i seoska turistička gazdinstva, pa je turizam postao jedan od glavnih izvora prihoda.

Vladimir Bazović

Rudno – mir koji traže ljudi iz velikih gradova

Na obroncima planine Golije nalazi se Rudno, selo koje je poslednjih godina postalo sinonim za odmor u prirodi.

Nekada gotovo nepoznato široj javnosti, danas privlači goste koji žele tišinu, domaću hranu i aktivan odmor.

Stare kuće pretvorene su u etno-domaćinstva, a mnogi Beograđani upravo ovde provode produžene vikende.

RINA

Sirogojno – tradicija koja ne izlazi iz mode

Etno-selo i Muzej na otvorenom u Sirogojnu već decenijama predstavljaju jedno od najpoznatijih mesta očuvanja srpske tradicije.

Poslednjih godina sve više turista obilazi ovo selo kako bi upoznali stare zanate, autentične kuće i čuvene ručno pletene džempere koji su Sirogojno proslavili širom sveta.

Spoj tradicije i turizma pokazao se kao recept za dugoročan razvoj.

goxy bgd

Rajac – planina koja osvaja bez gužve

Za razliku od najposećenijih planinskih centara, Rajac je uspeo da sačuva mir i autentičnost.

Manifestacija „Kosidba na Rajcu“, uređene pešačke staze i razvoj seoskog turizma privukli su veliki broj ljubitelja prirode.

Sve više domaćinstava danas živi upravo od gostiju koji dolaze tokom proleća i leta.

Vrnjačka Banja – primer kako turizam može da promeni čitav kraj

Iako nikada nije bila zaboravljena destinacija, Vrnjačka Banja poslednjih godina doživela je snažan razvoj.

Novi hoteli, wellness centri, uređeni parkovi, manifestacije i bogata ponuda učinili su je jednom od najposećenijih turističkih destinacija u Srbiji tokom cele godine.

Sve veći broj turista otvorio je prostor za nova radna mesta u ugostiteljstvu i turizmu.

FOTO: TV Pink Printscreen

Negotinska krajina – vino kao razvojna šansa

Pimnice u Rajačkim i Rogljevačkim selima postale su nezaobilazna stanica ljubitelja vina.

Obnovljeni vinski podrumi, degustacije i razvoj vinskih ruta privukli su turiste koji žele autentično iskustvo istočne Srbije.

Danas se upravo vinski turizam smatra jednim od najvećih razvojnih potencijala ovog kraja.

Foto: Pink.rs/D. Stankov

Rtanj – planina o kojoj svi pričaju

Nekada poznata uglavnom planinarima, planina Rtanj danas je jedna od najpopularnijih destinacija u Srbiji.

Priče o njenom neobičnom obliku, netaknuta priroda i veliki broj pešačkih staza privlače goste tokom cele godine.

Istovremeno je otvoren veliki broj novih smeštajnih kapaciteta i ugostiteljskih objekata.

MilosB

Koji je recept za uspeh?

Stručnjaci ističu da mesta koja beleže najveći rast imaju nekoliko zajedničkih karakteristika:

• očuvanu prirodu;
• autentičnu lokalnu ponudu;
• domaću hranu i proizvode;
• uređenu infrastrukturu;
• aktivne lokalne zajednice;
• promociju na društvenim mrežama i turističkim platformama.

Upravo kombinacija ovih faktora omogućila je da neka sela i manja mesta od gotovo nepoznatih destinacija postanu mesta koja turisti danas rado posećuju.

Turizam kao nova šansa

Sve više domaćinstava širom Srbije pokazuje da turizam ne mora biti rezervisan samo za velike gradove ili poznata letovališta.

Kada se spoje prirodne lepote, gostoprimstvo i dobra ideja, čak i malo selo može da postane destinacija o kojoj se govori.

Priče iz Gostilja, Rudna, Sirogojna, Negotinske krajine i sa Rtnja pokazuju da razvoj nije moguć samo u velikim centrima. Ponekad upravo najmanja mesta postanu najveće turističko iznenađenje.