Connect with us

Svet

Predsednik SAD obavestio Kongres o obnovi vojnih akcija protiv Irana

Zvanična potvrda o nastavku operacija stigla nakon okončanja višemesečnog primirja, navodi se u saopštenju

Objavljeno pre

2 months

,

Foto Izvor: Pexels / Hamza ...

Zvanična potvrda o nastavku operacija stigla nakon okončanja višemesečnog primirja, navodi se u saopštenju

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država formalno je obavestio Kongres da su vojna dejstva protiv Irana obnovljena prošle nedelje, potvrdili su zvanični izvori. U pismu upućenom predsedavajućem Senata Čaku Grasliju, predsednik je naveo da su operacije otpočele 7. jula, a zvanična notifikacija datirana je na 10. jul. Ovaj potez usledio je nakon što je predsednik SAD saopštio da je američko-iransko primirje okončano i izdao naredbu za izvođenje više udara na ciljeve u Iranu, kao odgovor na incidente sa trgovačkim brodovima u oblasti Ormuskog moreuza.

Prema navodima iz pisma, najnoviji napadi opisani su kao “ograničeni, odmereni, planirani i sprovedeni na način koji ima za cilj da minimalizuje civilne žrtve”. Predsednik je precizirao da je cilj operacija bio gađanje vojnih lokacija koje se, prema proceni, mogu smatrati pretnjom američkim snagama i komercijalnom transportu u regionu.

Sukobi su usledili pošto su iranske vlasti zatražile da komercijalni brodovi koriste prethodno odobrene rute i traže dozvolu pre prolaska kroz Ormuski moreuz. Nakon američkih udara, iranske snage su odgovorile lansiranjem raketa i bespilotnih letelica na teritorije država saveznica Sjedinjenih Država u Persijskom zalivu, prenose međunarodni izvori. Precizni podaci o šteti ili eventualnim žrtvama nisu saopšteni u zvaničnim izveštajima.

Obaveza predsednika SAD da obavesti Kongres o započinjanju vojnih operacija proističe iz Zakona o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, koji nalaže da se notifikacija dostavi u roku od 48 sati nakon početka vojnih dejstava. Prethodna zvanična obaveštenja upućena su tokom ranijih faza sukoba, a administracija SAD je tokom primirja navodila da su “neprijateljstva okončana” do novog talasa napetosti.

Ove poslednje akcije predstavljaju nastavak višemesečnih tenzija između Vašingtona i Teherana, čiji je fokus bio na slobodi plovidbe i bezbednosti u jednoj od najvažnijih svetskih pomorskih ruta. Međunarodna zajednica do sada nije izdala posebna saopštenja povodom najnovijih događaja, a zvanične reakcije sa iranske strane odnose se na zahtev za poštovanje njihovih pravila pri prolasku kroz moreuz.

Nezavisna potvrda tvrdnji obe strane za sada nije dostupna. Situacija na terenu ostaje napeta, a razvoj događaja se pomno prati.

Povezano
Pročitaj još

Svet

Rat sa Iranom mogao bi koštati SAD 2 milijarde dolara mesečno

Izveštaj Kongresnog budžetskog ureda otkriva visoke troškove sukoba

Objavljeno pre

44 minutes

,

September 15, 2026

Objavio:

Rat sa Iranom mogao bi koštati SAD 2 milijarde dolara mesečno – troškovi rata sa Iranom

Izveštaj Kongresnog budžetskog ureda otkriva visoke troškove sukoba

Finansijski teret američkog angažmana u Iranu

Rat sa Iranom mogao bi koštati Sjedinjene Američke Države između 2 i 3 milijarde dolara mesečno, pokazuje najnoviji izveštaj Kongresnog budžetskog ureda. Ova procena uključuje troškove koji bi mogli rasti usled uzvratnih napada.

Od 28. februara do 1. avgusta, direktni troškovi rata iznosili su oko 38 milijardi dolara, ne računajući troškove popravke američkih baza oštećenih tokom sukoba. Najveći deo ovih sredstava otišao je na zamenu municije iskorišćene u ratu.

Prema izveštaju, velika potrošnja presretačkih raketa značajno je smanjila zalihe ovih projektila, što bi moglo predstavljati problem u slučaju novih konflikata, posebno s protivnicima koji raspolažu velikim brojem balističkih i krstarećih raketa, poput Kine.

Kongresni budžetski ured procenjuje da će zamena iskorišćene municije do 1. avgusta koštati 21,7 milijardi dolara, od čega 7,3 milijarde dolara za krstareće rakete za napade na kopno, 13,1 milijardu dolara za rakete za odbranu i 1,2 milijarde dolara za ostalu municiju.

Predsednik Trump i Pentagon umanjili su zabrinutost zbog istrošenosti zaliha oružja. Trump je na platformi Truth Social napisao da SAD raspolažu ‘praktično neograničenim količinama municije srednjeg i visokog dometa, daleko više nego što možemo ikada upotrebiti.’

Pročitaj još

Svet

Federalne rezerve povećavaju kamatne stope prvi put od 2023. godine

Očekuje se da će povećanje kamatnih stopa uticati na troškove zaduživanja i ekonomsku klimu u SAD.

Objavljeno pre

59 minutes

,

September 15, 2026

Objavio:

Federalne rezerve povećavaju kamatne stope prvi put od 2023. godine – povećanje kamatnih stopa

Očekuje se da će povećanje kamatnih stopa uticati na troškove zaduživanja i ekonomsku klimu u SAD.

Uvod u odluku Federalnih rezervi

Federalne rezerve SAD planiraju da povećaju svoju osnovnu kamatnu stopu na sastanku koji će se održati 16. septembra, što je prvo takvo povećanje više od tri godine. Ova odluka dolazi kao odgovor na uporne visoke stope inflacije koje su delimično podstaknute visokim cenama energije.

Ekonomski uticaj i predviđanja

Povećanje kamatnih stopa je ključni alat za kontrolu inflacije, jer podstiče smanjenje potrošnje kod preduzeća i potrošača, što dovodi do usporavanja ekonomije i smanjenja pritiska na cene. Ekonomisti predviđaju da bi moglo doći do jednog ili dva dodatna povećanja u narednim mesecima, ukoliko se situacija ne stabilizuje.

Odgovor na globalne izazove

Bez značajnijeg napretka u rešavanju rata u Iranu i stabilizaciji cena energije, ekonomisti smatraju da bi visoke cene mogle ostati prisutne duže vreme, što bi moglo naterati Federalne rezerve da nastave sa zaoštravanjem monetarne politike.

Pročitaj još

Svet

Rusija pokušala da napadne avion predsednika Zelenskog

Dronovi su dva puta bili usmereni na predsednički avion tokom poslednjih nedelja

Objavljeno pre

59 minutes

,

September 15, 2026

Objavio:

Rusija pokušala da napadne avion predsednika Zelenskog – napad na predsednički avion

Dronovi su dva puta bili usmereni na predsednički avion tokom poslednjih nedelja

Opasnost u vazdušnom prostoru

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je za CBS News da su ruski dronovi dva puta pokušali da napadnu njegov avion u poslednjim nedeljama. Incidenti su se dogodili dok je njegov avion bio u Moldaviji. Zelenski je naglasio da su ovi napadi deo ruske strategije zastrašivanja.

Detalji napada

Prvi napad se dogodio dok je ukrajinski lider bio na putu za Oslo, a drugi prilikom povratka u Ukrajinu. Oba puta, dronovi su ušli u moldavski vazdušni prostor, što nije bilo ranije prijavljeno.

Reakcije i posledice

Pored pokušaja napada na predsednički avion, nedavno je ruski dron napao i voz u kojem su se nalazili evropski zvaničnici i bivši direktor CIA-e, Dejvid Petreus, što je dodatno podiglo tenzije u regionu.

Pročitaj još

U Trendu