Izbori će biti održani prvi put posle punog mandata, Netanjahu najavio kandidaturu

Izraelski parlament Kneset zvanično je odredio datum parlamentarnih izbora za 27.10., što predstavlja prvi put od 1988. godine da će izbori biti održani po isteku čitavog četvorogodišnjeg mandata. Odluka o raspisivanju izbora doneta je nakon što je predlog o raspuštanju Kneseta prošao u prvom čitanju tokom juna, ali su poslanici odlučili da sadašnji saziv završi puni mandat.

Šef vladajuće koalicije Ofir Kac iz Likud partije izjavio je da je završetak punog mandata „nešto što se nije dogodilo 40 godina“, naglasivši da je tokom ovog perioda usvojeno devet budžeta i stotine zakona. Pravna savetnica parlamenta Sadžit Afik precizirala je da, s obzirom na to da izbori dolaze po isteku mandata, ne postoji potreba za dodatnim zakonom o raspuštanju Kneseta. Prema njenim rečima, Kneset će automatski biti raspušten 17.07.

Predstojeći izbori biće prvi od napada palestinskog Hamasa 7.10.2023. godine, koji je doveo do sukoba u Pojasu Gaze i otvaranja novih frontova u regionu. Premijer Benjamin Netanjahu (76), koji ima najduži staž u istoriji Izraela, objavio je da planira da se kandiduje za novi mandat. Međutim, prema poslednjim anketama, većina građana izražava želju za promenom na čelu vlade, a kao glavni rival pominje se bivši načelnik generalštaba Gadi Eizenkot.

Prema navodima medija, nezadovoljstvo zbog bezbednosnih propusta tokom napada Hamasa i dalje opterećuje Netanjahuovu popularnost. „Na kraju, bez obzira na sve rečeno, Kneset će ispuniti svoj puni mandat“, poručio je Ofir Kac.

Netanjahu je potvrdio svoju kandidaturu, dok je politički ambijent u zemlji izuzetno napet zbog aktuelnih bezbednosnih i društvenih izazova.

Lokalne vlasti potvrdile evakuaciju domova i angažovanje vatrogasaca, požar i dalje aktivan u uslovima visokih temperatura

Opsežan požar izbio je u nedelju popodne u šumi Fontainebleau, jugoistočno od Pariza, što su lokalne vlasti opisale kao požar „izuzetnih razmera“. Prema zvaničnim informacijama, vatra je zahvatila oko 1.900 hektara terena, a gašenje je dodatno otežano zbog aktuelnog toplotnog talasa u regionu.

Vatrogasne službe su uputile dve letelice za gašenje požara u oblast kako bi se obuzdao plamen, ali su operacije iz vazduha morale biti obustavljene sa padom mraka. Oko 400 vatrogasaca je raspoređeno na terenu, saopštila je lokalna vatrogasna služba Seine-et-Marne, uz napomenu da su timovi preduzeli mere zaštite za više naselja u blizini požara.

Evakuisano je oko 15 domaćinstava u selu Vaudoue, dok su vatrogasci nastavili da brane nekoliko drugih naselja u zoni rizika. Zbog požara je privremeno zatvoren deo glavnog autoputa u regionu, a saobraćaj je bio poremećen i na železničkim linijama prema jugoistoku Francuske. Incident se dogodio u periodu kada mnogi građani putuju zbog letnjih odmora, kao i uoči nacionalnog praznika 14. jula.

Fotografije iz vazduha prikazuju šumsko područje zahvaćeno vatrom, što je izazvalo zabrinutost zbog potencijalnog širenja požara, posebno u uslovima visokih temperatura i sušnog vremena. Lokalni zvaničnici su naveli da je ovo treći toplotni talas koji pogađa Pariz i širu okolinu od maja, što je povećalo opasnost od izbijanja i širenja požara u regionu.

Prema izjavama lokalnih vlasti, u poslednjim toplotnim talasima u Evropi oboreni su temperaturni rekordi u više zemalja, dok su stručnjaci iz međunarodnih naučnih grupa naveli da bi ovakvi vremenski ekstremi bili „gotovo nemogući“ bez uticaja klimatskih promena. U vezi sa trenutnim požarom, vlasti nastavljaju sa naporima da obuzdaju vatru i zaštite stanovništvo, dok su preventivne mere i dalje na snazi.

Zvanični izvori nisu saopštili podatke o žrtvama, a intervencije vatrogasaca se nastavljaju. Šira oblast Pariza ostaje pod pojačanim oprezom zbog rizika od novih požara tokom trajanja visokih temperatura.

Nacionalna skupština vodi potragu, spaseno 6.462 ljudi, situacija neizvesna u pojedinim oblastima

Broj žrtava u dva snažna zemljotresa koja su 24.06. pogodila Venecuelu porastao je na 4.490, saopštio je predsednik Nacionalne skupštine i načelnik štaba privremenih kampova Horhe Rodrigez. Spasilačke službe nastavljaju potragu na najugroženijim lokacijama, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Prema poslednjim podacima, broj povređenih ostaje 16.740, dok je 6.462 ljudi spaseno. Ukupno 17.907 osoba ostalo je bez krova nad glavom. Operacije potrage i spasavanja traju, posebno na mestima gde je situacija i dalje neizvesna.

„Dok god ima života, ima i nade. I dalje imamo jedno ili dva mesta gde aktivno tragamo za preživelima“, izjavio je Rodrigez.

Zemljotresi jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale zabeleženi su u razmaku od 39 sekundi, pri čemu su najteže pogođeni prestonica Karakas i priobalno područje La Gvaira. Zvaničnici naglašavaju da su spasilačke ekipe neprekidno na terenu i da je prioritet pronalaženje preživelih.

Nacionalna skupština nastavlja da vodi koordinaciju spasilačkih aktivnosti, dok su privremeni kampovi obezbeđeni za smeštaj osoba koje su ostale bez doma. Nije saopšteno kada bi operacija mogla biti okončana, a potraga se nastavlja dokle god postoji mogućnost da se pronađu preživeli.