Connect with us

Domaće

Kineski proizvođači kontrolišu 55 odsto tržišta solarnih invertera u Evropi

Više od 200 gigavata kapaciteta povezano na kineske uređaje, godišnji uvoz energije prelazi 466 milijardi dolara

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pixabay / mrganso

Više od 200 gigavata kapaciteta povezano na kineske uređaje, godišnji uvoz energije prelazi 466 milijardi dolara

Evropska elektroenergetska infrastruktura postaje sve zavisnija od inostranih tehnologija, pokazuje najnovija analiza tržišta solarne energije. Više od 200 gigavata solarnih kapaciteta u Evropi već je povezano na invertere proizvedene u Kini, što je ekvivalent proizvodnim mogućnostima više od 200 nuklearnih elektrana. Kineske kompanije, pre svega Huavei i Sangrou, trenutno drže procenjenih 55 odsto globalnog tržišta solarnih invertera.

Upravo inverteri predstavljaju ključnu tačku između solarnih panela i elektroenergetske mreže, jer pretvaraju proizvedenu energiju u električnu energiju pogodnu za mrežu. Gotovo svi inverteri su povezani na internet i obavljaju važne funkcije daljinskog upravljanja, što dodatno otvara pitanje bezbednosti i kontrole ovih sistema. Prema kineskom zakonu o nacionalnoj bezbednosti, kompanije su obavezne da sarađuju sa državnim obaveštajnim službama, što izaziva zabrinutost za digitalni suverenitet evropskih država.

Američki analitičari su tokom 2025. godine identifikovali neobjašnjene komponente u kineskim inverterima, koje omogućavaju komunikaciju putem skrivenih kanala, takozvanih “zadnjih vrata”. Ovakve funkcije potencijalno omogućavaju daljinsko uključivanje ili isključivanje solarnih postrojenja. Evropska unija je ovu zavisnost označila kao jednu od šest prioritetnih oblasti visokog rizika za kritičnu infrastrukturu bloka.

Napad na elektroenergetsku infrastrukturu Poljske 29. decembra 2025. godine pokazao je koliko su ovakvi sistemi ranjivi. Vetroturbine i solarna postrojenja u zemlji bila su pod kontrolom automatizovanih daljinskih sistema, dok su napadači mesecima neprimetno mapirali infrastrukturu. Napad je obuhvatio distribuirane energetske resurse, uključujući vetroelektrane, solarna postrojenja i kombinovane elektrane. Poljske vlasti su odolele napadu i odmah izdale globalno upozorenje operatorima kritične infrastrukture.

Evropa i dalje uvozi 58 odsto svoje energije po ceni većoj od 466 milijardi dolara godišnje. Digitalna centralizacija je stvorila potencijal za masovni nestanak struje, jer svega sedam proizvođača ima pristup na najvišem nivou za 10 gigavata proizvodnih kapaciteta. Zbog ozbiljnih ekonomskih i sajber bezbednosnih rizika, Evropska komisija je blokirala finansiranje energetskih projekata iz fondova EU ukoliko koriste visokorizične strane invertere, ali se ta zabrana odnosi samo na buduće projekte, dok više od 200 gigavata kineske infrastrukture ostaje povezano na evropsku mrežu.

Kineska privredna komora u Briselu odbacila je stav Evropske unije, navodeći da je Kina proglašena “visokorizičnom zemljom” bez čvrstih dokaza i da kineske kompanije već dugo doprinose evropskoj energetskoj tranziciji pouzdanim i konkurentnim rešenjima.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Cena nafte Brent porasla iznad 74 dolara uz rast od pet odsto nakon napada Irana

Američki institut za naftu: zalihe sirove nafte pale za 400.000 barela, marža na gasoil iznad 50 dolara po barelu

Published

26 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Američki institut za naftu: zalihe sirove nafte pale za 400.000 barela, marža na gasoil iznad 50 dolara po barelu

Cena nafte Brent dostigla je više od 74 dolara po barelu nakon što je američki predsednik objavio prekid primirja na Bliskom istoku, a Iran izveo napade na tri broda u Hormuškom moreuzu, uključujući tanker za prevoz nafte i brod za transport tečnog prirodnog gasa (LNG). U jednom danu, cena sirove nafte porasla je za pet odsto, dok je referentna nafta Brent zabeležila rast veći od tri odsto i u nastavku trgovanja.

Prema oceni analitičara ING-a, jednog od vodećih evropskih finansijskih instituta, novi bezbednosni rizici pojačali su zabrinutost oko snabdevanja energentima iz Persijskog zaliva, što se odrazilo i na tržište terminskih ugovora kroz očekivanje ograničene ponude. Situaciju je dodatno zaoštrio odgovor Sjedinjenih Američkih Država, koje su izvele nove vojne udare, dok su u blizini Hormuškog moreuza prijavljene eksplozije. Vašington je istovremeno ukinuo privremenu dozvolu za prodaju iranske nafte, što, iako nema neposredan uticaj na globalnu ponudu, povećava rizik od pogoršanja odnosa SAD i Irana i utiče na tržišno raspoloženje.

Podršku rastu cena dala je i najnovija statistika o zalihama u SAD. Američki institut za naftu (API) objavio je da su zalihe sirove nafte tokom prethodne sedmice smanjene za oko 400.000 barela, dok su zalihe benzina pale za 2,9 miliona barela, a destilata za 1,8 miliona barela. Ovo ukazuje na kontinuiranu snažnu potražnju za naftnim derivatima. Na globalno tržište dodatno utiču napadi ukrajinskih dronova na ruske rafinerije, što je dovelo do smanjenja izvoza dizela iz Rusije. Kao posledica, marža na gasno ulje (gasoil) ponovo se kreće iznad 50 dolara po barelu.

Cene prirodnog gasa u Evropi takođe su u porastu. Referentni TTF gas poskupeo je za više od četiri odsto i premašio 48 evra po megavat-satu. Skladišta gasa u Evropi popunjena su sa manje od 51 odsto kapaciteta, dok je petogodišnji prosek za ovo doba godine 66 procenata. Uvoz LNG-a u Evropu opada zbog povećane potražnje u Aziji, gde zemlje zbog poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka sve više kupuju gas na spot tržištu. Analitičari upozoravaju da bi nastavak tenzija u Persijskom zalivu mogao dodatno otežati snabdevanje Evrope pred predstojeću grejnu sezonu.

Izvori: Trading economics, Intellinews.

Pročitaj još

Domaće

Energoprojekt napušta berzu nakon što Napred Razvoj dostigao 90,21 odsto udela

Akcionarsko društvo Napred Razvoj preuzelo 3,7 miliona akcija, prinudni otkup i povlačenje sa tržišta na dnevnom redu 30. jula

Published

26 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Akcionarsko društvo Napred Razvoj preuzelo 3,7 miliona akcija, prinudni otkup i povlačenje sa tržišta na dnevnom redu 30. jula

Građevinska kompanija Energoprojekt Holding a.d. Beograd najavila je održavanje 61. vanredne sednice Skupštine akcionara za 30. jul 2026. godine, na kojoj će ključna tačka dnevnog reda biti donošenje odluke o prinudnom otkupu akcija, što bi moglo da rezultira povlačenjem kompanije sa Beogradske berze. Sednica će biti održana u kino sali poslovne zgrade Energoprojekta sa početkom u 10 časova, saopštila je kompanija.

Odluka o prinudnom otkupu akcija donosi se običnom većinom prisutnih akcionara, a pravo glasa ima ukupno 10.833.592 običnih akcija. Za lično učešće na skupštini akcionar mora posedovati najmanje 9.000 akcija, dok oni sa manjim brojem mogu učestvovati putem zajedničkog punomoćnika ili glasanjem u odsustvu, kako je navedeno u zvaničnom dokumentu.

Najveći pojedinačni akcionar, akcionarsko društvo Napred Razvoj, početkom jula je povećalo svoj udeo u Energoprojekt Holdingu na 90,21 odsto. Ova kompanija je 29. juna putem javne ponude preuzela dodatnih 3,7 miliona akcija, odnosno udeo od 34,6 odsto, čime je ukupan broj akcija u njenom posedu porastao sa 5.463.709 na 9.212.588. Sa povezanim licima Napred Razvoj sada kontroliše više od 90 odsto ukupnog kapitala Energoprojekta.

Tržišni analitičari očekuju da bi, ukoliko Skupština usvoji odluku o prinudnom otkupu, Energoprojekt bio povučen sa Beogradske berze, što bi značilo kraj javnog trgovanja akcijama ove kompanije i promenu statusa njenog kapitala. Povlačenje sa berze predstavlja posledicu koncentracije vlasništva i prelaska praga od 90 odsto, što omogućava većinskom akcionaru da iskoristi pravo na prinudni otkup preostalih akcija od manjinskih akcionara.

Ova korporativna promena dolazi nakon višegodišnjih akvizicija i konsolidacije vlasništva u Energoprojektu, jednoj od najznačajnijih građevinskih firmi u Srbiji. Povlačenje sa berze imaće direktan uticaj na status preostalih malih akcionara, koji će moći da prodaju svoje akcije pod uslovima i po ceni koju utvrdi većinski akcionar, u skladu sa zakonskom regulativom.

Pročitaj još

Domaće

Evropska unija uvodi energetski razred za data centre zbog potrošnje od tri odsto struje

AI data centri troše od tri do deset puta više energije, dok bi ukupna potrošnja mogla da premaši tri odsto ukupne struje u EU

Published

41 minutes ago

on

July 8, 2026

By

AI data centri troše od tri do deset puta više energije, dok bi ukupna potrošnja mogla da premaši tri odsto ukupne struje u EU

Evropska unija planira da krajem jula predstavi regulativu koja uvodi sistem energetskog ocenjivanja za data centre, sa ciljem povećanja energetske efikasnosti u sektoru koji ubrzano raste zbog razvoja veštačke inteligencije. Prema najavama, svi novi i postojeći data centri dobijali bi elektronske energetske oznake, slično sistemu koji se koristi za kućne uređaje.

Nacrt regulative predviđa da kompanije smanje potrošnju električne energije i vode, povećaju udeo čiste energije i iskoriste otpadnu toplotu za grejanje objekata i sisteme daljinskog grejanja. Razvoj veštačke inteligencije dodatno ubrzava rast sektora data centara, što izaziva sve veći pritisak na elektroenergetsku mrežu u Evropi.

Evropska komisija procenjuje da bi potrošnja električne energije data centara u Evropskoj uniji do kraja decenije mogla da premaši tri odsto ukupne potrošnje struje Unije. Poseban izazov predstavljaju AI data centri, čiji serveri troše od tri do deset puta više električne energije u poređenju sa tradicionalnim data centrima, pokazuju podaci nemačkog instituta Interfejs.

Stručnjaci upozoravaju da veliki AI klasteri, čija snaga iznosi od 100 do 300 megavata, sve više podsećaju na energetski intenzivna industrijska postrojenja, a ne na klasičnu IT infrastrukturu.

Predlog Evropske komisije ima za cilj da odgovori na ove izazove kroz strožu regulativu i transparentnije praćenje potrošnje, kako bi se dugoročno obezbedila održivost i stabilnost energetskog sistema u Uniji.

Pročitaj još

U Trendu