Kompanija Toyota potvrdila investiciju u proširenje fabrike u San Antoniju, najavljeno otvaranje 2.000 novih radnih mesta

Kompanija Toyota objavila je da će većinu proizvodnje svog pikap vozila srednje veličine Tacoma prebaciti iz Meksika u Sjedinjene Američke Države, u okviru investicije vredne 3,6 milijardi dolara u svoju fabriku u San Antoniju, Teksas. Prema navodima iz saopštenja, tranzicija proizvodnje iz pogona u Tihuani, Meksiko, planirana je tokom naredne četiri godine.

Ova odluka je saopštena nekoliko dana nakon što su vlasti SAD odlučile da ne produže aktuelni severnoamerički trgovinski sporazum sa Meksikom i Kanadom, što je izazvalo neizvesnost među kompanijama koje posluju u regionu. Toyota je već ranije, u novembru, najavila planove za ukupna ulaganja do 10 milijardi dolara u Sjedinjenim Državama tokom sledećih pet godina.

Kako je objašnjeno u zvaničnom saopštenju kompanije, izgradnja druge proizvodne linije u fabrici u San Antoniju omogućiće otvaranje više od 2.000 novih radnih mesta i povećanje godišnjeg kapaciteta za 150.000 vozila. “Ova investicija ima za cilj dodatno unapređenje Toyotinog lokalnog i konkurentnog sistema proizvodnje”, navodi se u saopštenju.

Pored planiranog premeštanja većine proizvodnje modela Tacoma, određeni deo proizvodnje će ostati u Toyotinoj fabrici u Guanahuatu, Meksiko. U fabrici u San Antoniju se trenutno proizvode modeli Tundra i Sequoia, a kompanija najavljuje i otvaranje pogona za sklapanje zadnjih osovina na kampusu u Teksasu tokom jeseni.

Proizvođači automobila, uključujući i Toyotu, prilagođavaju svoje proizvodne strategije usled promena trgovinskih politika, uključujući povećanje carina na vozila, čelik i aluminijum. Globalne kompanije, među kojima su i američki proizvođači, često proizvode vozila u Meksiku i drugim državama kako bi iskoristile prednosti različitih trgovinskih sporazuma, uključujući postojeći US-Meksiko-Kanada sporazum (USMCA).

U saopštenju, kompanija Toyota je navela da ostaje posvećena poslovanju u SAD, Kanadi i Meksiku, i izrazila podršku brzom rešavanju pitanja vezanih za trgovinski sporazum, sa ciljem održavanja konkurentnosti severnoameričkog tržišta.

Zvaničnici NATO potvrdili početak sastanka u Turskoj, razgovori o odbrambenim budžetima i odnosima unutar alijanse u fokusu

Samit Severnoatlantske alijanse (NATO) otvoren je u utorak u Ankari, glavnom gradu Turske, gde lideri 32 države članice razmatraju pitanje odbrambenih izdvajanja i buduće strategije saveza. Prema zvaničnim saopštenjima, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nastavlja da insistira na povećanju budžeta za odbranu članica na 5% bruto domaćeg proizvoda. Ovaj zahtev je deo Trampove dugogodišnje inicijative da evropske države preuzmu veći deo finansijskog tereta kolektivne bezbednosti u okviru NATO.

Sastanak u Ankari održava se u trenutku kada SAD postepeno povlače deo svojih vojnih kapaciteta iz Evrope. Paralelno, odnosi između američkog predsednika i pojedinih evropskih lidera, uključujući premijerku Italije Đorđu Meloni, ocenjuju se kao napeti. Takođe, Trampovo interesovanje za potencijalnu kupovinu Grenlanda izazvalo je reakcije i zabrinutost kod pojedinih evropskih saveznika.

Samit u Turskoj privlači pažnju i zbog geopolitičkog položaja domaćina. Turska je članica NATO od 1952. godine, ali odnosi sa pojedinim evropskim državama povremeno su zategnuti, delom i zbog ekonomskih veza sa Rusijom i internih pitanja ljudskih prava. Tokom prethodnih godina, predsednik Tramp i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ojačali su političku saradnju, što je uticalo na dinamiku unutar saveza.

Generalni sekretar NATO, Mark Rute, sastao se sa američkim predsednikom u Beloj kući mesec dana pre početka samita radi pripreme ključnih tema. Po rečima američkog državnog sekretara Marka Rubia, tekući samit ocenjuje se kao jedan od najvažnijih u istoriji alijanse, posebno u svetlu aktuelnih bezbednosnih izazova.

Jedna od centralnih tema sastanka jeste povećanje izdvajanja za odbranu. Prema zvaničnim informacijama, prošle godine u Hagu su članice pristale da do 2035. godine dostignu nivo ulaganja u odbranu od 5% BDP-a, čime je cilj podignut u odnosu na prethodni prag od 2%. Predsednik Tramp je više puta javno izražavao nezadovoljstvo dosadašnjim tempom povećanja budžeta i oslanjanjem na vojnu infrastrukturu SAD unutar saveza.

Tokom samita, očekuje se nastavak rasprava o podele odgovornosti za konvencionalnu odbranu Evrope, kao i uticaju unutrašnjih i spoljnih političkih odnosa na funkcionisanje NATO. Sastanci lidera i bilateralni razgovori planirani su tokom narednih dana.

Nezavisni izvori navode da su sve odluke podložne daljim pregovorima i potvrdi od strane svih članica. Dodatne informacije o ishodu samita očekuju se po završetku susreta.

Francuske vlasti potvrdile bezbednost predsednika, incident istražuju lokalne službe, povređeni evidentirani

Francuski predsednik Emanuel Makron ostao je nepovređen nakon što su dve eksplozije odjeknule u blizini hotela u centru Damaska, gde je bio smešten tokom zvanične posete Siriji 7. jula 2026. godine. Francuska predsednička palata saopštila je da je Makron bezbedan i da će nastaviti planirane aktivnosti u glavnom gradu Sirije.

Prema navodima iz saopštenja, detonacije su se dogodile nakon što je Makron napustio hotel i prešao u sirijsku predsedničku palatu, gde je održavao sastanak sa predsednikom Ahmedom al-Šaraom i predstavnicima obe delegacije. Sirijski državni mediji objavili su, pozivajući se na neimenovanog bezbednosnog zvaničnika, da su eksplozivne naprave aktivirane u blizini hotela “Four Seasons”. Jedan izvor međunarodne agencije naveo je da je jedna naprava bila postavljena u kontejneru za otpad, dok je druga bila u vozilu u neposrednoj blizini hotela.

Sirijska državna televizija javila je da je u eksplozijama ranjeno 18 osoba, uključujući četiri policajca. Međutim, nezavisna potvrda broja povređenih od strane zvaničnih institucija nije objavljena. Do sada nijedna organizacija nije preuzela odgovornost za ovaj incident. Sa mesta događaja uzdizao se gust dim, a snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju zapaljeno vozilo i tragove krvi na ulici.

Ovaj incident usledio je nekoliko dana nakon što je u kafiću u blizini Palate pravde u Damasku eksplodirala bomba, kada je, prema izveštajima, stradalo najmanje deset osoba, dok je njih dvadeset povređeno.

Predsednik Sirije Ahmed al-Šaraa, bivši komandant opozicionih snaga, koji je prema izvorima ranije bio povezan sa islamističkim grupama, preuzeo je vlast nakon što je svrgnuo prethodnog predsednika Bašara al-Asada pre manje od dve godine. Šaraa je javno izjavio da se odrekao ranijih ekstremističkih stavova i najavio političke reforme i približavanje Sirije međunarodnoj zajednici.

Nadležne službe pokrenule su istragu o uzrocima eksplozija i okolnostima pod kojima su naprave postavljene. Francuska delegacija nastavila je planirane aktivnosti, dok su lokalne vlasti pojačale mere bezbednosti u okolini mesta incidenta. Dodatne informacije o toku istrage i mogućim motivima za sada nisu saopštene.