Zvaničnici palate saopštili da nisu potvrđeni planovi za Harijev smeštaj, dok njegov portparol tvrdi suprotno

Planovi oko boravka princa Harija u Londonu izazvali su nejasnoće nakon što su zvaničnici Bakingemske palate demantovali navode njegovog portparola o boravku u kraljevskoj rezidenciji. Tokom najavljene petodnevne posete Ujedinjenom Kraljevstvu, princ Harij, prema izvorima bliskim njemu, planirao je boravak bez ostalih članova porodice, nakon što je, prema navodima međunarodnih medija, došlo do nesporazuma u vezi sa policijskom zaštitom.

Portparol vojvode od Saseksa ranije je naveo da je Hariju ponuđen smeštaj u Bakingemskoj palati, što je, prema istim izvorima, princ i prihvatio. Međutim, zvaničnici palate su ubrzo nakon toga izjavili da princ neće boraviti u palati, navodeći da minimalni uslovi za prijem gosta nisu ispunjeni zbog kašnjenja u odgovoru na poziv. Izvori dodaju da je palata više puta pokušavala da dobije potvrdu o prihvatanju ponude, ali da nije dobila zvaničnu potvrdu na vreme.

Prema istim izvorima, ponuda za smeštaj je formalno odbijena u subotu, a zatim naknadno prihvaćena, ali tek nakon isteka roka za potvrdu. Zbog toga, kako se navodi, nije bilo moguće organizovati boravak princa Harija u palati.

S druge strane, portparol vojvode od Saseksa izjavio je međunarodnim medijima da je Bakingemska palata povukla svoju ponudu za smeštaj nakon što su je formalno prihvatili. „Nije jasno zbog čega je, nakon formalnog prihvatanja, ponuda povučena u poslednjem trenutku“, navodi se u izjavi portparola.

Novinari su pokušali da dobiju komentar od predstavnika princa Harija, ali odgovor nije stigao do trenutka objavljivanja ove vesti.

Ova situacija predstavlja još jednu komplikaciju tokom Harijeve posete, koja ima za cilj obeležavanje godišnjice do održavanja Igara Invictus u Birmingemu. Princ Harij je 2014. godine pokrenuo ove igre namenjene ranjenim veteranima.

Očekivalo se da će tokom ove posete princ Harij takođe prisustvovati porodičnim okupljanjima, ali za sada nema potvrde o drugim susretima ili promenama u protokolu.

Analiza centra ukazuje na preuveličavanje vojnih uspeha i pokušaje destabilizacije odnosa Ukrajine sa evropskim saveznicima

Ukrajinski Centar za strateške komunikacije objavio je izveštaj o pet najznačajnijih ruskih dezinformacija koje su se pojavile tokom protekle nedelje, saopšteno je u zvaničnom izveštaju. Analiza pokazuje da su propagandne mreže fokusirale narative na preuveličavanje vojnih uspeha, fabrikovanje medijskih sadržaja i pokušaje narušavanja međunarodnih odnosa.

Prema navodima centra, jedna od glavnih dezinformacija odnosila se na tvrdnju da je Konstantinovka potpuno pod kontrolom ruskih trupa, što su demantovali predsednik Volodimir Zelenski i predstavnici Odbrambenih snaga Ukrajine. Podaci iz vojnih sistema potvrđuju da grad ostaje pod kontrolom ukrajinske vojske, dok ruska saopštenja nisu u skladu sa stvarnim stanjem na terenu.

Takođe, demantovana je izjava da je Rusija od početka godine zauzela više od tri hiljade kvadratnih kilometara teritorije u Donbasu. Analiza nezavisnog OSINT projekta pokazala je da su ruske trupe preuzele oko 770 kvadratnih kilometara, što je značajno manje od brojeva koje navodi zvanična Moskva. Ukrajinske snage nastavljaju sa operacijama oslobađanja teritorija, ali se detalji ne objavljuju iz bezbednosnih razloga.

Na međunarodnom planu, ruska propaganda je širila lažne naslovnice francuskih medija, tvrdeći da su građani Francuske ostali bez klima-uređaja zbog pomoći Ukrajini. Proverom je utvrđeno da se radi o falsifikatima i da zvanične francuske publikacije nisu objavile takve informacije.

Unutar Ukrajine, pojavila se dezinformacija o navodnom bekstvu predsednika Zelenskog i kolapsu fronta, nakon njegove posete Irskoj. Prema zvaničnim izvorima, predsednik je bio u Dablinu zbog unapred zakazanih sastanaka i vratio se u Kijev ranije zbog upozorenja o ruskom vazdušnom udaru.

Peta identifikovana dezinformacija odnosi se na navodni masovni bojkot poljske robe od strane Ukrajinaca. Ovaj narativ širila je mreža koja promoviše ruske interese u Poljskoj, bez pružanja dokaza. Svrha ovakve kampanje bila je izazivanje neprijateljstva i podele između ukrajinskog i poljskog društva.

“Cilj ovih dezinformacija je destabilizacija i slabljenje međunarodne podrške Ukrajini,” navode iz Centra za strateške komunikacije.

Zvaničnici dve zemlje potvrdili saradnju u oblasti veštačke inteligencije i post-kvantne kriptografije

Sjedinjene Američke Države i Japan održali su jedanaesti američko-japanski sajber dijalog u Vašingtonu od 30. juna do 1. jula, prema zvaničnim izvorima. Događaj je okupio delegacije obe zemlje sa ciljem jačanja saradnje u oblasti sajber bezbednosti i novih tehnologija.

Sa američke strane dijalogom su predsedavali Biro za rastuće pretnje i Biro za pitanja istočne Azije i Pacifika pri Stejt departmentu, dok su japansku delegaciju predvodili Ministarstvo spoljnih poslova i Nacionalna kancelarija za sajber bezbednost. U delegacijama su učestvovali predstavnici relevantnih ministarstava i agencija obe države zaduženi za nacionalnu bezbednost, odbranu, pravosuđe i komunikacije.

Tokom razgovora, SAD i Japan su potvrdili zajedničku posvećenost rešavanju pretnji u sajber prostoru i unapređenju bilateralne bezbednosne saradnje. Poseban fokus stavljen je na korišćenje novih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, i razvoj bezbedne klaud infrastrukture zasnovane na pouzdanoj tehnologiji radi efikasnije razmene informacija i interoperabilnosti.

Zvaničnici su se obavezali na redovnu razmenu informacija o sajber pretnjama i analizu aktivnosti sofisticiranih državnih i nedržavnih aktera, sa posebnim naglaskom na zaštitu kritične infrastrukture. Razmatrana je i uloga veštačke inteligencije u suzbijanju zlonamernih sajber aktivnosti.

“Ovim dijalogom potvrđujemo spremnost na zajedničko delovanje u cilju povećanja otpornosti na sajber napade i zaštite nacionalnih interesa obe zemlje”, navodi se u zvaničnoj izjavi učesnika skupa.