Na muslimanskom groblju u Novom Pazaru pronađen je spomenik sa natpisom koji svedoči o životu dugom 132 godine, a potomci i meštani dele svoja sećanja i priče.

Natpis na jednom od spomenika na muslimanskom groblju u Novom Pazaru izazvao je pažnju lokalne zajednice i korisnika društvenih mreža. Prema uklesanim podacima, rahmetli Vejsel Plojović navodno je živeo čak 132 godine, što pokreće brojna pitanja o dugovečnosti u ovom kraju. Na spomeniku piše: „Rahmetli Plojović Vejsel, 1809–1941, nišane podižu unuci”, što sugeriše da je ovaj čovek doživeo izuzetno duboku starost.

Ako je zapis na spomeniku tačan, Vejsel Plojović bio je svedok više epoha i generacija. Iako se danas retko sreće ovakva dugovečnost, priče koje su se pojavile među potomcima i meštanima dodatno su rasplamsale radoznalost. Prema rečima pojedinih komentatora, Vejsel je u poznim godinama navodno dobio nove zube i imao je dugu belu bradu, što je ostalo zabeleženo u sećanjima i pričama koje su prenošene sa kolena na koleno.

Jedan od komentara glasi: „Pričao mi je babo o njemu. Zapamtio ga je i išao je kod njega. Kaže, bili su mu porasli treći zubi, a imao je veliku belu bradu. Sve oko današnje kvantaške pijace je bilo njegovo, pa su deca išla kod njega i igrala se po imanju.”

Priče o dugovečnosti u Novom Pazaru

Vejselov praunuk Hasan takođe je potvrdio postojanje ove porodične priče, a zanimljivo je da ovo nije jedini slučaj na ovom groblju gde su na nišanima uklesane godine koje premašuju jedan vek života. Prema zapisima sa drugih spomenika, Mustafa Fetahović je živeo 124 godine, Elmaz Ganić 120, dok su Pitić Ahmet i Tahir Kuč doživeli po 115 godina.

Korisnici društvenih mreža su komentarisali da su mnogi od ovih ljudi bili pismeni, imali brojne porodice i svoja imanja, a nekima su deca i unuci svedočili o tome kako su radili do poslednjih dana. Štaviše, istaknuto je da su, uprkos materijalnom siromaštvu, duhovno bili veoma bogati.

Debata o verodostojnosti podataka i tradiciji

Pojava ovakvih podataka na spomenicima pokrenula je raspravu o pouzdanosti zapisa iz tog vremena. Neki korisnici podsećaju da su se rođenja i smrti često registrovali kasnije, pa postoji mogućnost greške u godinama. Međutim, priče o ljudima koji su doživeli više od jednog veka nisu retkost ni u drugim krajevima, što potvrđuje i komentar o čukunbabi iz Hercegovine za koju se veruje da je živela više od 120 godina.

Osim toga, u pričama se navodi i Ar. Bahtijar Suljović iz Hotkova, koji je navodno doživeo 126 godina, dok se kao najdugovečniji Sandžaklija pominje Ar. Jusuf Kožar iz Petnjice, za koga se veruje da je živeo čak 135 godina.

Na kraju, novopazarska mezarja ostaju svedoci jednog vremena u kojem su, prema predanjima i zapisima, ljudi često premašivali sto godina života. Ipak, koliko su ti podaci pouzdani ostaje tema za dalja istraživanja, ali priče o dugovečnosti u Novom Pazaru i dalje žive među meštanima.

Prvi sneg ove sezone zablistao je popodne na Šar-planini, a do večeri se formirao tanak snežni pokrivač.

Prvi sneg ove sezone stigao je na Šar-planinu i ski-centar Brezovica, donoseći zimsku čaroliju na ovaj popularni planinski region. Tokom popodnevnih sati, bele pahulje su prekrile planinske padine, a do večeri se formirao tanak snežni pokrivač. Ovaj bajkoviti prizor obradovao je mnoge ljubitelje zimskih sportova i najavio skori početak skijaške sezone.

Temperatura na većini mesta u Srbiji danas je bila u opadanju. Prema podacima, u Subotici i Novom Sadu izmerena su 2°C, u Beogradu 8°C, dok su Niš i Čačak imali 4°C, a Leskovac svega 1°C. Ove niže temperature pogodovale su snežnim padavinama na višim nadmorskim visinama, posebno na Šar-planini.

Snežni pokrivač najavio zimsku sezonu

Prvi sneg na Šar-planini i ski-centru Brezovica označava početak prave zimske atmosfere. Iako je snežni pokrivač trenutno tanak, prizor zavejanih padina podsetio je mnoge na čari koje donosi zimski period. Zbog toga, očekuje se da će naredne nedelje doneti još obilnijih padavina, što će omogućiti pripreme za otvaranje skijaških staza. Ljubitelji zimskih sportova već sada s nestrpljenjem iščekuju početak sezone.

Osim toga, prema najavama meteorologa, predstojeća zima mogla bi biti bogata snegom. Takve prognoze raduju sve koji uživaju u zimskim aktivnostima, jer će snežni pokrivač na Šar-planini i Brezovici doneti prave uslove za skijanje i sankanje.

Kako se formirao snežni pokrivač na Šar-planini

Padavine koje su počele tokom popodneva nastavile su se i u večernjim satima, što je doprinelo formiranju tankog snežnog sloja. Iako je pokrivač još uvek tanak, prizor bele Šar-planine ostavio je jak utisak na sve posetioce i ljubitelje prirode. Pored toga, zabeležene temperature u drugim gradovima Srbije ukazuju na dolazak hladnijeg perioda, što dodatno povećava šanse za još snežnih dana na planinskim predelima.

Na kraju, sneg na Šar-planini i Brezovici ne donosi samo lepe pejzaže, već i najavljuje povratak zimskih radosti. Mnogi očekuju da će naredni dani doneti više snežnih padavina, kako bi sezona skijanja mogla da počne u punom sjaju.

Na imanju kod Prokuplja voćke su iznenada procvetale u jesen, a stručnjaci ističu da je reč o posledici promenjenih klimatskih uslova.

Na imanju u blizini Prokuplja, voćar Miodrag S. zatekao je neobičan prizor: dok su poslednji plodovi jabuka još uvek visili na granama, primetio je da su kruške i šljive ponovo procvetale. Ova situacija izazvala je pažnju meštana, ali i stručnjaka, koji su istakli da ovakva pojava nije potpuno neuobičajena za poslednju deceniju. Prema lokalnom predanju, cvetanje šljive u jesen znači da predstoji hladna zima, ali stručnjaci nude racionalnije objašnjenje.

“Stvarno se ne sećam da sam ikada video da voćke cvetaju u oktobru. Od kada pamtim, ovo se prvi put dogodilo”, rekao je Miodrag u čudu. Ovakve situacije, kažu stručnjaci, povezane su sa klimatskim promenama koje poslednjih godina utiču na naše podneblje.

Zašto dolazi do cvetanja šljive kod Prokuplja u jesen

Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović objasnio je da zbog izmenjenih klimatskih uslova i toplog početka jeseni nije retkost da se pojavi mali broj pupoljaka i cvetova na voćkama. “U poslednjih desetak godina, ovakva pojava nije neobična, naročito kod krušaka, jabuka i šljiva, a ponekad se dešava i kod maline. U kasnim fazama cvetanja, temperature su niske i cvetovi izmrzavaju”, ističe Jevremović. On naglašava da nema razloga za zabrinutost kada je reč o budućem rodu, jer cvetovi koji se pojave u jesen uglavnom ne utiču na prinos sledeće godine.

Pored toga, Jevremović objašnjava da se ponekad, ukoliko su temperatura i vlažnost pogodne, može desiti i zametanje ploda, ali ti plodovi gotovo nikada ne opstanu kroz zimu. Zbog toga voćari ne bi trebalo da brinu o eventualnoj šteti, već da ovu pojavu posmatraju kao još jedan znak promena u prirodi.

Klimatske promene utiču na voćarstvo

Stručnjaci ukazuju da sve češća pojava kao što je cvetanje šljive kod Prokuplja u jesen ukazuje na globalne promene klime. Kako se ciklusi godišnjih doba pomeraju, biljke reaguju na temperature i vlažnost, što može dovesti do vansezonskog cvetanja. Ipak, uprkos narodnim verovanjima, stručna mišljenja ostaju umerena i racionalna: zimski uslovi gotovo sigurno neće dozvoliti da plodovi sazru ili prežive do proleća.

Na kraju, stručnjaci napominju da ovakve promene ne bi trebalo da izazivaju paniku među voćarima, jer trenutna pojava cvetanja šljive kod Prokuplja neće uticati na budući rod. Takođe, ističu važnost praćenja klimatskih uslova i prilagođavanja praksi u voćarstvu, jer se ovakve situacije mogu dešavati i ubuduće.