Ministar Nenad Vujić ističe da je uz podršku predsednika Vučića Srbija nudila sve garancije za povratak i palijativnu negu Ratka Mladića.

Srbija je, prema rečima ministra pravde Nenada Vujića, preduzela sve potrebne korake kako bi bio omogućen povratak generala Ratka Mladića iz Haškog mehanizma, uključujući spreman medicinski avion i plan za lečenje u VMA. Tokom ovog procesa, ključna tema bila je „Srbija tražila povratak generala Mladića“, što je potvrđeno i u zvaničnim izjavama. Ministar Vujić je istakao da je predsednik Aleksandar Vučić bio upoznat sa svim postupcima i da je pružio punu podršku.

„Instrukcije koje sam ja dobio kao ministar pravde od predsednika Srbije, a to je da sve što zatraži Tribunal u smislu garancija, imam ta ovlašćenja, tako da je predsednik Vučić bio upoznat sa dnevnim potezima koje je Srbija preduzimala uz punu njegovu podršku. Sarađujemo sa porodicom, poštovaćemo sve njihove stavove“, izjavio je Vujić. On je naglasio da su u komunikaciji sa Tribunalom nudili sve garancije koje su bile potrebne. Takođe, istakao je da je VMA imala spreman plan za adekvatnu palijativnu negu.

Detalji o planu za lečenje i povratak

Prema rečima ministra Vujića, Srbija je bila spremna da odmah reaguje u slučaju pozitivnog odgovora iz Haškog mehanizma. Medicinski avion bio je spreman, a Vojnomedicinska akademija je imala pripremljen plan za prijem i lečenje generala Ratka Mladića. Na taj način, želeli su da pruže sve uslove za njegove poslednje dane uz porodicu i adekvatnu negu. Međutim, vest o smrti generala Mladića zatekla ih je pre završetka postupka.

Osim toga, ministar Vujić je naglasio da je Srbija tokom celog procesa sarađivala sa porodicom generala Mladića i da će i dalje poštovati njihove stavove. „Danas smo preduzimali i mere jer je sinoć stigao izveštaj drugog eksperta koji je trebalo da potvrdi zdravstveno stanje“, naveo je Vujić, ukazujući na ozbiljnost i ažurnost državnih institucija u ovom postupku.

Odluka Haškog mehanizma i reakcija Srbije

U međuvremenu, Srbija nije uspela da dobije pozitivan odgovor iz Tribunala pre nego što je stigla vest o smrti Ratka Mladića. S obzirom na to, sve preduzete mere i spremnost institucija nisu mogle biti realizovane u praksi. Ipak, ministar Vujić je istakao da je država ispunila sve uslove i pokazala spremnost da pruži garancije za povratak, u skladu sa zahtevima međunarodnih institucija.

Na kraju, ministar Vujić je zaključio da će Srbija nastaviti saradnju sa porodicom generala Mladića, poštujući njihove želje i stavove. Tema „Srbija tražila povratak generala Mladića“ ostaje značajna, jer pokazuje spremnost države da reaguje u skladu sa međunarodnim procedurama, ali i da obezbedi adekvatnu medicinsku negu za svoje građane kada za to postoje uslovi.

Direktor PIO fonda poručio penzionerima u Irigu da predstoji isplata državne pomoći i novo usklađivanje penzija do kraja godine.

Obilazak Sremskog okruga završen je 27. avgusta tribinom za penzionere u Irigu, gde je direktor Republičkog fonda PIO Relja Ognjenović razgovarao sa okupljenim građanima. Tom prilikom, Ognjenović je istakao koliko su važni svi penzioneri, bez obzira na veličinu opštine ili broj korisnika. Prema saopštenju, najavio je isplatu državne pomoći u septembru i novo usklađivanje penzija do kraja godine.

Penzioneri iz Iriga u fokusu obilaska

Obilazak Sremskog okruga završio se u Irigu, gde su penzioneri imali priliku da iznesu svoje zahteve i pitanja predstavnicima PIO fonda. Relja Ognjenović zahvalio se okupljenima na toplom dočeku i dobroj energiji, naglašavajući da su predlozi i komentari korisnika presudni za dalji rad fonda. Pre svega, Ognjenović je ponovio da za instituciju koju vodi ne postoje male ili velike opštine, kao ni manje ili više važni korisnici.

Najava pomoći i usklađivanja penzija

Na skupu je bilo reči o konkretnim merama podrške. Ognjenović je podsetio penzionere da će isplata državne pomoći uslediti u septembru tekuće godine. Pored toga, najavljeno je i novo usklađivanje penzija, koje bi trebalo da se realizuje do kraja godine. Takođe, istaknuti su rezultati dosadašnjeg rada PIO fonda i mere koje su već sprovedene, uz obećanje da će se nastaviti sa unapređenjem položaja svih korisnika.

Slušanje zahteva korisnika ključ za dalji rad

Naglašeno je da je dijalog sa penzionerima jedan od najvažnijih segmenata aktivnosti PIO fonda. Ognjenović je istakao da institucija redovno prikuplja predloge i sugestije kako bi što bolje odgovorila na potrebe korisnika. Kao rezultat toga, planirano je stalno unapređivanje usluga i transparentno informisanje o svim važnim promenama. U međuvremenu, penzioneri iz Iriga pozdravili su otvoren pristup predstavnika fonda i mogućnost da direktno postave pitanja o svojim pravima i obavezama.

Obilazak Sremskog okruga kao primer dobre prakse

Obilazak Sremskog okruga i tribina u Irigu predstavljaju primer kako institucije mogu biti bliže građanima. Na taj način, penzioneri dobijaju priliku da se informišu iz prve ruke o svim novinama i planovima. Pored toga, otvoren dijalog doprinosi većem poverenju korisnika i unapređenju rada PIO fonda. Konačno, najava konkretnih mera, kao što su isplata državne pomoći i novo usklađivanje penzija, od posebnog su značaja za sve penzionere u regionu.

Građani će do kraja septembra moći preko AI asistenta da brzo zakažu termine za dokumenta u najbližoj stanici.

Srbija će među prvima u svetu u javnu upravu uvesti veštačku inteligenciju za zakazivanje termina za pasoš i ličnu kartu. Prema najavi direktora Kancelarije za IT i eUpravu Mihaila Jovanovića, ova usluga biće dostupna građanima već do kraja septembra. Građani više neće sami tražiti slobodne termine, već će putem portala eUprave razgovarati sa AI asistentom koji će pronaći odgovarajući termin u najbližoj policijskoj stanici.

Kako funkcioniše veštačka inteligencija u javnoj upravi

Jovanović je objasnio da je dovoljno da korisnik na portalu zamoli asistenta da pronađe termin za zamenu lične karte ili pasoša i odmah dobije predlog slobodnog termina. Na ovaj način, proces zakazivanja biće znatno pojednostavljen. „Građani će se ulogovati na portal elektronske uprave i reći će: ‘Molim te, daj mi u najbližoj policijskoj stanici, da li mogu da odem, da mi zakažeš termin, da odem da zamenim ličnu kartu i pasoš.’ I dobiće taj termin“, istakao je Jovanović u zvaničnoj izjavi. On je dodao da je plan da se ovakav način zakazivanja proširi i na druge usluge, kao što je upis dece u vrtić ili srednju školu.

Novi inovacioni distrikt u Kragujevcu

Trenutno su u toku završni radovi na prvoj zgradi Inovacionog distrikta u Kragujevcu, a očekuje se da objekat počne sa radom tokom septembra. Ideja za izgradnju distrikta potekla je iz potrebe da se kompanijama i inženjerima omogući rad u neposrednoj blizini Državnog data centra. Prva zgrada biće dom velikim IT kompanijama, među kojima je i Oracle, a biće dostupna i kapacitetima za informacionu bezbednost. „Širimo taj centar i dobićemo jedan veliki, odlično opremljen centar u kome rade mladi Kragujevčani sa Univerziteta u Kragujevcu, a biće otvoren i za stručnjake iz drugih delova zemlje“, naveo je Jovanović.

Superkompjuteri i razvoj AI tehnologija

Superkompjuteri postaju ključni resurs za razvoj veštačke inteligencije, a Srbija trenutno koristi više od 500 različitih projekata na postojećim superkompjuterima. Treći superkompjuter, koji će imati čak 640 grafičkih kartica, biće isporučen iz Francuske do kraja godine, a vrednost investicije iznosi 36 miliona evra. Ova oprema zahteva poseban sistem hlađenja, pa se radi na rešenju da toplota iz superkompjutera bude iskorišćena za grejanje grada Kragujevca. Jovanović je naglasio i da će nova zgrada imati kinetičku fasadu povezanu sa Data centrom, što dodatno ističe inovativnost ovog kompleksa.

Planovi za dalji razvoj digitalnih usluga

Inovacioni distrikt je zamišljen kao kompleks od ukupno devet zgrada, od kojih je druga pri kraju i biće otvorena početkom naredne godine. Jovanović je izrazio želju da u budućnosti u okviru kompleksa postoji i fakultet namenjen računarskim naukama. Očekuje se da u septembru bude položen kamen temeljac za treću zgradu distrikta, koja će, prema planu, biti otvorena i za građane. Na taj način, Kragujevac se pozicionira kao centar inovacija i digitalizacije u zemlji, a digitalna rešenja poput veštačke inteligencije za zakazivanje termina postaju deo svakodnevnog života građana.