Američke antimonopolske vlasti saopštile su da prate dešavanja na tržištu nafte i pozvale državne organe da reaguju na eventualne nepravilnosti

Američki regulatori za sprečavanje monopola saopštili su u petak da pažljivo prate kretanja na tržištu nafte u vezi sa mogućim nameštanjem cena ili monopolizacijom, a uputili su i poziv državnim tužiocima da doprinesu istragama potencijalno nezakonitog ponašanja.

U zajedničkom pismu koje su Ministarstvo pravde i Savezna trgovinska komisija uputili američkim saveznim državama, ističe se da “nedavna nestabilnost cena sirove nafte ne suspenduje ni antimonopolske zakone niti zakone o zaštiti potrošača, niti daje kompanijama ovlašćenje da manipulišu maloprodajnim cenama ili da se dogovaraju sa konkurentima”. Zvaničnici su naglasili da preduzeća ne smeju koristiti nestabilnost tržišta kao izgovor za antikonkurentske prakse, prevare ili druge nezakonite radnje koje štete potrošačima.

Pismo potpisuju zamenik državnog tužioca Ministarstva pravde, odgovoran za Antimonopolsku diviziju, kao i predsednik Savezne trgovinske komisije. Oni su posebno istakli da države mogu imati ključnu ulogu u suzbijanju preteranog povećanja cena, poznatog kao “price gouging”, oblasti u kojoj savezne vlasti nemaju direktnu nadležnost za sprovođenje zakona.

“Iako Ministarstvo pravde i Savezna trgovinska komisija ne primenjuju zakone koji su isključivo usmereni na preterano povećanje cena tokom tržišnih poremećaja ili vanrednih situacija, mnoge države su donele posebne propise upravo u tu svrhu. Pozivamo te države da razmotre da li postoje razlozi za pokretanje postupaka na osnovu svojih zakona”, navedeno je u pismu.

U prethodnom periodu, volatilnost cena sirove nafte izazvala je zabrinutost zbog mogućeg širenja antikonkurentskih praksi ili pokušaja manipulacije cenama na tržištu energenata. Savezne vlasti su ranije isticale važnost saradnje sa državnim organima kako bi se obezbedilo poštovanje zakona i zaštita potrošača.

Tržište nafte je često podložno promenama usled globalnih političkih i ekonomskih dešavanja, a izveštaji iz poslednjih nedelja ukazuju na pad cena sirove nafte, delimično uslovljen političkim pregovorima i dogovorima na međunarodnom nivou. Zvaničnici su naglasili da i u takvim okolnostima važe sve zakonske odredbe koje sprečavaju zloupotrebe na tržištu.

Prema navodima američkih institucija, održavanje konkurencije i zaštita potrošača ostaju prioritet, bez obzira na trenutne izazove ili promene na globalnom energetskom tržištu.

Gradonačelnik Venecije predstavio inicijativu za dinamičko određivanje takse, u cilju smanjenja gužvi, potvrđeno na konferenciji

Gradonačelnik Venecije Simone Venturini izneo je 3. jula 2026. godine predlog za uvođenje dinamičkog modela naplate pristupne takse za turiste, saopšteno je na zvaničnoj konferenciji u ovom italijanskom gradu. Prema najavljenom modelu, taksa bi tokom najopterećenijih dana mogla porasti i do 59 američkih dolara, sa ciljem da se smanji broj posetilaca i rastereti infrastruktura u centru grada.

Venturini je naveo da je trenutna fiksna taksa, koja iznosi oko 11 dolara za rezervacije u poslednjem trenutku, pokazala ograničen efekat na smanjenje dolaska turista u periodima najveće gužve. Grad planira da zameni postojeći model sistemom sličnim “surge pricing” principu, gde bi cena tokom dana sa najvećom potražnjom bila viša, dok bi u mirnijim periodima iznos takse bio manji.

Prema rečima gradonačelnika, sredstva od taksi koriste se za održavanje Venecije, grada koji nosi status svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a. “Svakogodišnje trošimo oko 100 miliona evra na fizičko održavanje Venecije, a ta sredstva ne dolaze ni iz evropskih fondova, ni iz državnog budžeta Italije, niti od međunarodnih organizacija. Taj teret uglavnom snosi lokalno stanovništvo i delimično kroz poreze na turizam”, izjavio je Venturini, koji je pre izbora za gradonačelnika bio zadužen za turizam i učestvovao u uvođenju postojeće dnevne takse 2024. godine.

Predlog o promeni načina naplate takse naišao je na kritike dela aktivista, predstavnika stanara i opozicionih političara, koji smatraju da dosadašnje mere nisu značajno uticale na smanjenje gužvi, a istovremeno doprinose percepciji Venecije kao isključivo turističke destinacije. Venturini je istakao da novac prikupljen od taksi pokriva troškove čišćenja i održavanja grada, uključujući i upravljanje otpadom koji generišu jednodnevni posetioci.

Da bi novi sistem dinamičke naplate bio implementiran, potrebno je izmeniti specijalni zakon kojim je Venecija regulisana na državnom nivou. Venturini je izjavio da je o toj inicijativi već razgovarao sa italijanskim ministrom turizma. Prema njegovim rečima, cilj predloga je da se u periodima najvećih gužvi ograniči broj posetilaca, kao i da se obezbede dodatna sredstva za očuvanje grada.

Venecija, poznata po svojoj istorijskoj i arhitektonskoj vrednosti, poslednjih godina beleži veliki priliv turista, što izaziva zabrinutost zbog prekomernog opterećenja infrastrukture i očuvanja kulturnog nasleđa. Dalje odluke o predloženim izmenama očekuju se nakon razmatranja na nacionalnom nivou.

Institut za proučavanje rata navodi da su intenzivirani udari uzrokovali ekonomske poremećaje u Rusiji

Ukrajinske snage su tokom juna izvele više od 300 udara srednjeg dometa na ruske ciljeve na okupiranim teritorijama, što je značajno uticalo na rusku logistiku i operacije na bojištu, saopšteno je u najnovijem izveštaju Instituta za proučavanje rata. Ove akcije, prema izveštaju, dovele su do ozbiljne nestašice goriva i ekonomskih problema širom Rusije i okupiranih oblasti Ukrajine.

Analitičari ističu da je u junu zabeležen osetan porast broja napada u poređenju sa prethodnim mesecom, kada je evidentirano najmanje 210 udara. Najviše su pogođene logističke rute na jugu Ukrajine i na poluostrvu Krim, što je dodatno usporilo rusko napredovanje. Ukrajinske snage, kako se navodi, proširuju domet i intenzitet napada, uključujući i udare na naftnu infrastrukturu i vojne ciljeve unutar Rusije.

Prema podacima instituta, tokom juna je zabeleženo najmanje 31 napad na ruska naftna postrojenja i rafinerije, kao i 47 udara na vojne objekte u 41 federalnom regionu Ruske Federacije. Ukrajinske bespilotne letelice i projektili redovno pogađaju strateške ciljeve, među kojima su i veliki gradovi kao što su Moskva i Čeljabinsk, koji su do sada smatrani zaštićenim zonama.

Institut ukazuje da ruske odbrambene snage imaju teškoća u prilagođavanju novim izazovima i zaštiti ključne infrastrukture. Posledice su, prema izveštaju, već vidljive kroz nestašice benzina i rastuće ekonomske poremećaje, što dodatno opterećuje ruski sistem protivvazdušne odbrane i logističku podršku na frontu.

“Ovi udari predstavljaju dugoročni izazov za ruske ofanzivne kapacitete”, navodi se u izveštaju Instituta za proučavanje rata.