Incident se dogodio tokom berbe maslina u blizini palestinskog sela Abu Falah.

U nasilnim sukobima koji su izbili između Palestinaca i maskiranih izraelskih naseljenika na Zapadnoj obali, povređeni su nekoliko Palestinaca i američka foto-novinarka Heidi Levine, koja radi za Washington Post. Sukobi su se dogodili dok su Palestinci brali masline u blizini sela Abu Falah.

Dinamika sukoba

Prema snimcima koje je CBS News dobio, oko 20 maskiranih muškaraca obučenih u crno ili sivo spustilo se sa brda iz pravca izraelskog naselja i upalo u maslinjak. U sukobima koji su usledili zapaljena su dva vozila, a jedan Palestinac sa krvavim licem evakuisan je iz područja.

Heidi Levine, iskusna foto-novinarka, okružena je maskiranim muškarcima koji su je oborili na zemlju, tukli i oduzeli joj opremu za fotografisanje. Dok je bila na zemlji, napadači su koristili praćke za bacanje kamenja na Palestince, koji su uzvratili bacanjem kamenja.

Medicinska pomoć i reakcije

Levine je prevezena u bolnicu u Ramallahu, gde je lečena zbog ozbiljnih povreda. Na snimcima iz bolnice vidi se da ima veliku ranu na nozi i da joj je ruka zavijena. Incident je izazvao oštre reakcije međunarodne zajednice i pozive na smirivanje situacije.

Sistem za rano upozoravanje pogrešno poslao obaveštenje o zemljotresu od 9,9 stepeni, iako je pravi potres bio 6,9 na Kamčatki.

Građani Japana doživeli su pravu pometnju kada je sistem za rano upozoravanje izdao obaveštenje o navodnom zemljotresu od 9,9 stepeni, što je izazvalo masovnu paniku i izlazak ljudi na ulice. Ovo lažno upozorenje na zemljotres u Japanu pojavilo se na mobilnim telefonima i javnim zvučnicima širom zemlje tačno u 12:40 časova, samo nekoliko minuta nakon što je Kamčatku na ruskom Dalekom istoku pogodio potres jačine 6,9 stepeni.

Zvaničnici su ubrzo utvrdili da je došlo do ozbiljne greške u kompjuterskom sistemu za rano upozoravanje. Sistem je pogrešno locirao epicentar na Kurilska ostrva i izračunao rekordnu jačinu od 9,9 stepeni, što bi, da je bilo tačno, predstavljalo najrazorniji zemljotres u istoriji čovečanstva. Zbog toga su milioni Japanaca u strahu napustili svoje domove, očekujući katastrofu.

Kako je došlo do lažnog upozorenja na zemljotres u Japanu

Prema zvaničnom saopštenju, alarmi su se oglasili samo četiri minuta nakon što je zabeležen pravi potres na Kamčatki. Međutim, sistem za rano upozoravanje nije pravilno obradio podatke, pa je procenio jačinu potresa na čak 9,9 stepeni i locirao epicentar mnogo bliže Japanu nego što je zaista bio. Kao rezultat, situacija je ušla u fazu opšte panike.

Srećom, nakon samo osam minuta, Japanska meteorološka agencija je u 12:48 časova povukla lažno upozorenje. Zvaničnici su potvrdili da je procenjena jačina bila pogrešna i da u Japanu nije došlo do razornog podrhtavanja tla. Blago podrhtavanje osetilo se samo u gradu Hakodate na ostrvu Hokaido.

Reakcije i objašnjenja stručnjaka

Zvanično je saopšteno da nema nikakve opasnosti od cunamija. Japanska meteorološka agencija uputila je izvinjenje javnosti zbog uznemirenosti koju je izazvalo lažno upozorenje na zemljotres u Japanu, a stručnjaci su odmah započeli istragu kako bi utvrdili uzrok ovog ozbiljnog propusta. Prema njihovim rečima, ovakve greške se dešavaju retko, ali mogu imati velike posledice na poverenje građana u sistem upozoravanja.

Inače, da je zaista došlo do zemljotresa jačine 9,9 stepeni, on bi bio daleko jači od istorijski najjačeg zabeleženog potresa u Čileu 1960. godine, koji je iznosio 9,5 stepeni. Zbog toga je pogrešno obaveštenje izazvalo dodatni strah među stanovništvom.

Zaključak i sledeći koraci za sistem upozoravanja

Iako je lažno upozorenje na zemljotres u Japanu izazvalo paniku, zvanične institucije su brzo reagovale i povukle lažnu informaciju. Takođe, naglašeno je da nema opasnosti od novih potresa ili cunamija. Stručnjaci nastavljaju istragu kako bi sprečili slične greške u budućnosti i očuvali poverenje javnosti u sistem ranog upozoravanja.

Epicentar na dubini od 128 kilometara, potresi se snažno osetili u više okruga, a opasnost od cunamija nije izdata

Snažan zemljotres pogodio Kamčatku danas, prema zvaničnom saopštenju ruskog Ministarstva za vanredne situacije. Jačina potresa iznosila je 6,5 stepeni po Rihterovoj skali, a epicentar se nalazio na kopnu u Jelizovskom okrugu, na dubini od 128 kilometara. Potresi su izazvali paniku među stanovnicima, dok su službe za vanredne situacije odmah reagovale.

Prema podacima kamčatskog ogranka Geofizičke službe Ruske akademije nauka, epicentar je zabeležen 138 kilometara jugoistočno od sela Ust-Boljšereck. Intenzitet podrhtavanja tla u regionu dostigao je do pet stepeni, a Petropavlovsk-Kamčatski, Ust-Kamčatski i Aleutski okrug osetili su potrese intenziteta do četiri stepena. U Viljučinskom i Jelizovskom okrugu zabeležen je maksimalan intenzitet od pet stepeni.

Reakcija službi i stanje na terenu

Tokom i nakon zemljotresa, nadležne službe bile su u punoj pripravnosti. Iako je među stanovništvom zavladala uznemirenost, služba za vanredne situacije nije primila nijedan poziv za pomoć. Osim toga, prema zvaničnim informacijama, opasnost od cunamija nije izdata.

Prema izveštaju, potresi nisu izazvali materijalnu štetu ili povrede, a situacija se pažljivo prati. Takođe, građani su sa zabrinutošću pratili informacije o stanju na terenu i mogućim posledicama.

Detalji o potresima i bezbednosne mere

S obzirom na jačinu koja je registrovana, zemljotres pogodio Kamčatku smatra se jednim od snažnijih u poslednje vreme na tom području. Intenzitet od pet stepeni osetili su stanovnici više okruga, a stručnjaci nastavljaju da analiziraju podatke kako bi se precizno procenile sve posledice.

Uprkos uznemirenosti, nadležne službe ističu da nije zabeležena opasnost od cunamija, što građanima donosi izvesno olakšanje. Preporučuje se da stanovnici i dalje prate zvanične informacije i postupaju u skladu sa uputstvima nadležnih organa.

Konačno, prema podacima Geofizičke službe, seizmička aktivnost na Kamčatki se redovno prati, a javnost će biti obaveštena o svim novim informacijama.