Papa Lav XIV izrazio je duboku zabrinutost zbog humanitarne situacije u Oleškiju i pozvao na hitnu pomoć i evakuaciju civila.

Papa Lav XIV telefonom je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom zbog pogoršanja humanitarne situacije u okupiranom gradu Oleški na jugu Ukrajine, prema saopštenju kancelarije za medije Svete Stolice. Tokom razgovora, papa je izrazio duboku zabrinutost za stanovništvo ovog grada, koji se nalazi na istočnoj obali Dnjepra, u regionu Herson.

Humanitarna kriza u Oleškiju: alarmantno stanje

U fokusu razgovora bila je humanitarna kriza u Oleškiju. Grad je pod ruskom okupacijom i nalazi se neposredno uz liniju fronta. Prema poslednjim podacima, pre rata u Oleškiju je živelo oko 24.000 stanovnika, dok danas u gradu ostaje oko 1.700 ljudi, uključujući i 47 dece. Zbog toga što u gradu nema redovnog snabdevanja vodom, električnom energijom niti grejanjem, svakodnevica je izuzetno teška. Pored toga, lokalne prodavnice nisu primile nove zalihe hrane još od maja ove godine.

Poziv na prekid vatre i pomoć civilima

Papa Lav XIV je tokom razgovora pozvao na hitan prekid vatre. On je posebno naglasio potrebu za dostavom hrane i medicinske pomoći, kao i za bezbednom i dobrovoljnom evakuacijom preostalih civila iz Oleškija. Takođe, papa je potvrdio trajnu posvećenost Vatikana dijalogu i miru, ističući da je važno zaštititi ugroženo stanovništvo.

Život na “putu smrti” i svakodnevni rizici

Prema navodima iz saopštenja, ljudi u Oleškiju svakodnevno rizikuju živote pokušavajući da dođu do hrane ili vode. Takođe, uslovi u kojima žive preostali stanovnici predstavljaju ozbiljnu pretnju za njihovo zdravlje. Iako međunarodne organizacije ukazuju na potrebu za humanitarnom intervencijom, pristup gradu je izuzetno otežan zbog ratnih dejstava i kontrole teritorije.

Vatikanska posvećenost miru i dijalogu

Na kraju, Papa Lav XIV je još jednom ponovio da je Vatikan spreman da posreduje u cilju omogućavanja pomoći i zaštite civilnog stanovništva. Pre svega, njegov poziv je upućen svim stranama da omoguće koridor za evakuaciju i neometan ulazak humanitarnih timova. Zbog toga je razgovor između pape i predsednika Putina posebno značajan u trenutku kada se humanitarna situacija u Oleškiju pretvara u potpunu katastrofu.

Fridrih Merc izjavio da Ukrajina napadima na ruska energetska postrojenja pokušava da primora Rusiju na pregovore i kraj rata.

Fridrih Merc, nemački kancelar, javno je podržao napad na ruska energetska postrojenja, naglašavajući da su ovakvi potezi Ukrajine “ispravni, razumljivi i opravdani”. Prema njegovim rečima, napad na ključnu infrastrukturu ima za cilj da oslabi sposobnost Rusije da vodi rat. Merc je to izjavio na konferenciji za novinare održanoj u Briselu, odmah posle samita lidera Evropske unije.

Napad na ruska postrojenja: stavovi i razlozi

Merc je istakao da ne vidi “nikakvu spremnost ruske strane da okonča rat”. Zbog toga, prema njegovom mišljenju, napad na ruska energetska postrojenja predstavlja jedinu mogućnost kojom Ukrajina može da pokaže odlučnost i pokuša da natera Rusiju na pregovore. On je naglasio da ovakvi udari ometaju ruske komunikacije i snabdevanje energijom, što značajno utiče na ratnu moć te zemlje.

Stavovi EU i finansijska podrška Ukrajini

Evropa, kako je rekao Merc, još traži rešenje za finansijski manjak sredstava namenjenih Ukrajini. Evropska komisija trenutno procenjuje potrebe Kijeva, jer je jasno da Ukrajini neće biti dovoljan prethodno odobreni zajam od 90 milijardi evra. Merc je naglasio da će konačna odluka o dodatnim sredstvima biti doneta u narednim mesecima, najverovatnije tokom decembra. Prema njegovim rečima, iznos potrebne podrške biće preciziran u sledećim nedeljama.

Zelenski traži podršku za 2027. godinu

U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tokom obraćanja u Briselu istakao da će Ukrajini 2027. godine biti potrebno čak 70 milijardi evra dodatne finansijske i vojne podrške od evropskih saveznika. Zelenski je pojasnio da će se taj novac koristiti za razvoj i lansiranje dronova, kako bi se usporilo napredovanje Rusije na terenu i oslabila njena ratna ekonomija.

Dalji koraci i američki stav

Merc je najavio da će tokom decembra imati priliku da o ovim pitanjima razgovara i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Tramp je, s druge strane, više puta pozvao Ukrajinu da obustavi napad na ruske rafinerije, sa ciljem smanjenja pritiska na cene dizela. Ipak, prema rečima nemačkog kancelara, napad na ruska postrojenja je trenutno ključna strategija Ukrajine u pokušaju da pokrene mirovne pregovore. Ovakav razvoj događaja pokazuje koliko su odnosi i stavovi Zapada prema ukrajinskoj strategiji i dalje raznoliki, ali i koliko je pitanje napada na rusku infrastrukturu u središtu političkih diskusija.

Američki embargo i sankcije dovode do nestašica struje i medicinskih sredstava, pogoršavajući krizu u zdravstvu.

Havana se suočava sa ozbiljnim problemima u snabdevanju električnom energijom i pristupom neophodnim lekovima usled stroge politike embarga i sankcija koje Sjedinjene Američke Države primenjuju prema kubanskoj vladi, sa ciljem vršenja pritiska na komunistički režim. Ove mere su intenzivirane za vreme administracije Donalda Trumpa, a državni sekretar Marko Rubio ističe da su sankcije dizajnirane tako da kubanska vlada oseti da “nema izlaza”, što odražava osećaj mnogih građana.

Teška situacija sa električnom energijom

Embargo na uvoz nafte doveo je do skoro potpunog kolapsa električne mreže, ostavljajući većinu mesta, uključujući i glavni grad Havanu, sa samo nekoliko sati električne energije dnevno. Često, dostupnost struje je još manja.

Zdravstvena kriza se produbljuje

Infrastrukturni problemi i ekonomska kriza doveli su do enormnog povećanja cena osnovnih životnih potrepština. U javnim bolnicama, koje su nekada bile ponos kubanskog zdravstvenog sistema, sada nedostaje ključnih lekova za lečenje dece. Roditelji čekaju u redovima za osnovnu medicinsku pomoć, dok lekari upozoravaju na nemogućnost nabavke životno važnih medikamenata.

Penzionerka Sara Emilia Marquez pokazala je lekove koje je dobila na poklon nakon što su joj redovni recepti počeli stizati jednom u tri meseca, ako uopšte stignu. Neki građani su primorani da lekove traže na crnom tržištu.