Američki trgovinski predstavnik potvrdio da SAD odustaju od obnove USMCA i pokreću bilateralne razgovore

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa saopštila je da neće obnoviti Trgovinski sporazum između SAD, Kanade i Meksika (USMCA) u sadašnjem obliku, već planira odvojene pregovore sa Kanadom i Meksikom. Ovu odluku je potvrdio američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir, navodeći da su tri zemlje održale obaveznu zajedničku reviziju sporazuma, ali da Vašington nije pristao na produženje postojećeg dogovora.

Grir je istakao da će Sjedinjene Američke Države nastaviti razgovore sa Kanadom i Meksikom kako bi, prema njegovim rečima, rešile nedostatke sporazuma i pitanje trgovinskog deficita sa obe zemlje. On je dodao da USMCA ostaje na snazi do okončanja novih pregovora ili eventualnog formalnog prestanka važenja ovog sporazuma.

Prema navodima iz administracije, planirano je da bilateralni trgovinski sporazumi koje će SAD zaključiti sa Kanadom i Meksikom važe do deset godina. Zvaničnici su naglasili da je cilj novih pregovora poboljšanje uslova trgovine i rešavanje otvorenih pitanja između država.

Trgovinski sporazum USMCA, koji je zamenio NAFTA sporazum, stupio je na snagu 1. jula 2020. godine i predviđeno je da traje do 2036. godine, sa obaveznom revizijom svakih šest godina. Nakon povratka u Belu kuću, predsednik Tramp je više puta najavljivao izmene ovog sporazuma, a prošle godine uvedene su carine od 25 odsto na robu iz Kanade i Meksika, što je izazvalo nove pregovore o trgovinskim odnosima tri zemlje.

“Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene unapređenju trgovinskih odnosa sa Kanadom i Meksikom kroz bilateralne dogovore”, izjavio je trgovinski predstavnik Džejmison Grir.

Savetnik potpredsednika Vlade naglašava strateški značaj ulaganja u prosvetu i zdravstvo

Savetnik potpredsednika Vlade Srbije Ibro Ibrahimović izjavio je danas da je zadržavanje dobrih nastavnika u manjim školama i iskusnih lekara u regionalnim bolnicama od ključnog strateškog značaja za zemlju. U autorskom tekstu ukazao je da očuvanje ovih profesija znači očuvanje poverenja građana u državne institucije, što se, kako je naveo, ne može ni uvesti ni pozajmiti.

Ibrahimović je posebno naglasio da najave o povećanim ulaganjima u domove zdravlja i škole u Srbiji dobijaju dodatni značaj u trenutku kada migracije obrazovanih kadrova postaju deo šire geopolitičke dinamike. Prema njegovim rečima, država koja uspeva da zadrži stručnjake čuva i svoju stratešku autonomiju, jer zavisnost od uvoza kadrova može biti jednako rizična kao i zavisnost od uvoza energije.

On je skrenuo pažnju da se i ekonomski razvijene zapadne zemlje suočavaju sa deficitom medicinskog i nastavnog osoblja, što ukazuje da problem nije samo u visini zarada. “Položaj ovih profesija u društvu se promenio. Pre dve decenije, nastavnik je bio drugi po uticaju u selu, lekar je bio osoba od poverenja. Danas se škole i nastavnici često doživljavaju kao servisi, a ne kao zajednice koje zajedno sa roditeljima grade budućnost dece”, naveo je Ibrahimović.

On ocenjuje da status prosvetnih i zdravstvenih radnika nije opao isključivo zbog plata, već i zbog društvene klime u kojoj su znanje i zdravlje svedeni na robu. “Novac može kratkoročno zadržati kadar, ali dugoročno motivisani ostaju samo oni koji osećaju društvenu vrednost svog poziva”, istakao je savetnik.

Ibrahimović je podsetio da je u Srbiji u prethodnom periodu više puta povećavana plata u prosveti i zdravstvu, a koeficijenti korigovani, uz nastavak pregovora sa sindikatima. Kako je rekao, to nisu konačne mere, ali predstavljaju signal da država prepoznaje dublji problem i nastoji da, pored finansijskih, unapredi i društveni status ovih profesija.

Na kraju, Ibrahimović je poručio da je deo odgovornosti za položaj lekara i nastavnika i na samom društvu, roditeljima i građanima. “Država može da postavi uslove, ali kulturu poštovanja grade građani. Infrastruktura se gradi brzo, a kadar generacijama. Profesije koje čuvaju znanje i zdravlje nisu trošak, već kapital države”, zaključio je Ibrahimović.

Ekonomski odnosi Srbije i Švajcarske u usponu, naglašene investicije i značaj srpske zajednice

Jedan od vodećih švajcarskih poslovnih listova objavio je specijalno izdanje posvećeno Srbiji pod nazivom „Srbija kao privredna lokacija“, ističući rast ekonomskih odnosa između dve zemlje. Specijal dolazi u godini kada Srbija i Švajcarska obeležavaju 110 godina diplomatskih odnosa, a bilateralne veze su dodatno ojačane nakon nedavne državne posete predsednika Švajcarske Srbije.

U uvodnom tekstu, predsednik Švajcarske istakao je da Srbija i Švajcarska imaju snažnu osnovu za saradnju i nove šanse za razvoj, podsećajući na dugogodišnje partnerstvo koje je počelo tokom Prvog svetskog rata. Posebno je naglašena ljudska dimenzija odnosa, jer srpska zajednica u Švajcarskoj broji oko 130.000 ljudi i predstavlja važnu vezu između dve zemlje. Osim toga, ekonomske i saobraćajne veze su intenzivne, sa oko 50 letova nedeljno koji povezuju veće švajcarske gradove sa Beogradom.

Prema zvaničnim podacima, više od 600 švajcarskih kompanija trenutno posluje u Srbiji, a direktne investicije iz Švajcarske u poslednjih deset godina premašile su 2,3 milijarde evra. Bilateralna robna razmena je prvi put prešla milijardu evra, što se ocenjuje kao signal stabilnog rasta i povećanog poverenja investitora.

Specijalno izdanje sadrži i intervju sa ambasadorom Srbije u Švajcarskoj, koji je istakao da ekonomski odnosi postaju sve više strateški i ocenio Švajcarsku kao jednog od najvažnijih investicionih partnera Srbije. On je naglasio da je Srbija otvorena za poslovanje i inovacije, posebno u oblastima IT sektora, biotehnologije i u susret predstojećem Ekspo događaju.